Prezimena po nadimcima: Đilas, Kalabić, Norac…

Prezimena od nadimaka koji znače neku mentalnu osobinu 

Alavanja (alavanja – neuljudna, neljubazna osoba)

Beštić (beštija –opaka životinja u prenesenom značenju)

Veseli, Veselica (vesel – čovek vesele naravi)

Glumac, Glumčević, Glumčić (glumac – šaljivdžija)

Dobraš, Dobrašinović, Dobrica (dobrica – dobričina)

Đilas (đilas, turcizam – trkač, skakač, raspusnik; đilasati – skakati u visinu)

Ždrnja (ždrnja od ždrmnjati, ždrmljati – brbljati)

Žestić (žestok – ljut)

Zavađil (zavađil – koji zavađa ljude)

Zjakić, Zjačić (zjaka – koji zija, blene)

Zlobec, Zlomislić (zlo – zao čovek koji drugima želi zlo)

Iskrenović (iskren)

Jogun, Jugunica, Jogunović (jogunast – tvrdoglav)

Kmezić (kmezav – plačljiv)

Kalabić (kalaba – galamdžija)

Kuduz, Kuduzović, Kutuzović (kuduz, turcizam – besan, pobesneli)

Levajić, Levnaja, Levnajić (levno-živo, okretno, žustro)

Lero (lero, pokrajinski – besposlen dečak, mangup, obešenjak)

Ljutić, Ljutica (ljut, ljutit – koji je preke naravi)

Mrzić, Mržnjak (mržnja – koji mrzi druge ljude, mizantrop)

Mudrinić, Mudrić, Mudronja (mudar, čovek koji je mudar)

Mucić (muca – mucati)

Norac, Noro, Noršić (norac-budala; „Prođoh tri sela noraca, i sakupih tri lonca novaca“ Vuk)

Opačina, Opačić (opak čovek)

Plaović (pla

Pravdić (pravda; pravičan čovek)

Rabrenović (rabar

Razumenić (razum; razuman čovek)

Samouković (samouk – čovek koji nešto sam nauči bez tuđe pomoći)

Srdić (srdit – ljut)

Tarlać, Tarle (tarlabukati – galamiti)

Torlak, Torlaković (torlak, turcizam – razmetljivac, hvalisavac)

Ćorlomanović (ćorloman – čovek koji ne gleda kuda ide, ide „ko muva bez glave“)

Civrić (civrija, turcizam – čovek ljut, besan)

Šebek (šebek, turcizam – komedijant, danguba, majmun)

Šegić, Šego, Šegota (šego – šaljivčina)

Šeremet (šeremet, turcizam – odvažan, junačan)

Šupljeglav (čovek šuplje glave)

IZVOR: „Prezimena su čuvari našeg jezika“, Zagorka Vavić Gros, str. 190-191, Prometej 2011.