Порекло становништва, села око Тополе

12. маја 2012.

коментара: 3

Белосавци:

– славе св. Јована, св. Арханђела, св. Василија, Митровдан, св. Николу и др. Становништво је пореклом са Пештера, Сјенице, (Старог Колашина и Корита- Ц. Гора). У селу је рођена Љубица Ивошевић, песникиња и супруга познатог револуционара Георги Димитрова.

Блазнава:

– славе св. Ђорђа Алимпија, св. Николу, св. Јована и др. Становништво досељено највећим делом уочи и после Првог српског устанка из Старог Влаха, околине Сјенице и из Македоније, околине Тетова. У селу је рођен Миливоје Петровић, официр, ађутант кнеза Александра Карађорђевића, министар војске, преседник владе и намесник Милану Обреновићу.

Божурња:

– славе св. Стефана, св. Арханђела и др. Становништво је староседелачко и досељено из Херцеговине, Старог Влаха и из околних села. У селу су рођени Стеван Швабић признати војни стратег из првог српског рата и Јеремија Павловић, учитељ и народни посланик краљевине Југославије.

Винча:

– славе св. Николу, св. Арханђела, св. Луку, св. Лазареву Суботу и др. Становништво је досељено у 17. и 18. веку из околине Сјенице, Новог Пазара и Херцеговине.

Војковци:

– славе св. Николу, Ђурђевдан, св. Луку и др. Становништво је досељено уочи Првог српског сутанка из околине Ужица и из Старог Влаха. У селу је рођен Милован Павловић, министар војске Краљевине Србије.

Горња Трнава:

– славе св. Јована, св. Лазара, св. Николу, св. Арханђела и др. Становништво је пореклом из Сјенице, Метохије, из пећког краја, Битоља у Македонији и од Васојевића са црногорских Брда.

Горња Шаторња:

– славе св. Николу, Ђурђевдан, Ђурђиц и др. Становништво је непознато миграционог порекла досељено пре сеобе 1690. год. У току Првог српског устанка из Старе Херцеговине, Сјенице, из Кремна и Корита, из Такова, околине Пирота и из јужних крајева.

Горович:

– славе св. Мину, св. Стефана, Ђурђиц, св Николу, св. Јована, Ђурђевдан и др. Углавном досељено из Херцеговине преко Старог Влаха.

Гуришевци:

– славе св. Николу, Ђурђиц, св. Арханђела, св. Тому и др. Становништво је досељено у време Првог српског устанка из Сјенице (Граба) и Колашина. У селу је рођен Вучко Јанковић, предратни банкар у Београду и познат као задужбинар.

Доња Трешњевица:

– славе св. Арханђела, св. Николу, св. Тому, Ђурђевдан и др. Досељено крајем 18. и поцетком 19. века из Чајетине и Сјенице, из Такова и из околних насеља.

Доња Трнава:

– славе св. Николу, св. Лазара и др. Становништво је досељено у другој половини 18. века у главном из околине Сјенице, из Метохије и из околине Лесковца.

Доња Шаторња:

– славе св. Николу, св. Ђорђа и др. Становништво је досељено из Старе Рашке, околине Ужице, из Новог Пазара, Новог Сада и др. У селу су рођени академик Антоније Исаковић из рода Исаковићи (оснивачи села пореклом из старе Рашке). И др Миша Недељковић, професор универзитета у Америци.

Жабаре:

– славе св. Јована, св. Николу, св. Врачи, Ђурђевдан и др. Становништво је непознатог миграционог порекла и досељено из Херцеговине, Старог Влаха, околине Сјенице, Бијелог Поља, околине Пирота и др. У селу је живео отац Александра Карађорђевића.

Загорица:

– славе св. Николу, св. Луку, св. Јована и др. Становништво је досељено из Старог Влаха, Бијелог Поља, ужичког, новопазарског, рудничког краја и др.

Јерменовци:

– славе св. Луку, св. Арханђела, дв. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено из црногорских Брда, Херцеговине, Сјенице и Пештера и др.

Јеленац:

– славе св. Арханђела, св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено углавном из Херцеговине, Старог Влаха, Црне Горе и др.

