Порекло презимена, Соколац (Реп. Српска) Reviewed by Momizat on . Соколац је градић и седиште истоимене општине у Републици Српској. Простире се на Гласиначкој висоравни у подножју планине Романије.  Најстарије фамилије у Соко Соколац је градић и седиште истоимене општине у Републици Српској. Простире се на Гласиначкој висоравни у подножју планине Романије.  Најстарије фамилије у Соко Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Соколац (Реп. Српска)

Порекло презимена, Соколац (Реп. Српска)

Соколац је градић и седиште истоимене општине у Републици Српској. Простире се на Гласиначкој висоравни у подножју планине Романије.

 Најстарије фамилије у Сокоцу, стање из 1930. године

Мијатовићи (2.к св Аћим и Ана), Старином су од Урошевића из Кочана код Никшића – стара Херцеговина, одакле је предак Мијат, који је имао три сина. Један од тих синова звао се Лука и у млину је убио Турчина. Побегли су били најпре у ваљевски крај, а одатле прешли у околину Лознице. Ту је Лука опет, као и у Ваљеву, направио неки сукоб са Турцима, и отац их покупи и пребегне с њима преко Дрине у Српски Шепак. У Лозници и данас има Урошевића потомака брата Мијатова. Од овог рода има их још у околним селима Жљебовима, Милецима, Сочићима, у Сарајеву, и у селу (Брусници у Дервентском срезу), а са старим презименом има их у Милецима иу Шајићима.

Нешковићи (2.к Ђурђевдан). Доселили из Чајнича-околина Вишеграда, има их око Фоче и у Илину код Горажда, даљом старином су из Херцеговине.

Паунићи (5.к Ђурђевдан), старином су Вукашиновићи из Васојевића. Дошли су им преци пре куге. Паунићима су прозвани по некој баби, која је сваког дана лепо облачила и дотеривала. Имају рођаке у околним селима.

Јакшићи (1.к св. Сава). Доселили из села Јабуке – општина Фоча. Славили Стјепандан.

Митковићи (1.к Ђурђиц). доселили из Кос. Митровице, пре окупације Босне.

Ћосовићи (2.к св Јован, прислужују св. Саву), доселили из Јабуке-општина Фоча. Старином су Анђелићи. Из Јабуке су се раселили на разне стране, па их има Мрвићима, Колаковићима, у Мокром-општина Пале, на Стјелину и у околини Пљевља-стара Херцеговина.

Чизмићи (1.к св. Арханђео) сишли с Балтића, пре окупације. Предак му је био ханџија. Мисли се да су старином из Србије.

Ђурђићи (3.к св. Симеун), старином Скочовићи из Херцеговине. Од овог рода су и Лазаревићи на Дервенти код Сарајева.

Косорићи (3.к Ђурђевдан), сишли са Читлука. Има их још у околним селима, старином из Дроњака.

Карабатковићи (1.к Ђурђевдан), доселили 1880., као опанчар из Сарајева, родом из Врела Босне, старином из Боке Которске.

Зорановићи (2.к), дошли из Казмерића, где их још има.

Витомири (2.к св Игњатије), доселили из Власеничког среза, старином од Алексића у Никшићким Рудинама. Има их још у : Ђедовићима, Шајићима, Џимријима, Соколовићима и др.

Ећимовићи (1.к), сишли с Маваре у Доњем Оџаку, где их још има.

Ђурковићи (1.к св. Никола и св. Тома), сишли су из Балтића 1896., старином из Брезана у Риђанима – стара Херцеговина. Из Риђана су кренули због насиља: Пљачкали су их Турци и Црногорци. Има их још у Балтићима (9.к).

Цицмили (1.к), сишли са Брајковића, где их још има.

Маџгаљ (1.к). Довела га је 1901., мати са Берега, преудавши се за Ђ. Јакшића. Иначе су Маџгаљи старином Лазаревићи из Метохије, а Маџгаљима се зову по неком брду у Метохији код Гацка. Има их и у Соколовићима славе Ђурђевдан, и очухову славу Степањдан.

Ковачевићи (2.к), сишли из Смртића 1883., старином су Угљаревићи из Кљеута у Гацку – Херцеговина.

Форцани (2.к св. Јован), су старином Говедарице од Гацка. Има их и на Понорима код Праче – Горажде, одакле су дошли 1905.

Реновице (1.к св. Јован), сишли с Блатића око 1910., старином Делићи из села Борковићи у Пиви – стара Херцеговина. Има их још у околини.

Ђоројевићи (1.к св. Арханђео). старином из Херцеговине. Има их још у Шајићима – општина Власеница.

Кезуновићи (1.к), сишли са Видирца, пред Први светски рат. старином из Херцеговине.

Новаковићи (1.к св. Никола), доселили из села Мркеља (срез Сански Мост), а старином из Лике, населио се за време Првог светског рата.

Врачар (1.к св. Никола), дошли око 1915. из Пиве – стара Херцеговина.

Копривица (1.к св. Никола), сишао са Бандовог Оџака 1923. Доселили из Пиве, старином из Бањана – стара Херцеговина.

Милетић (1.к св. Арханђео), дошли 1925. из околине Фоче. Има их у Рогатићком срезу).

Шпирић (1.к св. Никола), доселили 1925. из Тетова, старином из села Пожарана код Тетова – данашња Македонија

Теофиловић (1.к св. Петка), доселили 1927. из Тетова, а старином је из села Стенча – општина Тетово.

Серафимовић (1.к), дошао такође из Тетова у Македонији.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

 


Коментари (15)

  • Goran Kovacevic

    Zna li se koju slavu slave ovi Kovacevici iz Sokoca?

    Одговори
    • РадС

      Горе поменути Ковачевићи су промијенили презиме „Шука“ у „Ковачевић“. Поријеклом су Уљаревићи, старином Риђановићи из Старе Херцеговине и славе св. Николу.

      Одговори
  • ЂОРЂЕ

    Косорићи славе св.Николу и од 1603.године св.Ђорђа као славу свих Дробњака.

