Презимена настала по називу заната

Презимена настала од назива занатлија и других занимања – прилог из књиге “Презимена су чувари нашег језика” Загорке Вавић Грос (Прометеј, 2011.)

Абаџија, Абаџијевић, Абаџић (абаџија – кројач народног одела од абе – сукна)

Ајваз, Ајвазовић (ајваз, турцизам – помоћник у кухињи, слуга)

Аласевић, Аласовић, Алашевић (алас, мађарски – речни рибар)

Баруџија (баруџија, турцизам – човек који израђује и продаје барут)

Бербер, Берберовић, Берберски (берберин, брица)

Бировљевић (биров-судија, мађарски biro)

Брдар, Брдаревић, Брдарић (брдар – израђује брда, делове ткачког разбоја)

Бузуровић (Бузур – бозаџија)

Бостанџић (бостанџија, турцизам – човек који узгаја и продаје бостан)

Ваљаревић (ваљар – човек који ваља, пресује сукно)

Варагић (варага, мађарски – човек који обрађује, струже кожу)

Воденичар, Воденичаревић (воденичар – меље брашно у воденици)

Возаревић (возар, управља колима, фијакером)

Воларевић, Воларић (волар – пастир за волове, чувар волова)

Врачар, Врачарац, Врачаревић (врач(ар) – који лечи)

Говедаревић (говедар – чува говеда)

Гомбар (прави гомбе, дугмад; гомб, мађарски – дугме)

Даскаловић (даскал, грчки – учитељ)

Доганџић (доганџија, турцизам – овац са соколом, соколар)

Дрндар, Дрндаревић, Дрндарски (дрндар – обрађивач вуне)

Думенџија (думенџија, турцизам – кормилар, крманош)

Дунђер, Дунђерић, Дунђерски (дунђер, турцизам – зидар, тесар)

Егедушевић (егедуш-хегедуш, мађарски – виолиниста)

Екмеџић (екмеџија, турцизам – пекар)

Ећимовић (ећим-хећим, турцизам – лекар, травар)

Житаревић (житар – трговац житом)

Зидаревић, Зидарић (зидар)

Златар, Златаревић, Златарић (златар)

Ибрајтер (ибрајтер, немачки – цариник, пандур)

Кадија, Кадијевић, Кадић (кадија, турцизам – судија)

Калајџић (калајџија, турцизам – који превлачи калајем унутрашњост казана)

Калафатовић (калафат, турцизам – који катранише лађе)

Калчић (калец-ткалец – ткач, т се изгубило на почетку речи)

Каназир (каназир – управитељ хана, кан – хан, што значи свратиште, преноћиште и назир – управитељ, надзиратељ)

Капиџић (капиџија, турцизам – чувар капије)

Карабашевић (карабаш – свирац у карабе – врста фруле)

Касапић (касап(ин), турцизам – месар)

Катранџић (катранџија, турцизам – који производи и продаје катран)

Кафеџић (кафеџија – власник кафане)

Кириџија, Кириџић (кириџија, турцизам – који за новац преноси туђу робу на коњима или колима)

Клинчаревић, Клинчарски (клинчар – који производи и продаје клинце, ексере)

Кованџић (кованџија, турцизам – пчелар)

Ковач, Ковачевић, Ковачић (ковач)

Козар, Козаревић (козар – пастир коза)

Колар, Коларевић (колар – израђује кола)

Колачар, Колачаревић (колачар – израђује и продаје колаче)

Колесар, Колесаровић (колесар – колар)

Конатар, Конатаревић (конатар – израђује конате; коната – крчаг, земљани суд за воду)

Кончар, Кончаревић (кончар – израђује конце)

Колунџија, Колунџић, Кујунџија, Кујунџић, Кулунџић (кујунџија – израђује и продаје коване предмете, накит, оружје)

Лађаревић, Лађарски (лађар – који живи и ради на лађи)

Лончар, Лончаревић, Лончарић (лончар – израђује земљане лонце)

Мајсторовић (мајстор, латински magister – учитељ, настојник, власник занатске радње)

Маслаћ (малсаћ – произвођач и продавац масла)

Меанџић (меанџија, механџија, турцизам – власник механе)

