Порекло становништва, села око Прешева

20. мај 2012.

коментара: 1

Срби у околини Прешева су се расељавали у току великих сеоба 1690. и 1737. године и током читавог 18. века све до почетка 19. века. Они Срби који су опстали на својим вековним огњиштима су од стране повлашћених Шиптара протерани. Турци су од краја 17. века па све до почетка 19. века масовније насељавали Шиптаре из Албаније на наше просторе и они преостали Срби из прешевске околине су се иссељавали у околину Бујановца, Врања и у ужој Србији.

Срби чине већину у три насеља: У Свињишту по попису из 2002. године било их је 103 житеља (100 одсто). У Славујевцу, по попису из 2002. године, било их је 480 житеља (99,58%). У Цакановцу, по попису из 2002. године, било их је 186 зитеља (84,16%). Остали су Албанци.

Срби живе још у седам мешовитих насеља, а то су:

Буштрање, по попису из 2002. године било их је 186 житеља (21,33%), остали су Албанци.

У Жујинцу, по попису из 2002 године, било их је свега 52 житеља (4,16%).

У Рељану, по попису из 2002. године било их је 203 житеља (29,25%), остали су Албанци.

У Стрезовцу, по попису из 2002. године, било их је 272 житеља (27,33%), остали су Албанци.

У Трнави, по попису из 2002. године, било их је 109 житеља (9,39%), остали су Албанци.

У Чукарки, по попису из 2002. године било их је 85 житеља (16,60%), остали су Албанци.

У самом Прешеву, по попису из 2002. године, било их је 1.231 житељ (9,16%), остали су Албанци. Срба има још у два три села али их нема ни десетак, то су старци који чекају дан кад ће на онај свет отићи.

Порекло малобројнијих Срба у општини Прешево:

Буштрање:

– славе Св. Ђорђа, Митровдан, Св. Арханђела, Св. Николу и Св. Андрију. Становништво је староседелачко и досељено у првој половини 18. века из Црне Горе, средином 19. века из околине Бујановца и касније из Горње Пчиње.

Жујинце:

– славе Св. Николу, Св Ђорђа и Св. Петку. Становништво је староседелачко и досељено од 1912. до 1926. године из Горње Пчиње, Врањске и Лесковачке котлине.

Рељан:

– славе Св. Арханђела, Св. Петку и Св. Николу. Становништво је староседелачко и досељено у другој половини 19. века и после Првог светског рата из Прешева, Пчиње, Врањске котлине, Грделичке клисуре, околине Криве Паланке у Македонији и др.

Свињиште:

– славе Св. Арханђела, Св. Николу и др. Становништво је досељено после ослобођења од Турака 1912. године из околине Бујановца из села Спаићевац, Лукарце, Претина, Старац и др.

Славујевац:

– славе Св. Арханђела, Св. Николу и др. Становништво је досељено после ослобођења од Турака 1912. године и касније из Горње Пчиње.

Стрезовце:

– славе Св. Петку, Св. Арханђела, Св. Ђорђу, Св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено од 1914. до 1927. године из Горње Пчиње, Врањске котлине и околине Криве Паланке у Македонији.

Трнава:

– славе Св. Арханђела, Св. Николу и др. Становништво је досељено после Првог светског рата из Врањске котлине, Горње Пчиње и из Црне Горе досељеници из Црне Горе основали су 1924. године заселак (Црногорско Село или Трнавска Река). У селу постоји локалитет “Манастириште”, место где се налазио средњовековни манастир Св. Николе. У селу је до почетка 20. века живео један староседелачки српски род, било их је 6 кућа кад су се иселили.

Цакановац:

– славе Св. Јована, Св. Петку, Св. Николу, Св. Ђорђа, Митровдан, Св. Арханђела и др. Становништво је досељено после Првог светског рата из Горње Пчиње, околине Бујановца и др.

Чукарка:

– славе Св. Петку, Св. Арханђела и Св. Николу. Становништво је досељено од 1924. до 1931. године из Ристовца код Врања, Горње Пчиње и др.

Нешто о самом градићу Прешеву:

Први писани помен датира из 14. века. У средњовековној српској историји познато је из 1389. године, када се, како се верује, у Прешевском пољу одиграла битка, увод у Косовски бој између Срба и Турака. Крајем 14. века и почетком 15. века, када њима влада цесар Угљеша (Србин са византијском дворском титулом, постаје значајно насеље, које се помиње као варошко, касаба и паланка, на важном средњовековном путу Приштина – Ћустендил (преко прешевске Црне Горе). У 16. веку градић Прешево има знатну демографску величину – по попису из 1519. године било је 59 хришћанских породица; по попису из 1528. године било је 76 хришћанских породица, по попису из 1570. године у Прешеву је живело 90 хришћанских породица и 85 житеља неожељених/неудатих.

Под турском окупационом влашћу је од 1454. до 1912. године. У знатном обиму, као и околна села, захваћено је значајним исељавањем Срба у време турске владавине, почев од 1690. године и касније, када се постепено насељавају Шиптари. Њихово насељавање највећу израженост има после Другог аустро-турског рата из прве половине 18. века.

 ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Ljubiša

    Država da hitno preduzme mere oko naseljavanja srpskog življa na ovim prostorima i donekle popravi demografsku i nacionalnu strukturu stanovništva, jer za 50 godina neće nas biti u sopstvenoj zemlji- STRAŠNO