    Одговори
  • ЂОРЂЕ

    Косорићи славе св.Николу и од 1603.године св.Ђорђа као славу свих Дробњака.

    Одговори
  • ratko petricevic

    zelim znati sve o mom poreklu iz mokrog sam prezime petricevic ratko od oca(Jovo).
    molim za pomoc.UNAPRED HVALA

    Одговори
  • ratko petricevic

    ODGOVOR AKO MOZETE MOLIM VAS POSALJITE NA FB alka_72@live.com

    Одговори
  • Đorđe

    “’Форцани (2.к св. Јован), су старином Говедарице од Гацка “

    To nije tačno i besmislica je.

    Forcani su originalno Svorcani (promijenili su prezime u Forcan zbog omraženosti kod Osmanlija)
    a porijeklom su iz Crne Gore (tačnije područja rijeke Pive). Dalje , u Crnu Goru su došli iz sjeverne Grčke. Veća grupa Svorcana danas živi u Srbiji i imaju isto porijeklo kao i Forcani iz Republike Srpske.

    Одговори
  • Dusan Radic

    Porijeklo familije Radic sa Sokoca ? Slava Lazareva subota-Vrbica. Molim za informaciju i unaprijed zahvalan. Po kazivanju mog oca njegova baba po ocu bila je iz familije Kosoric. Loza Pere Kosorica.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Пива и Пивљани

    Доста породица има досељених из Пивског краја на подручје Романије, Гласинца, Мулалука и Кадилука које припада Соколачкој општини. Име ‘‘Пива’’је старо. Да ли је туђе или српско још није угврђено. И код Срба и код Хрвата има назив Пиваре, Пивница, Пивнице а код Словенаца Пивке за села и засеоке. Ово су речи чисто нашсе и имају исти корен са речи “Пива”. Moгao би се извести закључак да је реч ‘’Пива” наша реч, српска.
    По писаиим споменицима први пут се помиње Пива код попа Дукљанина у другој половини XII века. По Порфирогениту и другим историцима прва српска државица постала је у изворишту Пиве, Таре и Лима у првој половини IX века, те према томе и Срби су могли дати oвoj реци име Пива. Затим Пива се помиње у Светостефанској хрисовуљи од 1313-1318. године.
    Од тада становништво у сливу Пиве зову се Пивљани. Е ти Пивљани су досељавали на подручје Романије. Отуда носе давнашња времена презиме у бившој постојбини предака у пивљанима а касније и сада досељени на Романију где су неки заменили презиме, узели ново а и славу, због заметања трагова турским зулумћарима. Сада на Гласинцу и околини имају пивљанска презимена и породице Бајагићи, Тадићи. Крупићи, Томаловићи, Гојковићи, Лучићи, Благојевићи, Реновице, Жижићи и други.
    Има тврдње да је Бајо Пмвљанин родом из Руднице где се зидине његове куће још и данас познају. Налазе се на јужној страни села, у крају званом Ивановићи.
    Бајо је погинуо на Вртијељци, близу Цетиња 1685. године. Он је од породице Николића на Рудинама а по казивању он је Пајо Николић и као хајдучки харамбаша назван је Бајо Пивљанин по Пиви.
    По години његове смрти нешто се нe уклапа са годином палења 1692/1693. Кнежине код Соколца, где по турском казивању Кнежину је запалио Вук Црногорац а по српском хајдук Бајо Пивљанин.
    Ту је говорено да је Бајо у тим временима боравио на Боровцу и Малуши хајдучљивом месту и да су касније Турци Боровци са Боровца протерали породице Мрњавчевића касније названи Боровчанин са Боровца у село Жунове на саставу река Каљине у Биоштицу.
    Има херцеговачка изрека „Херцеговина цио свијет насели а себе не расели” а ово се може лепо применити и на Пиву (Пивско подручје).
    Хајдуци су били страх и трепет за зулумчаре. Налазили су се у Босни, Херцеговини, Црној Гори, Боки, Равним Котарима и другим местима и борили се против Турака.
    Најзнаменитији су први међу првима Старина Новак, Бајо Пивљанин, Kocтреш Харамбаша, дели Радивоје, Стари Вујадин и многи други раније описани који су деловали по Романији и Гласинцу.

    Извор: Јово Илије Крсмановић, СОКОЛАЦ, путевима Романије и историје, МОНОГРАФИЈА, друго издање, 2005.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Досељавање Дробњака

