Српско-хрватски речник варијаната (Јован Ћирилов)

13. мај 2012.

коментара: 1

Портал Порекло представља књигу “Српско-хрватски речник варијаната”  аутора Јована Ћирилова, из едиције “Популарна лингвистика” издавачке куће “Прометеј”.

Између првог издања 1989. године и другог издања 1994. године овог речника прошло је пет година, а између другог и новог уздања шеснаест година. Прво издање је издао београдски „Стилос” у 5000 примерака, а друго „Бата Орбис” (Београд) у 1000 примерака.

Све време од првог до овог издања наставио сам да бележим речи које се разликују у српској и хрватској варијанти, било да их раније нисам уочио или су настале у међувремену.

Период од 1994. година до данас пребогат је догађајима, на које може да се примени она крилатица: „Тешко оном који живи у занимљивим временима”. У време првог издања Срби и Хрвати живели су у једног државној заједници, а данас живе у посебним државама. Наравно да су драматични догађаји оставили траг и на језик и његову проблематику. Ако изоставимо екстремна мишљења, може се рећи да се данас сматра несумњивом или у хрватској варијанти несмиљеном чињеницом да је реч о лингвистички једном језику, са два (или више) књижевна стандарда, а да ти народи свој језик зову српски или хрватски.

У међувремену поставило се и питање којим језиком говоре грађани Босне и Херцеговине, да ли српскохрватским или босанским, или можда бошњачким. У Црној Гори расправа којим језиком званично говоре грађани Црне Горе још није окончана. Један део Црногораца жели и даље да се тај језик зове српски, неко време се звао матерњи, а званично као да је превладала струја која сматра да он треба да се зове црногорским језиком, с тим да има два консонанта више него остали стандарди некадашњег српскохрватског језика.

Овај Речник, како то у наслову стоји, бави се разликама између српске и хрватске књижевне и говорне варијанте, с тим да су у њега ушли и неки широко распрострањени локализми, а и неки архаизми које припадници тих народа још знају, каткада употребљавају или их обнављају (највише у Хрватској) .

У Речнику је из претходне терминологије у многим јединицама остала колоквијална употреба израза источна изападна варијанта, мада би правилније било, према садашњем стању ствари – српска и хрватска варијанта, која је такође често навођена. Међутим, чињеница је да Хрвати географски живе западно, а Срби источно у односу једни на друге, на територије које се одскора у међународној геополитичкој терминологији зове Западни Балкан.

Разматрао сам тему да ли да се обрађене речи акцентују. То би, међутим, био знак да сматрам да је реч о научном делу, направљеном по свим правилима таквих речника. У том случају морао бих се одрећи неких анегдота и запажања, као покушаја духовитости, преко којих сам, чини ми се, боље одразио садашње стање језика и његових варијаната. Овим нећу да кажем да се нисам трудио да овај речник што верније одрази садашње стање сличности и разлика између језика Срба и Хрвата. Такав са свим врлинама, манама и недоследностима можда ће једног дана послужити науци.

У односу на претходна издања, на иницијативу главног уредника издавачке куће „Прометеј” Зорана Колунџије, заслужног да се ово ново знатно проширено издање штампа, већини јединица додате су сажете дефиниције речи којима се Речник бави. Тај велики посао је обавила, са великим залагањем и стручношћу, Татјана Пивнички, и ја јој за то дугујем велику захвалност.

Посебну захвалност дугујем Бојану Муњину, хрватском публицисти, који ми је дао драгоцене савете, пре свега у односу на садашње стање језика у свакодневном говору и у медијима у Хрватској. Његовим саветима избегнуте су неке велике грешке и истанчане нијансе, а преостале грешке су моје.

Јован Ћирилов, октобар 2010.

Више о књизи на: www.prometej.rs/E-Knjizara/2393/HRVATSKO-SRPSKI+RJECNIK+INACICA.shtml

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. miroslav markov

    ** Похваљујем овај подухват у циљу бољег и бржег разумијевања у новим околностима збиље. На наговор неких пријатеља из подручја генеаологије ја сам се јавио на овај портал али са хрватским изричајем. То је, наиме, језик који ја свакодневно користим као свој језик у својој домовини Хрватској и увјерен сам да ће бити разговјетан за споразумијевање са заљубљеницима родословља те да нећемо подлегнути искушењима пред протагонистима поткултуре.
    * Био бих усхићен ако би се на овај портал укључили и други истраживачи из осталих етничких заједница и тако заједнички расвијетлили до сада тамне странице заједничког подријетла.
    * Ако ми се поткраде нека српска ријеч то је у сврхе појашњења појма.