Порекло презимена, Соколац (Реп. Српска)

10. маја 2012.

коментара: 16

Соколац је градић и седиште истоимене општине у Републици Српској. Простире се на Гласиначкој висоравни у подножју планине Романије.

 Најстарије фамилије у Сокоцу, стање из 1930. године

Мијатовићи (2.к св Аћим и Ана), Старином су од Урошевића из Кочана код Никшића – стара Херцеговина, одакле је предак Мијат, који је имао три сина. Један од тих синова звао се Лука и у млину је убио Турчина. Побегли су били најпре у ваљевски крај, а одатле прешли у околину Лознице. Ту је Лука опет, као и у Ваљеву, направио неки сукоб са Турцима, и отац их покупи и пребегне с њима преко Дрине у Српски Шепак. У Лозници и данас има Урошевића потомака брата Мијатова. Од овог рода има их још у околним селима Жљебовима, Милецима, Сочићима, у Сарајеву, и у селу (Брусници у Дервентском срезу), а са старим презименом има их у Милецима иу Шајићима.

Нешковићи (2.к Ђурђевдан). Доселили из Чајнича-околина Вишеграда, има их око Фоче и у Илину код Горажда, даљом старином су из Херцеговине.

Паунићи (5.к Ђурђевдан), старином су Вукашиновићи из Васојевића. Дошли су им преци пре куге. Паунићима су прозвани по некој баби, која је сваког дана лепо облачила и дотеривала. Имају рођаке у околним селима.

Јакшићи (1.к св. Сава). Доселили из села Јабуке – општина Фоча. Славили Стјепандан.

Митковићи (1.к Ђурђиц). доселили из Кос. Митровице, пре окупације Босне.

Ћосовићи (2.к св Јован, прислужују св. Саву), доселили из Јабуке-општина Фоча. Старином су Анђелићи. Из Јабуке су се раселили на разне стране, па их има Мрвићима, Колаковићима, у Мокром-општина Пале, на Стјелину и у околини Пљевља-стара Херцеговина.

Чизмићи (1.к св. Арханђео) сишли с Балтића, пре окупације. Предак му је био ханџија. Мисли се да су старином из Србије.

Ђурђићи (3.к св. Симеун), старином Скочовићи из Херцеговине. Од овог рода су и Лазаревићи на Дервенти код Сарајева.

Косорићи (3.к Ђурђевдан), сишли са Читлука. Има их још у околним селима, старином из Дроњака.

Карабатковићи (1.к Ђурђевдан), доселили 1880., као опанчар из Сарајева, родом из Врела Босне, старином из Боке Которске.

Зорановићи (2.к), дошли из Казмерића, где их још има.

Витомири (2.к св Игњатије), доселили из Власеничког среза, старином од Алексића у Никшићким Рудинама. Има их још у : Ђедовићима, Шајићима, Џимријима, Соколовићима и др.

Ећимовићи (1.к), сишли с Маваре у Доњем Оџаку, где их још има.

Ђурковићи (1.к св. Никола и св. Тома), сишли су из Балтића 1896., старином из Брезана у Риђанима – стара Херцеговина. Из Риђана су кренули због насиља: Пљачкали су их Турци и Црногорци. Има их још у Балтићима (9.к).

Цицмили (1.к), сишли са Брајковића, где их још има.

Маџгаљ (1.к). Довела га је 1901., мати са Берега, преудавши се за Ђ. Јакшића. Иначе су Маџгаљи старином Лазаревићи из Метохије, а Маџгаљима се зову по неком брду у Метохији код Гацка. Има их и у Соколовићима славе Ђурђевдан, и очухову славу Степањдан.

Ковачевићи (2.к), сишли из Смртића 1883., старином су Угљаревићи из Кљеута у Гацку – Херцеговина.

Форцани (2.к св. Јован), су старином Говедарице од Гацка. Има их и на Понорима код Праче – Горажде, одакле су дошли 1905.

Реновице (1.к св. Јован), сишли с Блатића око 1910., старином Делићи из села Борковићи у Пиви – стара Херцеговина. Има их још у околини.