    На Гласинац и шире подручје Романије, Источне Босне и на друга места у извесним временима досељавали су се Дробњаци. То је место из старе Херцеговине и Црне Горе са Дурмитора и околине.
    На Соколачком подручју посебно на Гласинцу постоје и сада извесна места која носе назив из досељеничког краја Дробњака. Наводимо неколико примера:
    На путу од Сокоца ка Крнијама постоји врело – извор који се зове Дробњачка вода. У Непосредној близини Балтића постоји део земљишта које се зове Мотике јер су ту били житељи Дробњака. На путу од Сокоца за Кнежину иза Расоваче на који километар пре извора Биоштице постоји брдо које се зове Шавник и село Шавник.
    Прегледом презимена и порекла породица из досељеничког краја види се да је скоро свако српско племе доселило из Дробњака или околних места из Црне Горе и Херцеговине. Неоспорно су утврђени родослови и славски обичаји за скоро све гласиначке и соколачке породице да им је пређашњи завичај и сродност Дробњачка племена.
    Реч Дробњак потиче по науци од Дроба унутрашњег органа тела. Казивања имају да су Срби распорили дроб турском паши на Мокроме Хусрет бегу босанскоме намјеснику из 1541. године или је реч Дробљак од Грчке речи Дробос.
    Ко су Дробњаци а ко њихови наследници на Гласинцу може се сазиати у наредном излагању.
    Порекло породице у Дробњаку преставља уистину једно ново и по свему особито виђење Дробњака кроз вијекове. По опису Дробњака (Дурмиторски) су као такви привржени правди и истини и врло савјесни у испуњавању својих људских и моралних дужности. Из таквих етичких особина Дурмитораца разлило се јединствено максимално јако осјећање слободе за коју су Дробљаци током своје дуге историје увијек давали максимум својих умних и физичких снага. Зато је у Дробњака духовна вриједиост увијек била важнија од материјалне. Због таквих својих битних особина Дробњаци су развили врло снажну властиту аутономију и културу и без узмаха су се бранили у свим периодима почев од деветог вијека па све до данашњих дана, од Грка, Бугара, Турака, Аустријанаца, Нијемаца и других немалобројних страних и домаћих зулумћара.
    Могу ли Гласинчани и Романијци бити поносни на овако исказане речи о својим претцима и њиховом родном бивалишту. Могу и они то заслужују што ће се видети које традиције својих Дробњака су Гласинчани и Романијци преузели. Од таквих породица потиче скоро сваки Гласинчак и Романијац, што се Срба тиче.
    Дробњаци и Гласиичани се фактички ни са чиме не мире. Бране слободу и одбијају зулумћаре. Гину и обнављају се и опет гину али подстичу друге на устанке и борбу за слободу.
    Такав је Дробњак, такав је и Романијац који има својствен менталитет и више особина карактерних из досељеничког завичаја из Дробњака, Дурмитораца, Пивљана, Бањана, породица досељених из Црне Горе и старе Херцеговине, на далеки Гласинац, Мулалук, Кадилук, Бирач, Соколовиће, на Гору Романију и друга места. Сеобе Дробњачких житеља повремено су биле усмерене према Херцеговини и босанским крајевима а посебно су досељавали на Гласинац.
    Гласинац и околина су дошли у ужи круг избора живљења. Интересовања Дробњачких сеобеника нарочито у 18. и 19. веку има више разлога:
    – Било је доста ненасељених места и пустара јер је ранији народ много страдао од куге,
    – Било је шуме и скровитости од даљег угњетавања од Турака,
    – Турски бегови, аге и паше увидели су да долазећа радна снага из Црне Горе може да има за Турке велике користи ради обраде земље да се запосле као чивчије, кметови и за Турке да спремају велики хак и друге производе где су Турци узимали ренту а наполицу од свега што се произведе,
    – Што су прве досељеничке породице доказале да су вредне и радне и то се Турцима свидело и Срби су позивали своју родбину и пријатеље да се насељавају на Гласинац и околину,
    – Многе црногорске породице доселиле су са бројном стоком на Гласинац и бегови су их задржали да остану на њиховим беглуцима и своја имања су продавали досељеницима да би Турци пресељавали у градове или одлазили у Турску.
    Многи родови на Гласинцу поносни су и данас тиме што су поријеклом из Дробњака. Настањени становници Гласинца и околине показивали су живо интересовање пратећи шта се дешава у њиховом старом крају. Према историјским записима турски везири (помиње се везир Ћуприлић из 1714. године) настојали су да ослабе одређена подручја Црне Горе и бунтовни Дробњак, па су становништво из ових крајева пресељавали на подручје Мркаља, Гласинца и околине. Када су Турци похарали Дробњаке крајем 18. Вијека према Гласинцу и суседним предјелима била су бројна досељавања.
    Гласинац је многим породицама послужио као сеобна етапа за одлазак на подручја Семберије и западне Србије.
    Хуман паша Ћуприлић у септембру 1714. године је прегазио са огромном војском Дробњак, Пиву, Црну Гору и Брда. Његови одреди стварали су пустош и та година дубоко је урезана у свест народа као злогласна Хуманова година.
    Ћуприлић је довео у ропство 4000 заробљеника које је са женама и децом населио већином по Гласинцу и њеној околини и Рогатици. Хроничар Мула Мустафа Башескија спомиње како су иза помора од куге 1783. године на Гласинцу биле насељене неке Чивчије из Гацка.
    У војној акцији Сулејман паше Скопљака када је 1806. устао против побуњених Дробњака, довео је у ропство 64 породице које су насељене у околини Рогатице и Гласинца. После погибије Смаил Аге Ченгићa 1840. године у Дробњаку ради одмазде из Херцеговине и Дробњака пресељено је неколико хиљада становника са тих подручја од којих је добар део населио у околини Рогатице и на Гласинац. Већи део Гласинца тада је припадао Рогатици.
    Тада се из Источне Херцеговине, Црне Горе, Старог Влаха, преко горњег Подриња, Међеђе, Устипраче и Горажда кретао народ до крајњег одредишта Стари Влах у правцу Рогатице и Гласинца.
    Рогатица и Гласинац су биле имиграциона врата и народ се даље кретао у правцу Лудмера, Осата и Доње Подриње и насељавао се у Рађевину, Поцерину, Мачву све до Шапца.
    И у то време на Гласинцу је владала велика куга заразна болест због које је страдало много чељади. Од тадашњих времена Гласинчани приме више обичајних права у сваком погледу преузетих од Дробњака. Од досељавања тих племена на Романију и околини срасли су обичаји и родбински дух и ратничко разумевање Дробњака и Гласинца. То доказује да су у свим ратовима Дробњачке, Црногорске и Херцеговачке јединице долазиле да бране и ослобађају своје на Гласинцу и Романији. То доказују изгинули ратници са тих подручја у првом и другом светском рату.
    Многи Црногорски, Дробњачки, Херцеговачки и други борци на Гласинцу, Млађу, Бијелој Води, Неправдићима, на другим врлетима Романије оставише своје кости.