Медиговић (медиг-медик – травар, ранар)

Месар, Месаревић, Месарић (месар)

Мимара (Мимар-неимар, турцизам)

Млинар, Млинаревић, Млинарић (млинар)

Мештровић (мештар – мајстор)

Мутавџић, Мутапџић, Мутафџић (мутапџија – израђује мутапе, тј. покриваче од кострети; кострет је козја длака)

Неимаревић, Неимаровић (неимар, турцизам – градитељ, архитекта)

Овчар, Овчаревић, Овчарић (овчар – чувар оваца)

Пиваревић, Пиварић, Пиварски (пивар – прави пиво)

Пинтар, Пинтарић, Пинтер, Пинтерић (пинтер, немачки – бачвар, качар)

Пољарац, Пољаревић (пољар – чувар поља)

Прица (тужилац – ради се о обичајном праву, а не о државном суду)

Пудар, Пударевић, Пударић (пудар – чувар винограда)

Пуцар, Пуцаревић (пуцар – дрндар – тресач – обрађује вуну)

Пушкар, Пушкарић (пушкар – израђује пушке)

Рауш, Раушевић (рауш – маказар – орезивач винограда)

Рибар, Рибаревић, Рибарић (рибар)

Сабљар, Сабљаревић (сабљар – израђује сабље)

Самарџија, Самарџић (самарџија – израђује самаре – дрвена седла)

Сарач, Сарачевић (сарач, турцизам – израђује од коже коњску опрему)

Свилар, Свиларевић (свилар тка и продаје свилу)

Свирац, Свирчевић (свирац – свирач)

Седлар, Седларевић (седлар)

Скленар (скленар – стаклар)

Скоблар (скоблар – израђује скобе – споне, стеге, спојке)

Столаров (столар)

Ступар (ступар – израђује ступе, аване)

Стругар (стругар – струже и ренда даске)

Сувајџић (сувајџија – власник суваче, тј. млина који покреће коњ. „Пуца му срце (за ким или за чим) као кобили за сувачом“ народна изрека)

Табак, Табаковић (табак, турцизам – кожар)

Телаловић (телал, турцизам – 1. добошар, 2. старетинар)

Терзић (терзија, турцизам – кројач, шнајдер)

Тинтар, Тинтеровић, Тинтор (тинтор, италијански – бојаџија)

Типсаревић (типсар-стипсар – ирађивач стипсе)

Тишљер, Тишљерић (тишљер, немачки – столар)

Ткалац, Ткалчић, Ткач (ткач – ткалац)

Трговчић (трговац)

Тресачевић (тресач – пуцар – дрндар)

Туфегџић, Туфекџић (туфегџија, туфегџија, турцизам – израђује пушке; туфек – пушка)

Ћатић, Ћатовић (ћата-ћатиб, турцизам – писар)

Ћурчић (ћурчија, турцизам – израђује ћурке, ћурак – кожух)

Ужар, Ужаревић (ужар – израђује ужад, конопце)

Фурунџић (фурунџија – израђује фуруне, пећи)

Цревар (цревар-цревљар – који израђује цревља (ципеле). Осим опанака, Срби су носили и цревља, та реч је замењена мађарском речју ципела. И цревљар и цревља су у нашем језику архаизми, више се не употребљавају)

Чанаџија (чанаџија – израђује чанке – дрвене зделе)

Чанчар, Чанчаревић (чанчар – израђује чанчиће – мале чанке)

Чешљар, Чешљаревић (чешљар – израђује чешљеве)

Чикош (чикош, мађарски – коњар, коњушар)

Чохаџић (чохаџија – израђује чоху (филц))

Џелебџић (џелебџија – трговац стоком)

Шегрт (шегрт – помоћник мајстора)

Шербеџија (шербеџија – израђује и продаје шербе)

Шнајдер (шнајдер, немачки – кројач)

Шостарић, Шостер (шостар, шостер – варијанта од шустер)

Шоштар, Шоштарић (шоштар – варијанта од шустер)

Шумар, Шумарац, Шумаревић (шумар)

Шустер (шустер, немачки – обућар)

 

ИЗВОР: Презимена су чувари нашег језика, Загорка Вавић Грос (стр. 180-185, Прометеј, 2011.)