Ђоројевићи (1.к св. Арханђео). старином из Херцеговине. Има их још у Шајићима – општина Власеница.

Кезуновићи (1.к), сишли са Видирца, пред Први светски рат. старином из Херцеговине.

Новаковићи (1.к св. Никола), доселили из села Мркеља (срез Сански Мост), а старином из Лике, населио се за време Првог светског рата.

Врачар (1.к св. Никола), дошли око 1915. из Пиве – стара Херцеговина.

Копривица (1.к св. Никола), сишао са Бандовог Оџака 1923. Доселили из Пиве, старином из Бањана – стара Херцеговина.

Милетић (1.к св. Арханђео), дошли 1925. из околине Фоче. Има их у Рогатићком срезу).

Шпирић (1.к св. Никола), доселили 1925. из Тетова, старином из села Пожарана код Тетова – данашња Македонија

Теофиловић (1.к св. Петка), доселили 1927. из Тетова, а старином је из села Стенча – општина Тетово.

Серафимовић (1.к), дошао такође из Тетова у Македонији.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

 

Коментари (16)

Одговорите

16 коментара

  1. Војислав Ананић

    С л а в е

    Сви Срби православне вере имају породичне славе. Зову их Крсна слава. Обично су родитељи носиоци славских дана. Уколико родитељи нису живи, славу преузима најстарији син. Ако се браћа поделе па одвојено живе у том случају настављају славу свако за себе. Славе се сматрају најсвечанијим чином у српству.
    На свечане славске дане домаћинима долазе комшије, родбина, кумови и пријатељи, они који тога дана не славе. Обично се, када се сусретне неко ко слави са другим познамицима каже “Дођи да пијемо – дођи на славу”.
    За славске дане постоје различити обичаји и навике. Посебни су ритуали пренети од старина са колена на колено и у наслеђу славских обичаја који се примењују. Они су различити што зависи од места, села и територије у којој се врше славски обреди. За славе се спрема обилата храна и пиће и славље траје и више дана.
    Наследне славе имају породице и то:
    1. Светог Игњатија – Игњатијев дан 2. јануара Мирјанићи, Втомири, Дубовине, Новосели из Куле и Шупићи,
    2. Свети Стефан – Стијепандан 9. јануара Јовановићи, Бјелаковићи, Грајићи, Тупајићи, Ковачевићи из Читлука, Јакшићи, Дрињаци, Мићићи, Лукићи са Поратка,
    3. Свети Јован Крститељ – Јовандан 20. јануара Бајагићи, Бошковићи, Богдановићи, Бољанићи, Вишњићи, Голијан, Шутановић Гутаљи, Гајовићи, Зековићи, Јоловићи, Лубарде, Крунићи, Јоковићи, Лаловићи, Мирковићи, Дебелиогићи, Солдари, Станари, Томићи из Крњија, Томовићи, Тодоровићи, Пржуљи, Реновице, Радосављевићићи, Дубајићи, Форцани, Матићи, Милинковићи, Плакаловићи, Делипаре, Пантићи, Кнежевићи, Нинковићи, Боровчани из Нехорића, Мимићи.
    4. Свети Сава – Савиндан 27. јануара Јакшићи, Божићи из Каљине, Вуковићи из Бабина, Жугићи, Пајићи, Војновићи прислужују Ђурђевдан, Ћеранићи, Башевићи, Абазовићи, Тодоровићи.
    5. Свети Трифун – Трифуњдан 14. фебруара Крсмановићи, Подинићи, Мотике и Голубовићи
    6. Свети Симеон и Ана – Симуњдан 16. фебруара Ђурђићи
