Буњевачка презимена: Човић – Шеварац

29. мај 2012.

коментара: 0

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

ЧОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору и у Баји, од 1715.год.; некад у Лици мухамеданци и једни се покатоличили, а други се као мухамеданци преселили у Босанску Крајину; католици у Сињу и у Лучанима код Сиња; католици у Триљу код Сиња; католици Човић-Пленковићи у Дрнишу; Ф.Човић, католички свештеник у Херцеговини, родом из Љутог Долца у западној Херцеговини; А.Човић, католички свештеник у сплитској дијецези, родом из Гате код Омиша; католици у јужној Далмацији; старинци католици у околини Мостарског Блата; православни по западној и средњој Босни; мухамеданци у средњој Босни; доста католика у средњој Босни, сви досељеници из Херцеговине. У Босанској Крајини Човићи, део муслиманско-православног села, а у североисточној Босни православно село Човић-поље. У северној Лици католичко село Човићи.

ЧОРДЕ (једн. Чорда) / ЧОРДАРИЋИ / ЧОРДАРЕВИ – у Сомбору, од 1715.год.; у Суботици, од 1737.год.; православни родови ”Ћорда” и ”Ћордаш” у горњо-карловачкој дијецези (а то је исто што и Чорда, Чордаш, јер се у тим крајевима ”ч” често замењује са ”ћ”); Хусо Чордић, мухамеданац у Санском Мосту у западној Босни. У западној Босни насеље Чорда, део православно-католичког села.

ЧУЛИНОВИ / ЧУЛИНОВИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; Чулиновићи католици (?) у Лици, а од њих свакако је био и Мартин Чулиновић у суседном Винодолу 1635.год.; католици Чулинови у Војнићу код Сиња; католици Чулине у Придрази код Новиграда.

ЏАЈИЋИ (позније и ”Џавићи”) – у Суботици, од 1686.год.; католици Џајићи у Сињу; католици Џаји у севернодалматинском селу Промини и од њих пресељеници у Книну; Џаје, католици у северној Далмацији; католици Џајићи у вргорачком крају у Далмацији и од њих исељеници у западној Херцеговини; католици Џаје код Ливна; православни Џајићи и Џаје у западној Босни; православни Џајићи у горњо-карловачкој дијецези. У Босни и Херцеговини четири села с именом Џајићи: једно муслиманско у западној Херцеговини, два православна у западној Босни и једно део муслиманско-православног села у Босанској Крајини.

ЏЕЛАТОВИЋИ / ЏЕЛАТОВИ – у Суботици, од 1686.год.; P.Gjelatović, католички свештеник родом из Горјана, који су део православно-католичког села у северној Босни.

ШАБИЋИ / ШАБАНИ – у Лици, од 1683.год.; Шабићи у Суботици; католици Шабићи у Брназама код Сиња; католици Шабићи у Макарском Приморју и католици (?) у Имотском у Далмацији; Шабићи, изумрли католици у Гламочком Пољу; ”Georgius Shabich a Rama”, фрањевац, умро 1667.год.; православни и мухамеданци у Босни; православни Шабићи у западној Босни. У Босни и Херцеговини девет села с именом Шабићи, сва су муслиманска или поглавито муслиманска.

ШАРГЕ (једн. Шарга) – у Суботици, од 1715.год. (погрешно Salga место Sarga). У источној Босни православно село Шаргићи, а у западној Босни поглавито католичко село Шарговац.

ШАРИЋИ – у Лици и у Подгорју, од 1683.год.; католици у Лукару код Книна; католици у Јесеницама и у Медвиђој (у околини Обровца) и у Шибенику; католици у Бањевцу код Бенковца; православни у Уздољу код Книна, а старином ”из Босне”; католици у Хрватцу и православни у Бајагићу код Сиња; многи православни по западној Босни и у суседној босанској Посавини. У Далмацији код Бенковца Шарића-стан, део католичко-православног села, код Вргорца католичко село Шаре, код Шибеника католичко сеоце Шаринац. У западној Босни Шарићи, православно-муслиманско село, у Босанској Крајини Шарићи као део муслиманско-православног села, у западној Херцеговини Шарића Махала, део села са становиништвом све три вере, и Шарића Долац, део католичког села.

ШАРЦИ / ШАРЧЕВИ (једн. Шарац) / ШАРЧЕВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., у Таванкуту; православни у Лици; православни у Далмацији код Врлике и католици у Турјацима код Сиња; православни у Босни код Тромеђе, од којих су и они у Лици; католици у западној Херцеговини; многобројни православни Шарци и Шарчевићи у Босни, особито западној; православни у тузланском крају, а досељени с југа; Иван Шарац, капетан у Славонији 1701.год.; православни у Полоју у Славонији. У источној Босни једно муслиманско и једно православно село с именом Шарци.

ШЕВАРЦИ (једн. Шеварац) – у Сегедину, од 1713.године. Очевидно су назвати по месту с именом Шевар, а у источној Босни има два села тога имена, једно је муслиманско-католичко, а друго муслиманско-православно.

 ИЗВОР: Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.