    Извор: Јово Илије Крсмановић, СОКОЛАЦ, путевима Романије и историје, МОНОГРАФИЈА, друго издање, 2005.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Шахинпашићи

    Шахинпашићи су стари род на Гласинцу. Они су један огранак Соколовића и воде порекло од Шахинпашића који је родом из Крнија са Гласинца.
    По једној верзији Сокоповића је одвео Стари Бандо у јаничаре. Зна се да је 1636. године постао јаничарски Ага, затим намјесник у Сирији а 1639. године дошао је за босанског везира а затим намјесник у Кањижи. Овај род дао је истакнуте ратнике.
    Сијерчићи су из Сијерака са Гласинца. Живели су у Рогатици од рода из Горажда неки у Ковању а одатле неки одселили на Понор. У средњем веку називали су се Лучићи.
    Помињу се у староседеоце Иванћајићи из Неправдића који су доселили на Романију под брдо Мједеник па у Боговиће после турског освајања. У каснијем времену после помора од куге преселили су у Неправдиће.
    Пилиндавићи у Кнежини су стари род зна се да никада нису били кметови а ни чивчије него су имали своју земљу.
    Каностревци су из с. Каностреваца код Ћаварина, старинско становништво.
    Цвијетићи су доселили од Невесиња.
    Форцани раније су се звали Сфорцани потичу од племена Говедарице од Гацка а старином су из Херцег Новог.
    Познато је да су из Дробњака доселили Косорићи, Церовићи, Караџићи, Пејовићи, Вуковићи, Бартуле, Крсмановићи и други.
    Јовановићи су старином Ђурђевићи из Лукова, Копривице из Бањана.
    Папићи су из старе Корјенице из Херцеговине а Милорадовићи из Требиња. Радовићи из Пиве.
    За време првог и другог српског устанка у Србији од 1803. и 1806. године и ратова у Црној Гори многе турске породице су бежале из Србије и Црне Горе и досељавале на подручје Гласинца.
    За Соколац се позитнвно зна да се као насеље назива тек у турском периоду ранијег времена, тачније од 1852. године. Због својих географских и теренских пространстава, богате сировинске базе за исхрану људи и стоке. Гласиначка висораван служила је у гурском периоду као позиато зборно место за окупљање ратника, пред разне војне покрете и нападе.
    Први Хан у Сокоцу подигнут је 1862. године око којег се на главном друму развило груписано насеље. Тада је Соколац постао средиште за цео Гласиначки крај и његово насеље.
    Од 1687. године помињу се села Примчићи у коме су насељени Хоџићи, с. Мрвићи населили Сјенари а и Биоградлије долазе у Мрвиће 1803-1813. године после рата у Србији.
    Леле из Смедерева досељавају у с. Педише. Хуреми у с. Кошутица, Кулићи у с. Смртиће и Мрвиће, Мујагићи и Хоџићи од Колашина у с. Неправдиће, Хрвати у с. Побратце, Јусићи из Никшића у Мрвиће, Барјактаревићи и Шеховићи насељавају у Примчиће и Мрвиће.
    Ајановићи су живели у Кули. Познато је место где је била Ајановићева кула. То се село зове Кула на Гласинцу. Некада су у Балтићима живели и имали свој оџак Танковићи и они су чувена породица, Шахинпашићи из Горњег и Дољег Оџака су са Гласинца.
    Неке турске породице су 1687. године напуштале Далмацију и Боку због буна и опаспости и досељавали у Босну и на Гласииац. Од досељења Турака на Гласинац 1462. године до 1863. године многе турске породице из Србије и српских територија доселиле су па територију турске владавине у Босну.

    Извор: Јово Илије Крсмановић, СОКОЛАЦ, путевима Романије и историје, МОНОГРАФИЈА, друго издање, 2005.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    С л а в е