    7. Свети Георгије – Ђурђевдан 6. мај Амовићи, Адамовићи, Алемпићи, Вуксановићи, Бојовићи, Бановићи, Беатовићи, Бошковићи, Батинићи, Бојићи, Боровчани из Жунова, Шаренова Поља и Подгајина, Васићи, Вујадиновићи, Врбарци, Дрљићи, Ђукићи, Карабатаковићи, Косорићи, Марићи, Мајкаловићи, Мачари, Нешковићи из Сокоца, Новосели, Павловићи, Маџгаљи, Пантовићи, Пајићи из Видрића, Паунићи, Пејановићи, Поповићи, Обреновићи, Рудовићи, Станићи, Шалићи, Шобићи, Чајовићи, Ћајићи, Тошићи из Сајица, Терзићи, Стакићи, Живановићи, Томићи, Вучићевићи, Марићи, Радићи, Ђерићи, Ћакозићи, Комленовићи, Јанковићи из Кусача, Батинићи из Бабина, Лучићи из Лијешћа, Секулићи, Грујићи и Трифуновићи.
    8. Јеремијевдан 14. мај Радовићи из Подроманије
    9. Свети Петар и Павле – Петровдан 12. јули Зорановићи
    10. Усековање – Свети Јован Крститељ 11. септембар Бановићи
    11. Мала госпојина 21. септембар Шушићи и Ђерићи
    12. Свети Јоаким и Ана – Аћимовдан 22. септембра Мијатовићи, Мумовићи, Урошевићи
    13. Свети Тома – Томиндан 19. октобар Станићи, Тошићи из Ђедоваца, Тошићи из Жљебова, Томчићи, Ерићи, Станићи и Нерићи
    14. Света Петка – Петковица 27. октобар Вујичићи, Теофиловићи
    15. Свети Лука – Лучиндан 31. октобар Боровчани из Боровца и Брајаковића, Лаловићи, Ђаковићи, Ћосовићи, Ногоштићи, Маричићи, Живковићи, Дупљани, Бјековићи, Млинаревићи, Кезуновићи, Дубочани, Којићи, Одовићи, Гавриловићи из Маргетића, Симовићи, Јовановићи, Савићи из Јабуке, Раковићи, Косановићи, Планинчићи.
    16. Свети Козма и Дамјан – Врачи 14. новембра Клисаре, Станишићи из Сијерака
    17. Свеги Георгије – Ђурђиц 16. новембра Митровићи, Кнежевићи, Шумадинци, Рундићи
    18. Сабор Светог Мнхајла – Аранђеловдан 21. новембра Арсеновићи, Кановићи, Фурдиловићи, Печенице, Поповићи из Побратака, Живковићи, Лазетићи, Марићи из Шенковића, Маловићи, Ђокићи, Орашани, Чизмићи, Ђоројевићи, Милетићи, Ћивше, Инђићи, Павићи, Радовићи из Подромаиије, Радијељци, Делићи, Тамбурићи, Ећимовићи, Дрљићи, Новосели из Маргетића, Чобовићи, Ружићи, Шарци из Трноваче, Шиљци, Роснићи, Јањићи, Маловићи, Ћуковићи, Тешановићи, Китановић, Сорак.
    19. Свети Матеј – Матијев дан 29. новембра Елези
    20. Свети Мима и Стефан – Мратиндан 24. новембра Дејановићи, Антонићи, Бојићи, Лазићи, Видојевићи
    21. Свети Никола – Никољдан 19. децембра Бабићи, Врачар, Вуковићи, Вучковићи, Војновићи, Биљићи, Бекрићи, Грчићи, Галавићи, Гашевићи, Добриловићи, Ерићи из Примчића, Ћурковићи, Капетановићи, Копривице, Крстајић, Грујићи из Цврчића, Караџићи, Мирковићи, Митровићи, Марковићи из Шенковића, Новаковићи, Нешковићи из Ријећа, Радовићи из Крушеваца, Рајићи, Савчићи, Спирићи, Субашићи, Шулићи, Шкиљевићи, Шућури, Шуке, Табаковићи, Цицмили, Цуровићи, Чоловићи, Војиновићи, Лопатићи, Копривице, Јевтићи, Пилиндавићи, Крсмамовићи из Маравића, Булајићи, Крстајићи, Вуковићи, Булошчићи, Грујићи из Калаузовића, Чолаковићи, Ћуковићи са Врховине, Петронићи, Вукојичићи, Бартуле, Јанковићи из Грбића.
    22. Лазаревдан – Лазарева субота 7. априла Парлићи, Ђуровићи, Шаренци, Кнежевићи
    23. Пантелијевдан – Свети Клемент 9. августа Станишићи
    24. Свети Атанаснје — Серафиновићи
    25. Срђевдан Мухаремовићи
    Значи да за преко 270 презимена знамо коју славу имају љихове породице.

