Порекло становништва Сокобање и околине

20. маја 2012.

коментара: 2

Најстарије породице у Сокобањи досељене су:

Из Заглавка – околина Књажевца, Беле Баланке, Старог Влаха – западне Србије, Црне Реке, Голака, околине Пирота, Алексинца и Ниша; Из Македоније, Црне Горе, Бугарске, са Косова и из околних села и др.

У Сокобањским селима има мало староседелаца, становништво је преко 80 одсто досељено из разних крајева од краја 17. века па све до краја 19. века.

Бели Поток:

– славе Св. Николу, Св. Вартоломеја, Св. Петку, Св. Тому и др. Становништво је пореклом из околине Ражња (данас суседне општине), из Црне Горе, околних села и др.

Блендија:

– славе Св. Врачеве, Св. Петку, Св. Арханђела, Св. Стефана, Св. Јована, Св. Николу и др. Најстарије становништво досељено је у другој половини 18. века са Косова, из Заглавика – околина Књажевца – Беле Паланке), Црне Реке – источне Србије, Кривог Вира и др.

Богдинац:

– славе Св. Мину, Св. Николу, Митровдан, Св. Ђорђа, Св. Јована и др. Становништво је досељено крајем 18. века из тадашње Влашке – вероватно из југоисточне Румуније или североисточне Бугарске или, пак, из североисточне Србије; из источног Косова – област Биначка Морава – шира околина Гњилана), из Босне, Црне Реке, околине Пирота, Смедерева, Подриња (може бити из западне Србије или из источне Босне/РС) и др.

Врбовац:

– славе Св. Ђорђа, Св. Луку, Св. Николу и др. Становништво је непознатог миграционог порекла и старином из Ћићевца, Сврљига, Ражња и др.

Врмџа:

– славе Св. Ђорђа, Св. Јована, Ђурђевдан, Св. Николу и др. Становништво је досељено са Косова, из Кривог Вира (данашња општина Бољевац), околних насеља – Јошанице, Трговишта, околине Сврљига и др.

Дуго Поље:

– славе Св. Ђорђа, Св. Петку, Св. Јована, Св. Вартоломеја, Св. Мину, Св. Николу и др. Становништво је пореклом из Заглавка, Црне Реке, околних села, околине Пирота, Сврљига и др.

Жучковац:

– славе Св. Петку, Св. Арханђела и др. Становништво је пореклом из околине Сврљига, околних села Врмџе, Трговишта и др.

Језеро:

– славе Св. Мину, Св. Николу, Ђурђевдан, Св. Арханђела и др. Становништво је старином са Косова, околних села и др.

Јошаница:

– славе Св. Ђорђа, Митровдан, Св. Луку, Св. Николу, Св. Јована и др. Данас је највеће село у сокобањској општини. Становништво је пореклом са Косова, из Црне Горе, Црне Реке, из Јабланице и Лукова (данас општина Бољевац), околине Сјенице, Ражња и др.

Левовик:

– славе Св. Николу и др. Становништво је пореклом из Херцеговине, из околних села и др.

Милушинац:

– славе Св. Ђорђа, Св. Арханђела, Св. Јована, Св. Николу и др. Становништво је старином углавном из Заглавка – шира околина Беле Паланке – Књажевца, из околине Пирота и др.

Мужинац:

– славе Св. Арханђела, Св. Ђорђа, Ђурђевдан, Св. Николу и др. Становништво је пореклом из околине Сјенице, околних села Шарбановац, Трговиште и др. из околине Ражња, Црне Реке и др.

Николинац:

– славе Св. Јована, Св. Ђорђа и др. Становништво је углавном непознатог миграционог порекла, и досељено из Црне Реке, Ивањице – западне Србије, околине Ниша и др.

Поружница:

– славе Св. Ђорђа, Св. Мину, Св. Игњатија, Св. Арханђела, Св. Николу и др. Становништво је досељено из Црне Реке, Ражња, околине Лапова, Алексинца и др.

Ресник:

– славе Св. Јована, Св. Ђорђа, Св. Мину, Св. Стефана, Св. Николу и др. Становништво је досељено из Заглавка – околина Књажевца – Беле Паланке, околине Сврљига, Алексинца и др. Село је познато из времена Првог српског устанка када је у њему боравио српски вожд Карађорђе ради организовања народног отпора.

Рујевица:

– славе Св. Игњатија, Митровдан, Св. Николу и др. Становништво је досељено из Разња – Витошевац, Прасковце, из околних села: Блендија, Врбовац и др. Црне Реке и др.

Сесалац:

– славе Св. Ђорђа, Св. Николу, Св. Јована и др. Становништво је досељено из околних села: Врмџа и Трговиште и др.

Трговиште:

– славе Св. Ђорђа, Св. Лазара, Св. Арханђела и др. Становништво је досељено из Заглавка – околина Књажевца-Беле Паланке, из Темница (шира околина данашњег Варварина) и др.

Трубаревац:

– славе Св. Јована, Св. Ђорђа Алимпија, Св. Николу и др. Становништво је досељено из околних села Бели Поток, Шарбановац и др., околине Сврљига, Бовна код Алексинца и других крајева. Има и Рома.

Церовица:

– славе Св. Врачеве, Св. Николу, Св. Јована, Св. Ђорђа и др. Становништво је пореклом са Косова, из Херцеговине, околине Сврљига и др. Село је основано између Првог и Другог српског устанка.

Читлук:

– славе  Св. Ћирила, Св. Ђорђа Алимпија, Св. Мину, Св. Арханђела, Св. Николу и др. Становништво је досељено у првој деценији 18. века и касније из (Заглавка-околина Беле Паланке-Књажевца), из Херцеговине, из (Метохије-околине Пећи), из околине Пирота, Сврљига и др.

Шарбановац:

– славе Св. Арханђела, Св. Петку, Ђурђевдан и др. Становништво је староседелачко и досељено у првим деценијама 18. века из Црне Горе, из Македоније – околине Прилепа, почетком 19. века из Црне Реке, из бољевачких села: Јабланица, Луково, Добрујевац, Илино и др.

 ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Према истраживањима Петра С. Јовановића с почетка двадесетог века око четрдесет посто становништва у Сесалцу је староседелачко,двадесет посто ерског порекла,нешто више од двадесет посто припада свим осталим стријама(Тимочко-Браничевска,Моравска,Шопско-Загорска),а нешто мање од двадесет посто је дошло из околних села.

  2. U knjizi Petra Jovanovića, 1928 godine, pominje se da su tri porodice u Sokobanju doseljene iz Miqkovca, opština Niš. Mislim da se jedna porodica tada prezivala Đorđević (domaćin Rista Đorđević) a da je druga kuća bila Milisava Mitrovića, trgovca.
    Molio bih svakog ako nešto zna o tome da mi se javi.
    Slobodan Blagojević,
    [email protected]