    Сви Срби православне вере имају породичне славе. Зову их Крсна слава. Обично су родитељи носиоци славских дана. Уколико родитељи нису живи, славу преузима најстарији син. Ако се браћа поделе па одвојено живе у том случају настављају славу свако за себе. Славе се сматрају најсвечанијим чином у српству.
    На свечане славске дане домаћинима долазе комшије, родбина, кумови и пријатељи, они који тога дана не славе. Обично се, када се сусретне неко ко слави са другим познамицима каже “Дођи да пијемо – дођи на славу”.
    За славске дане постоје различити обичаји и навике. Посебни су ритуали пренети од старина са колена на колено и у наслеђу славских обичаја који се примењују. Они су различити што зависи од места, села и територије у којој се врше славски обреди. За славе се спрема обилата храна и пиће и славље траје и више дана.
    Наследне славе имају породице и то:
    1. Светог Игњатија – Игњатијев дан 2. јануара Мирјанићи, Втомири, Дубовине, Новосели из Куле и Шупићи,
    2. Свети Стефан – Стијепандан 9. јануара Јовановићи, Бјелаковићи, Грајићи, Тупајићи, Ковачевићи из Читлука, Јакшићи, Дрињаци, Мићићи, Лукићи са Поратка,
    3. Свети Јован Крститељ – Јовандан 20. јануара Бајагићи, Бошковићи, Богдановићи, Бољанићи, Вишњићи, Голијан, Шутановић Гутаљи, Гајовићи, Зековићи, Јоловићи, Лубарде, Крунићи, Јоковићи, Лаловићи, Мирковићи, Дебелиогићи, Солдари, Станари, Томићи из Крњија, Томовићи, Тодоровићи, Пржуљи, Реновице, Радосављевићићи, Дубајићи, Форцани, Матићи, Милинковићи, Плакаловићи, Делипаре, Пантићи, Кнежевићи, Нинковићи, Боровчани из Нехорића, Мимићи.
    4. Свети Сава – Савиндан 27. јануара Јакшићи, Божићи из Каљине, Вуковићи из Бабина, Жугићи, Пајићи, Војновићи прислужују Ђурђевдан, Ћеранићи, Башевићи, Абазовићи, Тодоровићи.
    5. Свети Трифун – Трифуњдан 14. фебруара Крсмановићи, Подинићи, Мотике и Голубовићи
    6. Свети Симеон и Ана – Симуњдан 16. фебруара Ђурђићи
    7. Свети Георгије – Ђурђевдан 6. мај Амовићи, Адамовићи, Алемпићи, Вуксановићи, Бојовићи, Бановићи, Беатовићи, Бошковићи, Батинићи, Бојићи, Боровчани из Жунова, Шаренова Поља и Подгајина, Васићи, Вујадиновићи, Врбарци, Дрљићи, Ђукићи, Карабатаковићи, Косорићи, Марићи, Мајкаловићи, Мачари, Нешковићи из Сокоца, Новосели, Павловићи, Маџгаљи, Пантовићи, Пајићи из Видрића, Паунићи, Пејановићи, Поповићи, Обреновићи, Рудовићи, Станићи, Шалићи, Шобићи, Чајовићи, Ћајићи, Тошићи из Сајица, Терзићи, Стакићи, Живановићи, Томићи, Вучићевићи, Марићи, Радићи, Ђерићи, Ћакозићи, Комленовићи, Јанковићи из Кусача, Батинићи из Бабина, Лучићи из Лијешћа, Секулићи, Грујићи и Трифуновићи.
    8. Јеремијевдан 14. мај Радовићи из Подроманије
    9. Свети Петар и Павле – Петровдан 12. јули Зорановићи
    10. Усековање – Свети Јован Крститељ 11. септембар Бановићи
    11. Мала госпојина 21. септембар Шушићи и Ђерићи
    12. Свети Јоаким и Ана – Аћимовдан 22. септембра Мијатовићи, Мумовићи, Урошевићи
    13. Свети Тома – Томиндан 19. октобар Станићи, Тошићи из Ђедоваца, Тошићи из Жљебова, Томчићи, Ерићи, Станићи и Нерићи
    14. Света Петка – Петковица 27. октобар Вујичићи, Теофиловићи
    15. Свети Лука – Лучиндан 31. октобар Боровчани из Боровца и Брајаковића, Лаловићи, Ђаковићи, Ћосовићи, Ногоштићи, Маричићи, Живковићи, Дупљани, Бјековићи, Млинаревићи, Кезуновићи, Дубочани, Којићи, Одовићи, Гавриловићи из Маргетића, Симовићи, Јовановићи, Савићи из Јабуке, Раковићи, Косановићи, Планинчићи.
    16. Свети Козма и Дамјан – Врачи 14. новембра Клисаре, Станишићи из Сијерака
    17. Свеги Георгије – Ђурђиц 16. новембра Митровићи, Кнежевићи, Шумадинци, Рундићи
    18. Сабор Светог Мнхајла – Аранђеловдан 21. новембра Арсеновићи, Кановићи, Фурдиловићи, Печенице, Поповићи из Побратака, Живковићи, Лазетићи, Марићи из Шенковића, Маловићи, Ђокићи, Орашани, Чизмићи, Ђоројевићи, Милетићи, Ћивше, Инђићи, Павићи, Радовићи из Подромаиије, Радијељци, Делићи, Тамбурићи, Ећимовићи, Дрљићи, Новосели из Маргетића, Чобовићи, Ружићи, Шарци из Трноваче, Шиљци, Роснићи, Јањићи, Маловићи, Ћуковићи, Тешановићи, Китановић, Сорак.
    19. Свети Матеј – Матијев дан 29. новембра Елези
    20. Свети Мима и Стефан – Мратиндан 24. новембра Дејановићи, Антонићи, Бојићи, Лазићи, Видојевићи
    21. Свети Никола – Никољдан 19. децембра Бабићи, Врачар, Вуковићи, Вучковићи, Војновићи, Биљићи, Бекрићи, Грчићи, Галавићи, Гашевићи, Добриловићи, Ерићи из Примчића, Ћурковићи, Капетановићи, Копривице, Крстајић, Грујићи из Цврчића, Караџићи, Мирковићи, Митровићи, Марковићи из Шенковића, Новаковићи, Нешковићи из Ријећа, Радовићи из Крушеваца, Рајићи, Савчићи, Спирићи, Субашићи, Шулићи, Шкиљевићи, Шућури, Шуке, Табаковићи, Цицмили, Цуровићи, Чоловићи, Војиновићи, Лопатићи, Копривице, Јевтићи, Пилиндавићи, Крсмамовићи из Маравића, Булајићи, Крстајићи, Вуковићи, Булошчићи, Грујићи из Калаузовића, Чолаковићи, Ћуковићи са Врховине, Петронићи, Вукојичићи, Бартуле, Јанковићи из Грбића.
    22. Лазаревдан – Лазарева субота 7. априла Парлићи, Ђуровићи, Шаренци, Кнежевићи
    23. Пантелијевдан – Свети Клемент 9. августа Станишићи
    24. Свети Атанаснје — Серафиновићи
    25. Срђевдан Мухаремовићи
    Значи да за преко 270 презимена знамо коју славу имају љихове породице.

    Извор: Јово Илије Крсмановић, СОКОЛАЦ, путевима Романије и историје, МОНОГРАФИЈА, друго издање, 2005.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Податке имамо из књиге солунских добровољаца 2. том, 1. издање и осталих.