    Извор: Јово Илије Крсмановић, СОКОЛАЦ, путевима Романије и историје, МОНОГРАФИЈА, друго издање, 2005.

  2. Војислав Ананић

    Податке имамо из књиге солунских добровољаца 2. том, 1. издање и осталих.

    Због недостатка података дајемо списак учесника у рату 1914- 1918. године солунских и руских добровољаца и осталих учесника у рату:
    1. Ећимовић (Алексе) Вукашин с. Мандра код Сокоца
    2. Башевић Михајло с. Кусаче
    3. Башевић Раде с. Кусаче
    4. Башевић Стево с. Кусаче
    5. Батинић Миланко
    6. Бартула (Илије) Миле
    7. Бакмаз Стеван
    8. Бакмаз Илија
    9. Бјековић Јован с. Озерковићи
    10. Боровчанин (Вукана) Марко с. Брејаковићи
    11. Боровчаиин Бошко с. Подгјаине – Жунови
    12. Боровчанин Лазар с. Шареново Поље
    Боровчанин Перо с. Боровац
    13. Боровчанин Вaco с. Боровац
    14. Боровчанин Миливоје с. Боровац
    15. Боровчанин Милован с. Брејаковићи
    16. Боровчанин Милован с. Жунови
    17. Боровчанин Павле с. Жуљ
    18. Боровчанин Ристан с. Жуљ
    19. Боровчанин Трифко с. Жуљ
    20. Боровчанин Вукан с. Жунови
    21. Бјелаковић Михајло
    22. Витомир Милија с. Маџари
    23. Витомир Митар с. Маџари
    24. Витомир Стево с. Мангурићи
    25. Врачар Шпиро
    26. Вишњић Јово звани Триша из Драпнића
    27. Врбарац Јанко
    28. Врбарац Димитрије с. Мандра код Сокоца
    29. Гутаљ Бојо с. Подроманија
    30. Грујић Млађен с. Заграђе
    31. Грујић Перо с. Заграђе
    32. Дебелногић Маринко с. Подроманија
    33. Мимић Периша с. Подроманија
    34. Дебелногић Мишо-Мића с. Подроманија
    35. Добриловић Алекса с. Мандра – Соколовићи
    36. Добриловић Љубо с. Мандра – Соколовићи
    37. Добриловић Радован с. Мандра – Соколовићи
    38. Добриловић Саво с. Мандра – Соколовићи
    39. Добриловић Весо с. Мандра – Соколовићи
    40. Добриловић Михајило с. Мандра – Соколовићи
    41. Драшковић (Николе) Вукан с. Крижевци – Буковик
    42. Драшковић (Николе) Микајило – с. Буковик
    43. Ћерић Миле с. Маџари – Милетци
    44. Ћерић (Васе) Весо – с. Грбићи
    45. Ђуревић Манојло – с. Соколовићи
    46. Ђурковић Анђелко – с. Балтићи
    47. Ћурковић Јанко – с. Газиводе
    48. Ћуревић Симо – с. Балтићи (Живио у Крчевинама)
    49. Ђокић Благоје – с. Ђедовци
    50. Ћокић Миле – с, Ђедовци
    51. Ћурковић Стево – с. Балтићи
    52. Ћуревић Перо – с. Бјелосављевићи
    53. Ећимовић (Ћурђа) Данило с. Мандра код Соклоца
    54. Ећимовић (Алексе) Лука с. Мандра код Соколца
    55. Ећимовић (Микаила) Милорад с. Мандра код Соколца
    56. Ећимовић (Алекса) Вукан с. Мандра код Соколца
    57. Елез Михајло с. Павичићи
    58. Ерић (Ђорђа) Данило с. Брејаковићи
    59. Ерић Миливоје с. Подкрајева
    60. Зековић Јован с. Бјелосављевићи
    61. Јовановић Митар с. Копито
    62. Јовановић (Радоја) Лазар
