Буњевачка презимена: Тумбас – Царковић

27. маја 2012.

коментара: 4

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

ТУМБАСИ / ТУМБАШИ / ТУМБАШЕВИ / ТУМБАСЕВИЋИ / ТУМБАШОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год. и у Аљмашу, од 1715.год.; православни у горњо-карловачкој дијецези. У северној Босни код Прњавора два православна села: једно с именом Тумбас, а друго Тумбаш.

ЋАКИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; православни у Ђеврскама у северној Далмацији, а старином ”из Босне”; православни у Кричкама на југоистоку од Дрниша, а старином од Гламоча у Босни.

ЋЕРАНИЋИ – у Суботици, од 1732.год.; православни у Лици, а пореклом из Гацка у Херцеговини; католици у више места у Далмацији, а пореклом од православних у источној Херцеговини; православни у Жагровићу код Книна, а старином ”из Босне”; православни у горњо-карловачкој дијецези; негдашњи род у доњој Херцеговини; православни Ћерани у западној Босни.

ЋУРЧИЋИ / ЋУРЧИЈЕ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору, од 1715.год. (вере ?); православне Ћурчије у западној Босни. У западној Босни: католичко село Ћурчића Луг, део вароши Ливна с именом Ћурчић и део вароши Кључа с именом Ћурчићи.

УЗЕОЦИ (једн. Узелац) – у Лици и у Подгорју, првобитно православни, сад православни и католици (ови други прешли из православне вере у католичку вероватно око 1700.год.), од 1683.год.; и по саопштењу поменутог г. Исајила Рајчевића, свештеника у Лици, зна се поуздано да су лички Буњевци Узеоци пореклом од тамошњих православних Узелаца; православни у Котарима; многи православни родови по западној Босни. У Далмацији код Бенковца Узелице, део католичко-православног села.

УЗУМОВИЋИ (биће погрешно место Узуновићи) – у Суботици, од 1779.год.; Узуновићи, муслимани у средњој Босни. У источној Босни, Узуновићи, муслиманско село. Пошто је ово презиме муслиманског карактера, можда су ови Буњевци пореклом од покршених муслимана.

УФАНОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год. (погрешно Ufkranovich); католици у Угљанима код Сиња.

ФАБИЈАНОВИ / ФАБИЈАНОВИЋИ – у Суботици, од 1715.год.; Фабијани у Лици; католици Фабијани у северној Далмацији.

ФЕРЕНЧЕВИЋИ / ФЕРЕНЦОВИЋИ – у Баји, од 1714.год.; у Сомбору, од 1715.год.; у Суботици, од 1779.год.; у северној Босни православни ”Перенчевићи” тј. Ференчевићи; православни ”Перенчевић” у Вргину Мосту јужно од Карловца; Микула Ференчевић, кнез костајнички, 1703.године.

ФИЛИПОВИЋИ / ПИЛИПОВИЋИ – у Лици, од око 1686.год.; католици Пилиповићи у Медвиђој јужно од Обровца; католици у Подвароши код Сиња; II Филиповић, католички свештеник родом из Јајца; фрањевац Јероним Филиповић, родом из Раме, у почетку 18.века. На једном ћирилски писаном документу из 1658.год. потписан је као један од старешина града Клиса у Далмацији (”прокуратори цриковни и од вароша”) католик ”Иван Пилиповић”, и у документу се после потписа неколико старешина додаје: ”и све остале старешине клишке, враницке и каменске с осталим нȢком нашим с коѣим смо дошли испод силне рȢке тȢрске на слȢжбȢ присвитлога принципа стоѣћи вазда с орȢжѣм Ȣ рȢци сȢпротива неприѣателȢ…” (по препису пок. Мих. Гавриловића, бив. пославника у Риму из ватиканске архиве). Из наведених речи је јасно, да је и тај Иван Пилиповић, као и сви остали Клишани, био скорашњи досељеник из предела под турском влашћу. Врло су многобројни православни родови овога презимена по Босни, особито западној. Они у западној Босни сви се презивају ”Пилиповић” док је по средњој и источној Босни много чешћи облик ”Филиповић”. У средњој Босни има католичко, а у источној православно, а у источној Херцеговини муслиманско село тог имена и у западној Босни општина Филиповића Оџак са становништвом све три вере.

