Буњевачка презимена: Копиловић – Ламић

10. маја 2012.

коментара: 0

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

КОПИЛОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год.; у Бајмаку; Копиловић Прибисав у Конавлима 1417.год.; Копилови и Копилови Поток, делови муслиманско-православног села у источној Херцеговини.

КОПУНОВИЋИ – још под Турцима у Бајмаку у Бачкој, а затим у Суботици, од 1686.год.; католици у средњој Босни, однекуд досељени.

КОРОМПАТИЋИ (?) – у Бачкој.

КОСИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; православни у Лици; католици у јужној Далмацији; старинци (мухамеданци ?) у Благају у Херцеговини; православни у западној Босни, у Боки и у средњој Босни; православни у Војводини. Део православног села у западној Босни.

КОСОВИ (једн. Кос) – у Суботици, од 1779.год.; православни Србин у Жумберку, Вукосав Кос 1556.год., а досељеник са босанско-далматинско-личке тромеђе; Ј.Кос, православни свештеник у костајничком протопрезвитерату; православни Косовићи у Земунику, источно од Задра; православни Косови у западној Босни и у суседној босанској Посавини; у 18.веку је био негде у Босни кадија Кос; ”Kosovich”, негдашњи племићски род свакако у краљевини Босни. У Босанској Крајини три православна сеоца с именом Косови.

КОТОЉАНИ – у Суботици, од 1686.године.

КОЦИЈАНИ – у Лици, од око 1686.године.

КОЦКАРОВИЋИ / КОЦКАРИ – у Суботици, за које се у ”Danici” 1891. каже да су ”сомборска обитељ”, од 1686.год.; у Сомбору.

КОЧЕНДЕ (једн. Коченда) – у Суботици, од 1779.године.

КРАМАРИЋИ – у Суботици, од 1779.год.; католици у средњој Босни, а старином из Херцеговине. Крамари, муслиманско село код Коњица у Херцеговини.

КРЕКИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год. и у Каћмару, од 1715.год.; православни Крекови у Лици; католици Крекићи у Дубровнику; православни Крекићи у Буковићу код Бенковца и католици у Задру; православни у западној Босни и православни у средњој Босни.

КРЕШИЋИ – у Суботици, од 1715.год.; католици на Пељешцу у Далмацији; католици у Рами и у доњој Херцеговини; католици у средњој Босни; православни Крешићи, ”Крешо” и Кресићи у западној Босни; фратар Ambrosius Krescich у фрањевачком манастиру Крешеву и фратар ”Matheum Kressic a Jaize”; фратар М.Крешић у Херцеговини.

КРИЖАНОВИЋИ / КРИЖАНОВИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., у Бајмаку; Крижановић Илија, јунак, негде у близини Удбине; католици у селу Турјани јужно од Сиња, а пореклом ”из Раме у Босни” (по мојим испитивањима); католици у Далмацији; католици у околини Мостарског Блата; католици у Скопљу у Босни.

КРКЉУШИ – у Суботици, од 1737.год.; православни Кркљуши у горњо-карловачкој дијецези; Кркљеши (или Кркљуши ?), део православно-муслиманског села у средњој Босни.

КРМПОТИЋИ – у Суботици, од 1779.год.; у осталој Бачкој; католици у Подгорју и у Лици, од око 1686.год., а старином из Херцеговине; православни у Босни; православни Крмпоти и Крипати (ово друго је можда штампарска грешка) код Варцарвакуфа и Герзова у западној Босни; од Срба досељених 1605.год. у аустриску славонску границу помиње се Tadia Kermpotich и Damianus Kermpotich или Дамјан Петровић Крмпоћанин.

О пресељењу Крмпотића из Котара у Лич у Хрватској 1605.год. и о другој групи ”Крмпота”, која се из Буковице у Далмацији преселила 1648.год. у Хрватско Приморје види напред у тачки 1. Одељка ”Историјски подаци”…….Да су Крмпотићи најпре били сви православне вере, сведоче поред наведених података о њиховим и сад православним рођацима у Босни још и саопштење Ј.Сладовића из времена око 19.века. Он каже, како ”житељи крмпотске сатније” (у Лици) чувају ”и данас уз пркос толиким насилним реформам своје старо одијело” (које описује) и сматрајући да су дошли ”од воде Буне у Херцеговини” напомиње: ”Прешавши ови Срби полазили су наше цркве и бијаху настојани већином од наших поповах, кано што је тај обичај и данас видан, гдје Срби к нашим жупником за благослов дојду…Тијем начином пређу Буњевци крмпотски сасма у крило наше цркве прем се до 18.виека од хришћана знаменито жењаху паче им одијело исто. Бискуп Ћолић 1746. под педепсу незакоња у сву земљу међусобну женидбу оно (одијело) малко измијенио, а ову (женидбу) забранио.”. За Крпмоте, који су се 1605.год. преселили у Лич, каже М.Грбић да су ”прешли у Римску Цркву, али још и данас причају многи како су им стари прадједови и дједови бии вјере православне. Па и данас их има који славе своја крсна имена као и православни Србљи, н. пр. Радошевићи”. За Крмпоћане који су се 1605.год. били из Котара преселили у Лич Ивић мисли (не каже на основу чега), да су били дошли у Котаре из Босне и Херцеговине и да су били ”како по свему изгледа, при сеоби богумили и тек у Личу, по доласку своме, прихватили католичку веру”. Докуменат из протокола ”Croatica” за 1642.год., каже за њих да су католици (”јер су Срби Крмпоћани католици”), што значи, да су до тог времена били прешли у католичанство. Историјски извори их редовно зову само Власима или Морлацима (”Wallachen”, ”Morlachi” и сл.) и једанпут ”Vsskhogen” (ускоци), док они сами себе у својим претставкама не зову Власима.