    63. Јањић (Марка) Милан с. Кула Соколац
    64. Јањић (Пере) Сава с. Кула Соколац
    65. Јанковић (Васе) Ђорђо с. Крније
    66. Јанковић Илија с. Грбићи
    67. Јанковић Максим с. Газиводе
    68. Јанковић (Милана) Никола с. Барник
    69. Јанковић (Ивана) Никола с. Барник 71. Јанковић (Павла) Лука с. Грбићи
    72. Јоковић Јеврем
    73. Јанковић Миливоје с. Газиводе
    74. Јанковић Неђо с. Грбићи
    75. Јанковић Мијат
    76. Јашаревић (Петра) Петар
    77. Јефтић Митар с. Кнежина
    78. Јефтић Трифко с. Кнежина
    79. Јоловић Миливоје с. Бандин Оџак
    80. Јоловић Стеван Тонице Примчићи
    81. Јоловић Тодор Тонице Примчићи
    82. Јоловић Микола Тонице Примчићи
    83. Југовић Божо с. Равна Романија
    84. Каповић Ристо с. Кусаче
    85. Каповић Тодор с. Кусаче
    86. Карабатак Милан – Соколац
    87. Комадар с. Ладовићи носилац Карађорђеве Звезде
    88. Кезуновић Благоје с. Видрићи
    89. Ковачевић Благоје с. Балтићи
    90. Ковачевић Милован с. Балтићи
    91. Ковачевић Раде с. Балтићи
    92. Ковачевић (Саве) Раде с. Вранеши
    93. Ковачевић Илија с. Смртићи
    94. Ковачевић Маринко с. Смртићи
    95. Крсмановић (Јована) Максим с. Бијеле Воде
    96. Крсмановић (Крсмана) Млађен с. Бијеле Воде
    97. Крсмановић (Пера) Трифко с. Бијеле Воде
    98. Крсмановић (Милана) Зарије с. Бијеле Воде
    99. Крсмановић (Пера) Раде с. Бијеле Воде
    100. Крсмановић (Крсмана) Ристо с. Бијеле Воде
    101. Крсмановић (Крсмана) Лазар с. Бијеле Воде
    102. Крсмановић (Алексе) Стево с. Заграђе
    103. Кукић Хамид с. Кетеновићи Кнежина
    104. Куга Новица
    105. Лакић Софрен с. Мачковац Жљебови
    106. Лакић Миливоје с. Мачковац Жљебови
    107. Лучић Лука с. Лијешћа – Буковик
    108. Мачар Милија с. Балтићи
    109. Матковић (Мате) Петар с. Мачковац
    110. Марић – Босанчић Лазар с. Смртићи
    111. Марић Јово с. Шенковићи
    112. 112.Марковић Панто с. Равна Романија
    113. Мајкаловић Марко с. Неправдићи
    114. Миловић Михајло с. Шенковићи
    115. Максимовић Ристо с. Вражићи
    116. Мијатовић (Миће) Милош с. Жљебови
    117. Мијатовић Раде
    118. Мијатовић Митар с. Жљебови
    119. Мијатовић Мијат с. Жљебови
    120. Мијатовић (Луке) Милија с. Газиводе
    121. Мијатовић (Ристе) Милија с. Газиводе
    122. Мијатовић (Неђа) Јован с. Жљебови
    123. Мијатовић (Ћуре) Милош с. Озерковићи
    124. Милошевић (Риста) Славко с. Мачковац
    125. Нешковић Ђорђо с. Ријећа
    126. Нерић Лука с. Педише
    127. Ногоштић Спасоје с. Балтићи
    128. Новаковић (Саве) Ћоко с. Соколовићи
    129. Новосел Марко с. Газиводе
    130. Орашанин (Митра) Михајло с. Примчићи
    131. Обрадовић Обрен с. Кршеви
    132. Оћуз с. Новосеоци
    133. Обреновић Милан с. Крњије
    134. Одовић (Луке) Маринко с. Бандин Оџак