    Због недостатка података дајемо списак учесника у рату 1914- 1918. године солунских и руских добровољаца и осталих учесника у рату:
    1. Ећимовић (Алексе) Вукашин с. Мандра код Сокоца
    2. Башевић Михајло с. Кусаче
    3. Башевић Раде с. Кусаче
    4. Башевић Стево с. Кусаче
    5. Батинић Миланко
    6. Бартула (Илије) Миле
    7. Бакмаз Стеван
    8. Бакмаз Илија
    9. Бјековић Јован с. Озерковићи
    10. Боровчанин (Вукана) Марко с. Брејаковићи
    11. Боровчаиин Бошко с. Подгјаине – Жунови
    12. Боровчанин Лазар с. Шареново Поље
    Боровчанин Перо с. Боровац
    13. Боровчанин Вaco с. Боровац
    14. Боровчанин Миливоје с. Боровац
    15. Боровчанин Милован с. Брејаковићи
    16. Боровчанин Милован с. Жунови
    17. Боровчанин Павле с. Жуљ
    18. Боровчанин Ристан с. Жуљ
    19. Боровчанин Трифко с. Жуљ
    20. Боровчанин Вукан с. Жунови
    21. Бјелаковић Михајло
    22. Витомир Милија с. Маџари
    23. Витомир Митар с. Маџари
    24. Витомир Стево с. Мангурићи
    25. Врачар Шпиро
    26. Вишњић Јово звани Триша из Драпнића
    27. Врбарац Јанко
    28. Врбарац Димитрије с. Мандра код Сокоца
    29. Гутаљ Бојо с. Подроманија
    30. Грујић Млађен с. Заграђе
    31. Грујић Перо с. Заграђе
    32. Дебелногић Маринко с. Подроманија
    33. Мимић Периша с. Подроманија
    34. Дебелногић Мишо-Мића с. Подроманија
    35. Добриловић Алекса с. Мандра – Соколовићи
    36. Добриловић Љубо с. Мандра – Соколовићи
    37. Добриловић Радован с. Мандра – Соколовићи
    38. Добриловић Саво с. Мандра – Соколовићи
    39. Добриловић Весо с. Мандра – Соколовићи
    40. Добриловић Михајило с. Мандра – Соколовићи
    41. Драшковић (Николе) Вукан с. Крижевци – Буковик
    42. Драшковић (Николе) Микајило – с. Буковик
    43. Ћерић Миле с. Маџари – Милетци
    44. Ћерић (Васе) Весо – с. Грбићи
    45. Ђуревић Манојло – с. Соколовићи
    46. Ђурковић Анђелко – с. Балтићи
    47. Ћурковић Јанко – с. Газиводе
    48. Ћуревић Симо – с. Балтићи (Живио у Крчевинама)
    49. Ђокић Благоје – с. Ђедовци
    50. Ћокић Миле – с, Ђедовци
    51. Ћурковић Стево – с. Балтићи
    52. Ћуревић Перо – с. Бјелосављевићи
    53. Ећимовић (Ћурђа) Данило с. Мандра код Соклоца
    54. Ећимовић (Алексе) Лука с. Мандра код Соколца
    55. Ећимовић (Микаила) Милорад с. Мандра код Соколца
    56. Ећимовић (Алекса) Вукан с. Мандра код Соколца
    57. Елез Михајло с. Павичићи
    58. Ерић (Ђорђа) Данило с. Брејаковићи
    59. Ерић Миливоје с. Подкрајева
    60. Зековић Јован с. Бјелосављевићи
    61. Јовановић Митар с. Копито
    62. Јовановић (Радоја) Лазар
    63. Јањић (Марка) Милан с. Кула Соколац
    64. Јањић (Пере) Сава с. Кула Соколац
    65. Јанковић (Васе) Ђорђо с. Крније
    66. Јанковић Илија с. Грбићи
    67. Јанковић Максим с. Газиводе
    68. Јанковић (Милана) Никола с. Барник
    69. Јанковић (Ивана) Никола с. Барник 71. Јанковић (Павла) Лука с. Грбићи
    72. Јоковић Јеврем
    73. Јанковић Миливоје с. Газиводе
    74. Јанковић Неђо с. Грбићи
    75. Јанковић Мијат
    76. Јашаревић (Петра) Петар
    77. Јефтић Митар с. Кнежина
    78. Јефтић Трифко с. Кнежина
    79. Јоловић Миливоје с. Бандин Оџак
    80. Јоловић Стеван Тонице Примчићи
    81. Јоловић Тодор Тонице Примчићи
    82. Јоловић Микола Тонице Примчићи
    83. Југовић Божо с. Равна Романија
    84. Каповић Ристо с. Кусаче
    85. Каповић Тодор с. Кусаче
    86. Карабатак Милан – Соколац
    87. Комадар с. Ладовићи носилац Карађорђеве Звезде
    88. Кезуновић Благоје с. Видрићи
    89. Ковачевић Благоје с. Балтићи
    90. Ковачевић Милован с. Балтићи
    91. Ковачевић Раде с. Балтићи
    92. Ковачевић (Саве) Раде с. Вранеши
    93. Ковачевић Илија с. Смртићи
    94. Ковачевић Маринко с. Смртићи
    95. Крсмановић (Јована) Максим с. Бијеле Воде
    96. Крсмановић (Крсмана) Млађен с. Бијеле Воде
    97. Крсмановић (Пера) Трифко с. Бијеле Воде
    98. Крсмановић (Милана) Зарије с. Бијеле Воде
    99. Крсмановић (Пера) Раде с. Бијеле Воде
    100. Крсмановић (Крсмана) Ристо с. Бијеле Воде
    101. Крсмановић (Крсмана) Лазар с. Бијеле Воде
    102. Крсмановић (Алексе) Стево с. Заграђе
    103. Кукић Хамид с. Кетеновићи Кнежина
    104. Куга Новица
    105. Лакић Софрен с. Мачковац Жљебови
    106. Лакић Миливоје с. Мачковац Жљебови
    107. Лучић Лука с. Лијешћа – Буковик
    108. Мачар Милија с. Балтићи
    109. Матковић (Мате) Петар с. Мачковац
    110. Марић – Босанчић Лазар с. Смртићи
    111. Марић Јово с. Шенковићи
    112. 112.Марковић Панто с. Равна Романија
    113. Мајкаловић Марко с. Неправдићи
    114. Миловић Михајло с. Шенковићи
    115. Максимовић Ристо с. Вражићи
    116. Мијатовић (Миће) Милош с. Жљебови
    117. Мијатовић Раде
    118. Мијатовић Митар с. Жљебови
    119. Мијатовић Мијат с. Жљебови
    120. Мијатовић (Луке) Милија с. Газиводе
    121. Мијатовић (Ристе) Милија с. Газиводе
    122. Мијатовић (Неђа) Јован с. Жљебови
    123. Мијатовић (Ћуре) Милош с. Озерковићи
    124. Милошевић (Риста) Славко с. Мачковац
    125. Нешковић Ђорђо с. Ријећа
    126. Нерић Лука с. Педише
    127. Ногоштић Спасоје с. Балтићи
    128. Новаковић (Саве) Ћоко с. Соколовићи
    129. Новосел Марко с. Газиводе
    130. Орашанин (Митра) Михајло с. Примчићи
    131. Обрадовић Обрен с. Кршеви
    132. Оћуз с. Новосеоци
    133. Обреновић Милан с. Крњије
    134. Одовић (Луке) Маринко с. Бандин Оџак
    135. Одовић (Милоша) Перо с. Бандин Оџак
    136. Одовић (Луке) Никола с. Бандин Оџак
    137. Одовић (Лазара) Никола с. Бандин Оџак
