Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић
ПЕТРЕШИ – у Каћмару у Бачкој; православни у западној Босни. У северној Босни, код Босанске Дубице, православно сеоце Петрешевац.
ПЕТРОВИЋ – у Лици и у Подгорју, прешли из православља у католичанство вероватно око 1700.год.; православни у Отишићу код Врлике; врло многобројни православни родови по западној и осталој Босни.
ПЕЋАРИЋИ – у Суботици, од 1759.год.; у Лици 1540.год. као један од војника Хрватске Крајине који су били из Сења, Оточца и суседних села, Juray Petscharitz, а он ће свакако бити предак или један од предака данашњих Пећарића, који такође живе у Оточцу; Пећарићи и Пећари, католици у средњој и северној Далмацији; као један од далматинских главара који су учествовали у освајању Клиса 1596.год., именује се Иван Пећарић; католика Пећарића има и на Хвару.
ПЕЋИНЕ / ПЕЧИНЕ (?) – у Лици, од око 1686.године. Ово је презиме могло настати од каквог надимка, а могло је бити дато и по селу из којег су преци овог рода дошли. У северној Далмацији има четири сеоца с именом Пећина, а у Босни и Херцеговини четири села с именом Пећине: два католичка код Травника, једно католичко у доњој Херцеговини и једно муслиманско у источној Босни.
ПЕЦАРОВИЋИ / ПЕЦАРСКИ – у Суботици, од 1715.године.
ПЕШТАЛИЋИ – у Баји, од 1714.год., првобитно настањени у Башкуту код Баје, где је по казивању, било две улице насељене самим Пешталићима, па су се одатле раширили и у Бају, Сомбор и Суботицу (од оних у Башкуту је био и познати буњевачки песник, Гргур Пешталић, из друге половине 18.века; Ф.Пешталић, католички свештеник родом из Башкута у северној Бачкој; православни Иван Пештелија 1682.год. у Сарајеву.
ПЕШУТИ – у Суботици; католици и православни у Лици и њихови исељеници у Босанској Крајини; католици у Равним Котарима; католици у Перушићу и у Подлугу код Бенковца; католици у Биограду на мору; И.Пешут, православни свештеник у киринско-глинском протопрезвитерату у Хрватској; П.Пешут, православни Србин у Плашком; православни у Сарајеву и у доњој Херцеговини. Пешути, православно сеоце код Плашкога у Хрватској.
ПИЈУКОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год.; у Аљмашу, од 1715.год.; у Матеовићу и у Баји, од 1741.год.; у Бајмаку и у Старој Моравици, од 1841.год.; православни и мухамеданци у источној Херцеговини; православни у тузланском крају Босне, а досељени с југа; православни у Сарајеву.
ПИЛАСАНОВИЋИ – у Бачкој: у Баји, од 1715.год., у Рогатлици, од 1741.год. и у Старом Леђену. О њиховом пореклу из Пољица видети у 3.тачки претходног одељка (мој додатак – цит.”Имају исправе које показују да….потичу из слободне кнежије пољичке у Далмације”)
ПИСМИЋИ / ПИШМИЋИ / ”ПИШМИШЕВИ” (погрешно место Пишмићеви) – у Суботици, од 1686.године. Код Фоче муслиманско сеоце Пишмовина.
ПЛЕЈИЋИ / ПЛЕВИЋИ (оба облика место првобитног Плехићи) – Плевићи у Суботици, од 1687.год.; католици Плејићи у Новаселима код Сиња; православни Плејићи у Рамљанима код Книна, а старином ”из Босне”; православни Плејићи у западној Босни. У источној Босни Плехићи, део муслиманско-православног села.
ПЛЕСКОВИЋИ – у Суботици и у Чантавиру у Бачкој; Плесковић Андраш 1651.год. војник славонске границе. У Босанској Крајини земљиште и насеље Плеска.
ПЛЕТИКОСИЋИ – у Сомбору, од 1715.год. (грешком Pletikovics); у Суботици; из Лике исељен Мико Плетикосић 1686.год.; православни Плетикоса, Плетикосић у 17.веку у Котарима, а данас православни око Кистања; православни у горњо-карловачкој дијецези; католици у Хрватцу код Сиња; међу пресељеницима из Далмације на острво Брач помиње се у једном млетачко документу 1672.год. ”Simon Pletikossich”; Плетикосић Павле се пева у народним песмама као један од ”сињских витезова” који је учествовао у догађајима 17.века и С.Грчић каже за њ, да је био од данашњих Плетикосића у Вачанима (код Скрадина), а не од Плетикоса у Котарима; католици у Далмацији. Насеље Плетикосићи у области негдашњег клишког санџаката.
ПЛЕТИЋИ (?) – у Суботици, од 1779.године.
ИЗВОР: Александар Маринковић
Коментари (0)