    135. Одовић (Милоша) Перо с. Бандин Оџак
    136. Одовић (Луке) Никола с. Бандин Оџак
    137. Одовић (Лазара) Никола с. Бандин Оџак
    138. Одовић (Илије) Спасоје с. Бандин Оџак
    139. Одовић (Ћоке) Петар с. Бандин Оџак
    140. Одовић (Луке) Јелисије с. Бандин Оџак
    141. Пајић Божо с. Сијерци
    142. Пајић (Ђуре- Милош с. Парижевићи
    143. Пајић (Ђуре- Милован с. Парижевићи
    144. Пајић Милован с. Вражићи
    145. Петрушић (Тимотија) Коста с. Вранеши
    146. Паунић (Милоша) Перо
    147. Паунић Микајило
    148. Пилиндавић Мићо с. Кнежина
    149. Пилиндавић Милан с. Кнежина
    150. Планинчић Јакша с. Клечковац
    151. Планинчић Митар с. Клечковац
    152. Планинчић Стево с. Клечковац
    155. Планинчић Алекса с. Клечковац
    154. Планинчић (Симе) Ђорђе
    155. Подинић Мићо с. Примчићи
    156. Подинић Микаило с. Примчићи
    157. Подинић (Ђоке) Сава с. Примчићи
    158. Поповић (Милосава) Марко Копито
    159. Радијељац Раде с. Педише
    160. Радовић Вукашин с. Подроманија
    161. Рајић Мирко с. Калаузовићи
    162. Рајић Тане из Калаузовића
    163. Рајић Ристо из Калаузовића
    164. Рајић Милош из Калаузовића
    165. Реновица Перо с. Балтићи
    166. Субашић Ново Село
    167. Самарџија Бојо с. Вранеши
    168. Самарџија Лука с. Вранеши
    169. Самарџија Милош с. Вранеши
    170. Самарџија Симо с. Вранеши
    171. Савчић Милош с. Кусаче – Потпећине
    172. Савчић Неђо с. Кусаче – Потпећине
    173. Савчић Петко с. Кусаче- Потпећине
    174. Савић Митар с. Вранеши
    175. Секулић Јово с. Цврчићи
    176. Секулић Саво с. Јабука
    177. Секулић Перо – Цврчићи
    178. Соколовић Нурко с. Куги
    179. Солдар Раде с. Сијерци Гласинац
    180. Сташевић Милош с. Кула
    181. Станић Којо с. Маргетићи
    182. Станишић (Јефте) Лука с. Балтићи
    183. Станић Ристо с. Маргетићи
    184. Тешановић Видак с. Цврчићи
    185. Тошић Микаило с. Брејаковићи
    186. Тошић Миливоје с. Жљебови
    187. Тошић Милош с, Жљебови
    188. Тошић Митар с. Жљебови
    189. Тошић Радован с. Жљебови
    190. Тошић Јован с. Сајице
    191. Тошић Тодор с. Сајице
    192. Тодоровић Марко с. Крижевац – Заграђе
    193. Томић Илија с. Равна Ромаиија
    194. Томић удова Савка из Брејаковића
    195. Томић Миле с. Подроманија
    196. Томић Манојле с. Подроманија
    197. Томић Тоша с. Подроманија
    198. Томовић Алекса с. Павичићи
    199. Томовић Ристо с. Подроманија
    200. Томовић Лазо с. Павичићи
    201. Томовић Тривко – Соколац
    202. Томовић Обрен из Павичића
    203. Томовић Милош из Павичића
    204. Ћајић Миливоје с. Неправдићи
    205. Ћајић (Пере) Стеван Бјелосављевићи
    206. Ћуковић Неђо с. Буковик
    207. Хасанбеговић Авдо с. Кути
    208. Цицмил (Милутина) Вилотије с. Брејаковићи
    209. Цицмил Маринко Брејаковићи