КРПАНИ – у Лици, од 1683.год.; католици у Врпољу код Книна и од њих пресељеници у Книну, а старином ”из Босне”.

КРУНИЋИ – у Лици, од 1683.год.; православни у Отишићу код Врлике; Ђоко Крунић, православни Србин у источној Босни. По једно православно село тог имена у Босанској Крајини и у источној Босни.

КУБАТОВИЋИ / КУБАТОВИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., у Баји, Сомбору и Гари; православни у Далмацији између Обровца и манастира Крупе, а то ће јамачно бити православни Кубати у Жегару; Куботи (биће погрешно написано место Кубати) православни у лијевањском протопрезвитерату у западној Босни; Кубати мухамеданци и Кубатлије православниу средњој Босни. Кубати, део православног села код Обровца у Далмацији. Кубатовина, део православног села у доњој Херцеговини.

КУДЕ (једн. Куда) – у Тукуљи код Будимпеште (”Јосип Куда, Буњевац и свештеник, рођен тамо”). Кудићи, два села у Босни: једно муслиманско код Јајца, друго са становништвом све три вере у Босанској Крајини.

КУЈУНЏИЋИ / КУЛУНЏИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., у Каћмару, од 1715.год., у Баји, од 1714.год.; Кујунџићи, католици у Потрављу код Сиња и у Маовицама код Врлике и православни у Отишићу код Врлике; православни у Ервенику у северној Далмацији; велики православни род Колунџије у Жагровићу код Книна, а старином ”из Босне”; католици (?) Кујунџићи код Имотског у Далмацији; католици у Бишћу; православни у западној Босни; католици, православни и мухамеданци у Босанској Крајини.

КУЛИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., у Сомбору, од 1715.год. и у Каћмару; католици у Шибенику; католици у Гали код Сиња; католици (?) у загорској Далмацији; православни у тузланском крају, а досељени с југа; мухамеданци у средњој Босни. У средњој Босни, део муслимаско-католичког села.

КУЛИШИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; православни (?) у околини Дрниша у Далмацији; православни у Далмацији, којих по мом сазнању има у Шибенику и знају да су пореклом из Босне, а од њих су и православни Кулишићи у Врлици; католици у Босни; православни у Боки, а пореклом из Херцеговине.

КУЛОГЛИЈЕ – у Суботици, од 1737.год.; мухамеданци у средњој Босни. По свом презимену, овим Буњевци су свакако од покрштених муслимана.

КУМБАЈЦИ – у Бачкој: у Суботици и у Сивцу, од 1715.године. Очевидно названи по бачком насељу Кумбаји (мој додатак – Кунбаја у дан. Мађарској).

КУНАТОРОВИ / КУНАТОРОВИЋИ – у Суботици, од 1715.године. Један крај од православног насеља Кола у бањалучком срезу зове се Кунатари (можда погрешно место Кунатори).

КУНДОВИЋИ – у Суботици, од 1686.године. Познато ми је као презиме неколицине православних Срба у Северној Србији (у Етн. Зб. VI, за њих се каже да су старинци у ибарском селу Годовићу).

КУНТИЋИ / КУНТЕ (једн. Кунта) – у Суботици, од 1686.године.

КУНЧЕВИЋИ – католици у околини Книна и по другим местима у Далмацији; без сумње су истог порекла Кунци, православни и унијати у Кричкама на југоистоку од Дрниша, а пореклом из Гламоча у Босни; православни Кунци, једн. Кунац, у западној Босни.

КУПЕТИЋИ (?) – у Суботици, од 1686.године.

КУЧАНИ – у Лици, од око 1686.године. Можда назвати по неком од места у Босни с именом: Кучна, Кучин и сл. Мој додатак – презиме Кучан присутно је у насељима у околини Ријеке, у изразито чакавском говорном подручју.

ЛАКОВИЋИ – у Суботици, од 1779.године.

ЛАКТИЋИ – у Лици, од 1683.године.

ЛАЛИЋИ – у Суботици, од 1715.год.; православни у Подгорју и у Лици; католици у Лукру код Книна, у скрадинској општини, у Шибенику, у Дубровнику и у јужној Далмацији; Н.Лалић, католички свештеник у сплитској дијецези, родом из Врањица код Сплита; православни у Плавну код Книна, а старином ”из Босне”; православни у Чистој Мали код Скрадина; многи у православни у западној Босни, средњој Босни и у источној Херцеговини. Лалића Драга, део православно-католичког села у северној Далмацији.

ЛАМИНИ / ЛАМЕ (једн. Лама) / ЛАМИЋИ – у Суботици, од 1715.години. У северној Босни православно-католичка скупштина Ламници, а у источној Босни католичко село Ламеши.

 ИЗВОР: Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.