Буњевачка презимена: Обрадов(ић) – Паштровић

16. мај 2012.

коментара: 0

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

ОБРАДОВИ – у Суботици, од 1715.године. Ово је презиме православних Срба, као што тврди и Маретић, те су без сумње, ови Буњевци били најпре православне вере. По Босни има врло много православних родова с презименом Обрадовић.

ОМЕРОВИЋИ – у Бачкој. Вероватно од покрштених муслимана. У Босни и Херцеговини има пет муслиманских села тога имена: по једно у западној Херцеговини, у западној и средњој Босни и два у источној Босни.

ОРЕШКОВИЋИ / ОРИШКОВИЋИ – у Лици и у Подгорју, од 1645.год.; ”Mikulica Oriskovich Ottocsanin od Szenjske kraine” 1676.год.; Орешковићи, лички племићи у старој хрватској држави и доцније.

ОРЛОВИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; у Подгорји и у Лици православни и католици (Јурај Орловић, сењски капетан 1526.год.); католици у Корлату код Бенковца; православни у Книну, а старином ”из Босне”; негдашњи племићски род у краљевини Босни ”Orlovich de Blatnize apud Brochno”, а и сад има село (католичко) Блатница, Горња и Доња, у Броћном у западној Херцеговини; православни Србин у Жумберку, Вук Орловић 1629.год., а досељеник са босанско-далматинско-личке тромеђе; православни у западној Босни. Код Травника сеоце Орловићи са становништвом све три вере.

ОРЧИЋИ – у Суботици, од 1776.год., кад су проглашени племићима ”на темељу свједоџбе загребачке жупаније”, што значи да су у Суботицу дошли са предела под загребачком жупанијом. Знамо за ”Оршиће” односно Орчиће, хрватске племиће који су у 16.веку били избегли испред Турака из јужних хрватских крајева и склонили се под окриље Франкопана и Зринских (Orsütsch, Orschitsch, Orssich и сл., а једанпут и ”Ortschitch”). Један се од племића тога презимена помиње 1532.год. у Жумберку: један попис штете почињен од тамошњих ускока има натпис ”Damna illata per Valachos Vzkoky vocatos nobili Joanni Orsych de Podgoria”. По тврђењу Ђорђа Поповића – Муњатовића има у области негдашњег клишког санџаката село или заселак с именом Орчић. У средњој Босни Орчевић, део муслиманско-католичког села, а код Фоче муслиманско село Орчава.

ОСМОКРОВИНЕ / ОСМОКРОВИЋИ / СМОКРОВИЋИ – у Лици и у Подгорју, од 1686.год.; католици Смокровићи у Стариграду у северној Далмацији, досељеници из Хрватског Приморја (стари је облик њихова презимена по саопштењу Б.Деснице Осмокруховић, а то презиме у облицима Осмокрух и Осмокруховић налазимо у споменицима из 17. И са почетка 18.века; православни Осмокруховићи и Осмокројевићи у горњо-карловачкој дијецези; ”Smokrovich” негдашњи властеоски род свакако у краљевини Босни. Мој додатак – Смокровића још има у ”матици” Стариграду, али су ишчезли из Трибња.

ОСТРОГОНЦИ – у Суботици, од 1868.год., очевидно су им преци били досељеници из Острогона (мој додатак – у Мађарској).

ПАВЕЛИЋИ – у Подгорју и у Лици, од 1683.год.; католици у Чапорицама код Сиња.

ПАВИЧИЋИ – у Суботици, од 1779.год.; православни и католици у Лици, од 1683.год., по Лопашићу, пореклом су ”из сјеверне Далмације”; католици у Радошићу код Сиња; католици у Далмацији; православни у западној Босни. У источној Босни православно-муслиманско село тога имена.

ПАВЛИШАНИ – у Суботици, од 1743.године. Свакако назвати по неком месту с именом Павлиш: у Банату код Вршца има српско православно село Павлиш, а неге у Срему има земљиште тога имена.

ПАВЛОВИЋИ – у Лици, из православља прешли у католичанство, вероватно негде око 1700.године; католици у Корлату код Бенковца и у Макарској; католици у Сињу и у Горучици код Сиња.

ПАЛЕНИЦА – у Суботици, од 1686.године.

ПАЛИВУКОВИ / ПАЛИВУКОВИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; изумрли род у Лици; изумрли православни род у Карину у северној Далмацији. У средњој Босни муслиманско село Паливук.

ПАЛИЋИ – у Чонопљи, у Бачкој, од средине 19.века; православни Србин тога презимена. Део муслиманско-православног села у источној Босни с истим именом. Мој додатак – чуди ме да нису доведени у везу с језером Палић (Paligo) поред Суботице.

ПАЛКОВИ / ПАЛКОВИЋИ – у Суботици, од 1743.године.

ПАНЧИЋИ / ПАНЧИНИ – у Суботици, од 1686.год.; католици Панчићи у Хрватском Приморју и православни у Славонији.

ПАНЏИЋИ – у Бачкој: у Боршоду и у Јанковцу, од 1715.год.; у Суботици, од 1759.год.; православни Панџићи или Панжићи у Лици; католици у Брназама и православни у Сухачу код Сиња; католици Панџићи у Босни; православни Панџићи и Панџа у западној и у средњој Босни; православни Стојан Панџо 1682.год. у Сарајеву, а пореклом из сарајевске околине; мухамеданци Панџићи у Босанској Крајини и средњој Босни; Панџићи, православни у Славонији. У западној Босни православно село Панџе. У Дробњацима је живео стариначки род Панџе, о чијој се судбини у народу ништа не зна. По својој прилици су се они преселили у средњу и у западну Босну, те је по њима добило име село Панџе и од њих ће бити сви ови родови с презименом Панџе, Панџићи и сл. Два рода од православних Панџи у Босни славе Ђурђев дан, а тога свеца славе врло многи Дробњаци.

ПАРТИЋИ – у Суботици, од 1715.године.

ПАРЧЕТИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору, од 1745.године.

ПАСТОРОВИЋИ – у Суботици, од 1687.године. Католици у Боки Которској.

ПАТАРИЦЕ (једн. Патарица) / ПАТАРЧИЋИ – у Суботици, од 1686.године. Свакако су пореклом од православних Срба, као што мисли и Р.Симоновић, који каже: ”Презиме Патарица, Патарица, Патарчић долази од речи патарица што значи појутарје свечарства”.

ПАУЧИЋИ (?) – у Суботици, од 1779.године.

ПАШТРОВИЋИ – у Сомбору, од 1715.год.; у Суботици, у Немешу у Бачкој; у Сењу 1551.год. Дамјан Паштровић; католици у Новиграду у северној Далмацији; ”Др Јосип Паштровић, одвјетник у Задру” 1862.год.; Паштровићи, босанска властела 1419.год. и даље; католици на острву Рабу. Можда су наведена презимена или нека од њих постала независно једно од других, али пошто су Паштровићи у Боки врло старо српско племе (несумњиво постало пре 14.века), могућно је и да сви наведени родови воде порекло од њих, као што је нпр. случај и са родовима која имају презимена Пипер, Његоши, Бјелопавлићи, Озринићи итд. у односу према црногорским и брђанским племенима тих имена.

 ИЗВОР: Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.