Јунковац:

– славе св. Алимпије, Ђурђиц, Ђурђевдан, св. Никола и др. Становништво је досељено у првој половини 18. века из Метохије из пећке и ораховачке околине чине 50 одсто становништва села. Из Тимочке крајине, из околних села, из Босне, Сјенице, Врања, околине Пожаревца и др. У селу је рођен академик Михаило Петровић математичар и професор универзитета и Милутин Петровић, некадашњи градоначелник Београда. (Село је у прошлости било познато по оружарском занату фамилије Пиштољевићи).

Клока:

– славе св. Николу, св. Јована, св. Алимпију, Ђурђиц и др. Становништво је досељено у току Првог српског устанка из околних села, Груже, Пирота, са Кацера и др.

Крчевац:

– славе св. Стефана, Ђурђиц, св. Арханђела, св. Јована и др. Становништво је досељено из околине Сјенице, Бијелог Поља, источне Босне и др. У селу је рођен Миле Недељковић, истакнути етнолог, аутор бројних радова о Шумадији, и родоначелник фамилије Павловићи – Павле Осачанин, зидао је тополски град и цркву – пореклом из источне Босне.

Липовац:

– славе св. Луку, св. Николу, св. Арханђела, св. Андрију и др. Становништво је досељено из околине Сјенице, Бијелог Поља, Старе Херцеговине, Бјелопавлића и др.

Манојловци:

– славе св. Ђурђиц, св. Стефана, св. Арханђела и др. Становништво је досељено после 1690. године из Старе Србије и касније из Старог Влаха, Косова и Метохије, Херцеговине и Тимочке крајине.

Маскар:

– славе св. Арханађела, Ђурђиц, св. Николу и др. Становништво је досељено из Старог Влаха, околине Ужица, околине Пожеге и са Качера.

Наталинци:

– славе св. Арханђела, св. Николу, св. Луку и др. Становништво је досељено у време Првог српског устанка из црногорских Брда и средином 19. века из околине Прокупља, Беле Паланке, Пирота, Срема и Куманова. У селу је рођен Милан Благојевић, народни херој.

Овсиште:

– славе св. Луку, св. Арханђела, св. Врачи, св. Николу, св. Јована и др. Становништво је досељено углавном из околине Сјенице, Ниша, Беле Паланке и др. У селу је рођен Радоје Домановић. Књижевник и Милан Николић, бан Дунавске бановине.

Павловац:

– славе св. Арханђела, св. Николу, св. Луку и др. Становништво је досељено у другој половини 17. века из Црне Горе, Срема, Студенице, из Македоније околине Куманова и др.

Пласковац:

– славе св. Николу, Ђурђевдан, св. Луку и др. Становништво је већином досељено после Првог српског устанка из старе Рашке, околних села и др.

Рајковац:

– славе св. Николу, св. Луку, св. Јована, Ђурђевдан и др. Становништво је досељено већином и током Првог српског устанка из старе Рашке, околине Пирота, са Косова, из Црне Горе и др.

Светлић:

– славе св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је досељено у време сеобе 1690. године из Васојевића и почетком 19. века из околине Берана. У селу је рођен Милија, кнез Лепенице у време Кочине крајине.

Шуме:

– славе св. Ђорђа, св. Николу, Ђурђиц, Лазареву суботу, св. Арханђела и др. Становништво је досељено почетком 18. века са Косова, из Херцеговине – околине Гацка, из околних села и др. Село је основано почетком 18. века када се са Косова доселио обер кнез Мирко са шест синова. Од њих су се развиле многе фамилије са различитим презименима. У селу је рођен Нестор Поповић, некадашњи епископ нишки, потомак обера кнеза Мирка.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Иван Филиповић

    Молим вас, проверите текст пре него што га објавите. Остало вем је доста погрешних карактера након конверзије из латинице у ћирилицу.
    Поздрав

  2. Владимир

    Да ли има података одакле је тачно дошао обер кнез Мирко у Шуме, да ли има података о његовим прецима и због чега се населио у Шумадији?