    138. Одовић (Илије) Спасоје с. Бандин Оџак
    139. Одовић (Ћоке) Петар с. Бандин Оџак
    140. Одовић (Луке) Јелисије с. Бандин Оџак
    141. Пајић Божо с. Сијерци
    142. Пајић (Ђуре- Милош с. Парижевићи
    143. Пајић (Ђуре- Милован с. Парижевићи
    144. Пајић Милован с. Вражићи
    145. Петрушић (Тимотија) Коста с. Вранеши
    146. Паунић (Милоша) Перо
    147. Паунић Микајило
    148. Пилиндавић Мићо с. Кнежина
    149. Пилиндавић Милан с. Кнежина
    150. Планинчић Јакша с. Клечковац
    151. Планинчић Митар с. Клечковац
    152. Планинчић Стево с. Клечковац
    155. Планинчић Алекса с. Клечковац
    154. Планинчић (Симе) Ђорђе
    155. Подинић Мићо с. Примчићи
    156. Подинић Микаило с. Примчићи
    157. Подинић (Ђоке) Сава с. Примчићи
    158. Поповић (Милосава) Марко Копито
    159. Радијељац Раде с. Педише
    160. Радовић Вукашин с. Подроманија
    161. Рајић Мирко с. Калаузовићи
    162. Рајић Тане из Калаузовића
    163. Рајић Ристо из Калаузовића
    164. Рајић Милош из Калаузовића
    165. Реновица Перо с. Балтићи
    166. Субашић Ново Село
    167. Самарџија Бојо с. Вранеши
    168. Самарџија Лука с. Вранеши
    169. Самарџија Милош с. Вранеши
    170. Самарџија Симо с. Вранеши
    171. Савчић Милош с. Кусаче – Потпећине
    172. Савчић Неђо с. Кусаче – Потпећине
    173. Савчић Петко с. Кусаче- Потпећине
    174. Савић Митар с. Вранеши
    175. Секулић Јово с. Цврчићи
    176. Секулић Саво с. Јабука
    177. Секулић Перо – Цврчићи
    178. Соколовић Нурко с. Куги
    179. Солдар Раде с. Сијерци Гласинац
    180. Сташевић Милош с. Кула
    181. Станић Којо с. Маргетићи
    182. Станишић (Јефте) Лука с. Балтићи
    183. Станић Ристо с. Маргетићи
    184. Тешановић Видак с. Цврчићи
    185. Тошић Микаило с. Брејаковићи
    186. Тошић Миливоје с. Жљебови
    187. Тошић Милош с, Жљебови
    188. Тошић Митар с. Жљебови
    189. Тошић Радован с. Жљебови
    190. Тошић Јован с. Сајице
    191. Тошић Тодор с. Сајице
    192. Тодоровић Марко с. Крижевац – Заграђе
    193. Томић Илија с. Равна Ромаиија
    194. Томић удова Савка из Брејаковића
    195. Томић Миле с. Подроманија
    196. Томић Манојле с. Подроманија
    197. Томић Тоша с. Подроманија
    198. Томовић Алекса с. Павичићи
    199. Томовић Ристо с. Подроманија
    200. Томовић Лазо с. Павичићи
    201. Томовић Тривко – Соколац
    202. Томовић Обрен из Павичића
    203. Томовић Милош из Павичића
    204. Ћајић Миливоје с. Неправдићи
    205. Ћајић (Пере) Стеван Бјелосављевићи
    206. Ћуковић Неђо с. Буковик
    207. Хасанбеговић Авдо с. Кути
    208. Цицмил (Милутина) Вилотије с. Брејаковићи
    209. Цицмил Маринко Брејаковићи
    210. Чајевић Неђо с. Бјелосављевићи
    211. Чизмић Трифко с. Нехорићи
    212. Шалић Јово с. Селиште
    213. Шобић Јован с. Подроманија
    214. Шиљак Ћока с. Павичићи
    215. Шушић (Ђорђов) Милош погинуо
    216. Шушић (Милошев) Марко
    217. Радовић (Јове) Марко из Крушеваца на италијански фронт
    218. Радовић (Јове) Зарије из Крушеваца солунски фронт
    219. Радовић (Ристе) Спасоје из Крушеваца погинуо на фронту као нар.
    220. Радовић (Ристов) Грујо
    221. Радовић (Ристов) Милован
    222. Радовић (Ристе) Алекса из Крушеваца солунски фронт
    223. Радовић (Пере) Саво из Крушеваца учесник у рату
    224. Радовић (Васе) Млађен из Крушеваца учесник у рату 225.Радовић (Васе) Урош из Крушеваца учесник у рату 226.Радовић (Васе) Милош из Крушеваца солунски добровољац 227. Радовић (Крсте) Јован из Крушеваца солунски добровољац 228.Радовић (Лазе) Раде из Крушеваца заробљен у Русији 229.Радовић (Лазе) Тодор из Крушеваца добио и 60.000 дин.
    230.Радовић Марко из Крушеваца заробљен отеран у Италију
    231.Радовић (Пере) Саво из Крушеваца заробљен отеран у Италију
    232.Радовић (Николин) Данило из Крушеваца погинуо у Кнежини 233.Косановић д. Драпнићи 234.Косановић с. Драпнићи погинуо
    235.Поповић с
    236.Цвијетић (Саве) Владо с. Клечковац
    237.Цвијетић Јаков
    238.Цвијетић Миле с. Мачковац
    239.Петрушић Михајло с. Вранеши
    240.Петрушић Мијата. Вранеши
    241.Петрушић Митар с. Вранеши
    242.Крсмановић (Пере) Васо погинуо на фронту
    243.Крсмановић (Пере) Обрен није добио добровољевину
    244.Крсмановић (Крсмана) Илија није добио добровољевину
    245.Одовић (Маринка) Раде није добио добровољевину
    246.Одовић (Пере) Алекса није добио добровољевину
    247.Одовић (Ћоке) Милија није добио добровољевину
    248.Одовић (Лазара) Обрен није добио добровољевину
    249.Копривица (Видов) Крсто Бандин Оџак
    250.Копривица Сава Бандин Оџак
    251.Копривица Видоје Бандин Оџак
    252.Копривица Јанко Бандин Оџак
    253.Кнежевић (Стјепана) Радован рањен у рату
    254.Јанковић (Томе) Мијат из Крнија
    255.Јанковић (Томе) Јанко није добио добровољевину 
    257. Јанковић (Јове) Алекса из Крнија није добио добровољевину
    258. Јанковић (Јове) Милан из Крнија није добио добровољевину
    259. Јанковић (Томе) Симо из Крнија није добио добровољевину
    260. Јанковић (Васе) Млађен из Крнија није добио добровољевину
    261. Јанковић (Васе) Зарије из Крнија није добио добровољевину
    262 Стјепан са Романије
    263 Сава са Романије
    264 Милан са Романије
    265. Антонић – Бојић
    266. Пурковић Мика
    267. Копривица из Драпнића
    268. Смиљанић (Стеванов) Радомир
    269. Смиљанић (Радомиров) Угљеша
    270. Војновић Милош из Педиша, погинуо
    271. Нешковић Видак из Ријећа
    272. Загајац Крсто из Куле.