    210. Чајевић Неђо с. Бјелосављевићи
    211. Чизмић Трифко с. Нехорићи
    212. Шалић Јово с. Селиште
    213. Шобић Јован с. Подроманија
    214. Шиљак Ћока с. Павичићи
    215. Шушић (Ђорђов) Милош погинуо
    216. Шушић (Милошев) Марко
    217. Радовић (Јове) Марко из Крушеваца на италијански фронт
    218. Радовић (Јове) Зарије из Крушеваца солунски фронт
    219. Радовић (Ристе) Спасоје из Крушеваца погинуо на фронту као нар.
    220. Радовић (Ристов) Грујо
    221. Радовић (Ристов) Милован
    222. Радовић (Ристе) Алекса из Крушеваца солунски фронт
    223. Радовић (Пере) Саво из Крушеваца учесник у рату
    224. Радовић (Васе) Млађен из Крушеваца учесник у рату 225.Радовић (Васе) Урош из Крушеваца учесник у рату 226.Радовић (Васе) Милош из Крушеваца солунски добровољац 227. Радовић (Крсте) Јован из Крушеваца солунски добровољац 228.Радовић (Лазе) Раде из Крушеваца заробљен у Русији 229.Радовић (Лазе) Тодор из Крушеваца добио и 60.000 дин.
    230.Радовић Марко из Крушеваца заробљен отеран у Италију
    231.Радовић (Пере) Саво из Крушеваца заробљен отеран у Италију
    232.Радовић (Николин) Данило из Крушеваца погинуо у Кнежини 233.Косановић д. Драпнићи 234.Косановић с. Драпнићи погинуо
    235.Поповић с
    236.Цвијетић (Саве) Владо с. Клечковац
    237.Цвијетић Јаков
    238.Цвијетић Миле с. Мачковац
    239.Петрушић Михајло с. Вранеши
    240.Петрушић Мијата. Вранеши
    241.Петрушић Митар с. Вранеши
    242.Крсмановић (Пере) Васо погинуо на фронту
    243.Крсмановић (Пере) Обрен није добио добровољевину
    244.Крсмановић (Крсмана) Илија није добио добровољевину
    245.Одовић (Маринка) Раде није добио добровољевину
    246.Одовић (Пере) Алекса није добио добровољевину
    247.Одовић (Ћоке) Милија није добио добровољевину
    248.Одовић (Лазара) Обрен није добио добровољевину
    249.Копривица (Видов) Крсто Бандин Оџак
    250.Копривица Сава Бандин Оџак
    251.Копривица Видоје Бандин Оџак
    252.Копривица Јанко Бандин Оџак
    253.Кнежевић (Стјепана) Радован рањен у рату
    254.Јанковић (Томе) Мијат из Крнија
    255.Јанковић (Томе) Јанко није добио добровољевину 
    257. Јанковић (Јове) Алекса из Крнија није добио добровољевину
    258. Јанковић (Јове) Милан из Крнија није добио добровољевину
    259. Јанковић (Томе) Симо из Крнија није добио добровољевину
    260. Јанковић (Васе) Млађен из Крнија није добио добровољевину
    261. Јанковић (Васе) Зарије из Крнија није добио добровољевину
    262 Стјепан са Романије
    263 Сава са Романије
    264 Милан са Романије
    265. Антонић – Бојић
    266. Пурковић Мика
    267. Копривица из Драпнића
    268. Смиљанић (Стеванов) Радомир
    269. Смиљанић (Радомиров) Угљеша
    270. Војновић Милош из Педиша, погинуо
    271. Нешковић Видак из Ријећа
    272. Загајац Крсто из Куле.