ФРАНИЋИ / ВРАНИЋИ – у Лици; католици у Вргорцу у средњој Далмацији; католици у Сињу; католици Врањићи у Јежевићу код Врлике; два католичка свештеника с именом Франићи, један родом из Ливна, а други из Свињарева у Босни; православни Франићи и Вранићи у Босни; католици Фрањићи или Франићи и мухамеданци Вранићи у средњој Босни. У Босни и Херцеговини има шест насеља с именом Вранићи: три су муслиманска, а три су делови муслиманско-православнх и муслиманско-католичких села.

ФРАНКОВИЋИ – у Суботици, од 1757.год.; католици Вранковићи у Надину код Бенковца; католици старинци Франковићи у средњој Босни.

ФРАНЦИШКОВИ / ФРАНЦИШКОВИЋИ / ФРАНЦИСКОВИЋИ / ФРАНЧИСКОВИЋИ / ФРАНЦЕСКОВИ / ФРАНЦЕСКОВИЋИ – у Суботици, од 1686.године.

ФРАТРИЧЕВИЋИ – у Сомбору, од 1715.год. (погрешно преписано Fitricsevics).

ХАЈДУЦИ (једн. Хајдук) / ХАЈДУКОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору, од 1715.год.; православни у Лици; у средњој Далмацији код Вргорца католици Хајдуци; католици Хајдуци у Радошићу код Сиња; у доњој је Херцеговини живео православни род Хајдуци који је после примио ислам и прешао у коњички крај; у западној Босни православни родови с презименом ”Ајдуковић” и ”Ајдуци”.

ХЕРГОВИЋИ / ЕРГОВИЋИ – Херговићи у Сомбору, од 1715.год.; католици Херговићи и Ерговићи у Засиоку, Сатрићу, Бителићу и Вучипољу код Сиња; У.Ерговић, православни свештеник у Коморану; католици Ерговићи у Босанском Броду; Мијо Ерговић, становник Босанског Брода. Ерговићи, део села са становништвом све три вере код Гламоча у Босни. Као једно од утврђених места у хрватској граници између Карловца и Саве 1672.год.: Hergouichi.

ХОДАЦИ (једн. Ходак) – у Лици, од 1686.године. У источној Босни муслиманско село Ходаковићи.

ХОРВАТИ (једн. Хорват) / ХОРВАТОВИЋИ / ХОРВАТСКИ / ХОРВАЦКИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., у Лемешу, од 1798.год., у Баји и у Пачеру; Хорватовићи, католици у Лици; Ј.Хорват, католички свештеник у сплитској дијецези, родом из Преграде у Хрватској. У северној Босни код Градачца муслиманско село Хорватовић.

ЦАРЕВИЋИ – у Суботици, од 1743.год.; православни Цареви у Лици и у Подгорју; католици Царевићи по средњој Далмацији и у Сплиту; Ј. и М. Царевић, католички свештеници у сплитској дијецези, први родом из Метковића, а други из Трогира; православни Царевићи у горњо-карловачкој дијецези; у јужној Далмацији католици Царевићи, однекуд досељени; међу војницима славнонске границе 1606.год. Михаило Царовић. У западној Босни два православна села Царевац.

ЦАРКОВИЋИ (?) – у Суботици, од 1687.године.

ИЗВОР: Александар Маринковић

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Mihailo

    Da li možete da mi kažete nešto opširnije o prezimenu Ferenčević ili o ljudima iz prošlosti koji su nosili ovo prezime?

  2. Михаило,
    мислим да је презиме Ференчевић настало од мађарског облика имена Ференц, које би се на ”нашки” превело као Фрањо…дакле Фрањевић / Франковић, рецимо. Ово се нарочито односи кад је у питању област Паноније. Ипак, не мора значити да су носиоци овог презимена били Мађари по националности већ да је под утицајем Мађара (попови, администрација) искривљено. Сасвим је сигурно да су Ференчевићи били католици. Што се тиче повезаности презимена Ференчевић са презименом Перенчевић може бити да се ради о неком славенизираном облику (прелазак Ф у П, као нпр. Стефан – Степан, Филип – Пилип). Или опет о неком искривљавању личних имена под утицајем странаца јер не треба заборавити да је простор где Ердељановић наводи Перенчевиће био под утицајем Угарске.

  3. Mihailo

    Hvla puno g.Marinkoviću.

  4. Рац

    Било би лепо кад би неко могао нешто више да напише о презименима насталим од титула, а посебно породице Цар, Царевић, Царев, Царковић, Царевац? Да ли ови сви од истог коријена потичу и одакле? Хвала унапред…