    Извор: Јово Илије Крсмановић, СОКОЛАЦ, путевима Романије и историје, МОНОГРАФИЈА, друго издање, 2005.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Садашње становништво, састав и порекло

    Број и подела по конфесијама – Гласннац спада у наше етнички најчишће и пајхомогеније крајеве. Када сам први пут био на Гласинцу, 1930, на Сокоцу је било неколико породица страних народности (немачких, чешких и др.), али и наших држављана, чије су старешине биле запослене у стругари. Већ 1932. није од њих било никога, него само још један Рус, књиговођа у стругари. Целокупно становништво Гласинца у време мојих испитивања на Гласинцу било је, дакле, етнички хомогено. Међутим, то становништво, ипак, делило се на две групе, и то по вери: има православних, који су у великој већини, и муслимана. Те две верске групе разликују се међу собом, што је последица верске поделе, која је у прошлости била и од друштвеног и привредног значаја. Ова верска подела је подлога на којој су се развиле и разлике у националном осећању: сви православни становници Гласинца се сматрају Србима, док су муслимани у националном погледу били неопредељени.
    Једини страни етнички елеменат који се може видети на Гласинцу јесу Цигани, али они долазе и бораве само привремено: сваког лета долазе полуномадски Цигани калајџије из Рогатице и разапињу своје шаторе на Гласинцу.
    Ја сам вршио проучавања на Гласинцу највише у лето 1930. и утврдио тадашње бројио стање становништва по кућама и породицама. Како сам и доцније одлазио иа Гласинац, узео сам у обзир и све промене које су извршене до 1934. а за које сам могао да дознам. Тога ради служио сам се и подацима којима је располагала општинска управа на Сокоцу. Тако сам успео да изнесем тадашње бројно стање родова и кућа (породица) на Гласинцу. Могућно је да нисам успео да сазнам за све деобе задруга после 1931, нарочито за оне које нису регистроване, те да је број кућа код неких родова стварно био нешто већи. Таквих измена није могло много ни да буде, и број породица који наводим у овом раду једва да је за 10-20 испод броја породица у проучаваним селима наведеног према стању од 1934.
    По мојим проучавањима, на Гласиицу живи стално 201 род са 982 куће. Малобројне привремеие становнике (државне и приватне службенике занатлије и сл.), нисам узимао у обзир. Већину данашњег гласиначког становииштва чине православни: њих има 163 рода са 813 кућа, што у постоцима чини 81% од броја родова а 82,7% од броја кућа. Православни, дакле, имају више од четири петине свих родова и свих кућа на Гласинцу. Муслимана има 38 родова са 169 кућа (19% односно 17,3%). Пошто још нису објављени статистички подаци из пописа од 31. јануара 1931, сређени по појединим општинама и селима, саопштићу број становника на проученој територији на основи података из парохијских и имамских звања, и то према стању од 31. децембра 1933. Према тим подацима, било је тада на Гласинцу свега 5546 православних и 980 муслиманских становника. Ту су, вероватно, убројани и привремено становници односних конфесија. Свега је, дакле, било 6526 становника. У погледу на однос према броју целокупног становништва, православни опет учествују са више од четири петине: њих је било 84,9% од целокупиог броја становништва. Овај мали преглед показује не само да је православних много више, него да они показују и знатно већу плодност, јер су њихови родови по броју породица јачи од муслиманских, а породице опет јаче по броју чланова него ли код муслимана.
    Објављени су детаљни статистички подаци из пописа од 1910. Тада је на Гласинцу (без Прељубовића и Куга а с Побрацима) било 517 кућа (550 домаћинстава) са 3832 становника, од којих 3220 православних (84%), 604 муслимана (15,8%), 5 католика и 3 “осталих”. Од 31. децембра 1910. па до 31. децембра 1933. број становника на Гласинцу кретао се је овако, не узимајући у обзир католике и “остале”.

    Извор: Јово Илије Крсмановић, СОКОЛАЦ, путевима Романије и историје, МОНОГРАФИЈА, друго издање, 2005.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top