Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић
СТИПАНОВИЋИ – у Бачкој: у Сомбору, од 1677.год. (у поменутом писму католика у Сомбору, папи, по препису пок. Михајла Гавриловића из ватиканске архиве), у Баји, од 1714.год.; у Бачкој уопште, од 1752.год.; католици у Лици; Стипановићи у Сењу, који се помињу од 1540.год. па даље кроз 16., 17., 18. век до 1720.године; католици у Медвиђој јужно од Обровца; католици у Хрватцу код Сиња и у Задру.
СТИПИЋИ – у Суботици, од 1686.год., а њиховом пореклу види тачку 3. претходног одељка; у Баји, од 1714.год.; католици (?) у Лици; католици у Лишанима код Бенковца; католици у Дувну; православни у западној Босни.
СТОЈНИКОВИЋИ – у Суботици, од 1687.године.
СТРИЛИЋИ – у Сомбору, од 1715.год. (погрешно преписано Stilics); у Баји, од 1841.год.; католици у Лици, без сумње пореклом у вези са Видом Стрилићем који се 1551.године помиње као војник у Оточцу у Лици.
СУДАРЕВИЋИ / СУДАРОВИЋИ / СУДАРИ / СУДАРЕВИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору, од 1715.год.; католици у Лици; католици Судари у Отону код Книна, а старином ”из Босне”; у Сплиту је живео стари племићски род Сударевићи (кат.), који је изумро (по саопштењу г. Јосипа Барача, професора, и других Сплићана); православни у горњо-карловачкој дијецези; католици ”старинци” у западној Херцеговини; православни Судари и Сударевићи у средњој Босни (Никола Сударевић, кројач у Београду, саопштио ми је да је родом из Ирига у Срему од православних родитеља и да зна за једног Сударевића у Сарајеву). У Херцеговини код Коњица, католичко-муслиманско село Судари, а у западној Босни део православно-католичког села истог имена.
СУДИЋИ – у Бачкој; из Лике су се, кад је отета од Турака, иселили у Босанску Крајину мухамеданци Судићи-Језеркићи; међу Далматинцима који су учествовали у освајању Клиса 1596.године помињу се као старешине кнез Новак Судић и син му Никола. У области негдашњег клишког санџаката насеље Судићи; негдашњи племићски род у краљевини Босни ”Sudich de Polycza in Primorje”, очевидно из Пољица у Далмацији. У Босни четири села с именом Судићи: у источној Босни два муслиманска и једно православно, а у средњој једно муслиманско.
СУЈИЋИ – у Суботици, од 1724.год.; католици у Сињу. У Далмацији код Бенковца католичко сеоце Сујићи.
СУКНОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год. и у Каћмару; православни у Кључу у Босанској Крајини; Сукнови, православни у доњој Херцеговини. У северној Далмацији, Сукновци, део поглавито католичког села. Мој додатак – Светозар Томић у делу ”Пива и Пивљани” објављеном у Српском етн. зборнику LIX, наводи да су сви Пивљани потекли од два брата: Руђа и Бранила. Од Руђа су потекли Никољштаци, између осталих и Сукновићи који су као староседеоци живели у селу Стабна, заселак Јасен – укупно 12 кућа. Такође, забележен је и усташ Новак Сукновић као један од херцеговачких побуњеника (усташа) против Турака у пролеће 1875.године.
СУПРДИЧИНИ (?) – у Суботици, од 1724.године.
СУХАЧЕ (једн. Сухач) / СУХАЧИЋИ – у Суботици, од 1715.год.; у Сомбору, од 1715. Год. (погрешно преписано Suhadnics). У Далмацији код Книна, Сухача, католичко насеље. У западној Босни код Ливна, католичко село Сухача.
СУЧИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., у Пачеру, од 1841.год.; католици у Лици и у Подгорју, од 1551.год.; католици у загорској Далмацији; католици у Отоку код Сиња; племићски род у Пољицама; католици у Ливну. По тврђењу Муњатовићеву, код Сиња има село ”Сучић” и ”село Арбанас по својој прилици оно село у коме се родио први капетан суботички Сучић”. Део Ливна се зове Сучића Хан. За суботичког капетана Луку Сучића смо показали напред (у тачки 9. под ”в” у одељку ”Историјски подаци”), да се без сумње, доселио у Бачку из Босне преко Славоније 1687.године. Он је, свакако, био дошао својим рођацима, који су се били још раније настанили у Бачкој. Врло је вероватно, да су сви поменути родови са презименом Сучићи пореклом од старог рода ”СȢчьчићь” који се још 1400.год. помиње у једноме од дванаест хливањских племена у Босни: ”Драгош и Сьтоемарь и Юраи СȢчьчићь из ОрьбрȢсь” у повељи босанског краља Стјепана Остоје војводи Хрвоју и сину му Баоши. Као што смо видели, Сучића има и сад у Ливну, а свакако су оно време били јако братство, чији су се родови и огранци у време турске најезде и позније разилазили на разне стране.
ТАМАШИ / ТАМАШИЋИ – у Суботици, од 1759.год.; Тамаши, изумрли католички род у Турјацима јужно од Сиња, а пореклом из Раме у Херцеговини (по мојим испитивањима).
ТАНКОРЕПИ / ТАНКОРЕПОВИ – у Суботици, од 1724.године.
ТАРАНЏИЈЕ – у Суботици, од 1737.године.
ТАТИКОВИ (?) – у Суботици, од 1737.године.
ИЗВОР: Александар Маринковић
Коментари (0)