    Извор: Јово Илије Крсмановић, СОКОЛАЦ, путевима Романије и историје, МОНОГРАФИЈА, друго издање, 2005.

  3. Војислав Ананић

    Садашње становништво, састав и порекло

    Број и подела по конфесијама – Гласннац спада у наше етнички најчишће и пајхомогеније крајеве. Када сам први пут био на Гласинцу, 1930, на Сокоцу је било неколико породица страних народности (немачких, чешких и др.), али и наших држављана, чије су старешине биле запослене у стругари. Већ 1932. није од њих било никога, него само још један Рус, књиговођа у стругари. Целокупно становништво Гласинца у време мојих испитивања на Гласинцу било је, дакле, етнички хомогено. Међутим, то становништво, ипак, делило се на две групе, и то по вери: има православних, који су у великој већини, и муслимана. Те две верске групе разликују се међу собом, што је последица верске поделе, која је у прошлости била и од друштвеног и привредног значаја. Ова верска подела је подлога на којој су се развиле и разлике у националном осећању: сви православни становници Гласинца се сматрају Србима, док су муслимани у националном погледу били неопредељени.
    Једини страни етнички елеменат који се може видети на Гласинцу јесу Цигани, али они долазе и бораве само привремено: сваког лета долазе полуномадски Цигани калајџије из Рогатице и разапињу своје шаторе на Гласинцу.
    Ја сам вршио проучавања на Гласинцу највише у лето 1930. и утврдио тадашње бројио стање становништва по кућама и породицама. Како сам и доцније одлазио иа Гласинац, узео сам у обзир и све промене које су извршене до 1934. а за које сам могао да дознам. Тога ради служио сам се и подацима којима је располагала општинска управа на Сокоцу. Тако сам успео да изнесем тадашње бројно стање родова и кућа (породица) на Гласинцу. Могућно је да нисам успео да сазнам за све деобе задруга после 1931, нарочито за оне које нису регистроване, те да је број кућа код неких родова стварно био нешто већи. Таквих измена није могло много ни да буде, и број породица који наводим у овом раду једва да је за 10-20 испод броја породица у проучаваним селима наведеног према стању од 1934.
    По мојим проучавањима, на Гласиицу живи стално 201 род са 982 куће. Малобројне привремеие становнике (државне и приватне службенике занатлије и сл.), нисам узимао у обзир. Већину данашњег гласиначког становииштва чине православни: њих има 163 рода са 813 кућа, што у постоцима чини 81% од броја родова а 82,7% од броја кућа. Православни, дакле, имају више од четири петине свих родова и свих кућа на Гласинцу. Муслимана има 38 родова са 169 кућа (19% односно 17,3%). Пошто још нису објављени статистички подаци из пописа од 31. јануара 1931, сређени по појединим општинама и селима, саопштићу број становника на проученој територији на основи података из парохијских и имамских звања, и то према стању од 31. децембра 1933. Према тим подацима, било је тада на Гласинцу свега 5546 православних и 980 муслиманских становника. Ту су, вероватно, убројани и привремено становници односних конфесија. Свега је, дакле, било 6526 становника. У погледу на однос према броју целокупног становништва, православни опет учествују са више од четири петине: њих је било 84,9% од целокупиог броја становништва. Овај мали преглед показује не само да је православних много више, него да они показују и знатно већу плодност, јер су њихови родови по броју породица јачи од муслиманских, а породице опет јаче по броју чланова него ли код муслимана.
    Објављени су детаљни статистички подаци из пописа од 1910. Тада је на Гласинцу (без Прељубовића и Куга а с Побрацима) било 517 кућа (550 домаћинстава) са 3832 становника, од којих 3220 православних (84%), 604 муслимана (15,8%), 5 католика и 3 “осталих”. Од 31. децембра 1910. па до 31. децембра 1933. број становника на Гласинцу кретао се је овако, не узимајући у обзир католике и “остале”.

    Извор: Јово Илије Крсмановић, СОКОЛАЦ, путевима Романије и историје, МОНОГРАФИЈА, друго издање, 2005.

  4. Јован

    Не знам ко ово пише..ал’ очигледно да само зна бабинске приче… Ово што је изњето за фамилију Витомир, нема везе с’ везом… Витомиру су од малешевског херцеговачког племена, као и Алексићи!