Село Прибој, општина Лопаре, Реп.Српска, стање из 1969. године
Прибој је био некада седиште општине. Данашње становништво чине досељеници, скоро су сви из Херцеговине. Према народном предању прича се да су на месту Шкриљевцу живели неки Сремци, па се то место и сада зове Сријемци-Сријемачке њиве.
Преци појединих родова су се досељавали на крчевину, па су онда обично позивали и друге да се населе. Тако је прадед Богдановића, дозвао неког Веселина из Растошнице-општина Зворник и од њега воде порекло Поповићи, од којих је било много попова.
Радовановићи (4.к), Станојевићи (4.к), Томићи (14.к), Бојићи (1.к), Јовићи (11.к)-(укупно 34.к славе св. Лазара). Сви су заједничког порекла. Иако су заједничког порекла, већ се узимају међу собом. Старо презиме им је Станојевић.
Богдановићи (17.к), Јовићи (6.к), Јовановићи (1.к), Петровићи (6.к), Лукићи (4,к), Рикићи (12.к), Стојановићи (5.к)-(укупно 50.к , славе св. Јована), сви су заједничког порекла. Њихов предак Теодор је досао из Гацка у Херцеговини, и населио се на крчевини. Даљим старином су из Пиве у старој Херцеговини и мисле да су од истог рода у Пиви од кога је био и јунак Бајо Пивљанин.
Тасовци (11.к св. Арханђео) пореклом из села Трешњака код Требиња. Одатле су дошли давно.Васо Тасовац, рођен 1889. године, набраја своје претке: његов отац: Остоја рођен 1870. године, деда: Васо, прадеда: Остоја, чукундеда: Божо, наврндеда: Никола, курђел: Митар. У гробљу су први сахрањени Митар и Димитрије.
Лујићи (2.к), Мијићи (2.к) (укупно 4.к св. Јован), доселио се предак Мијо из Херцеговине, (прадеда човека који је 1902. има 65 година. Населио се у планини и крчио.
Грујичићи, од којег су Симикићи (14.к), Глигоревићи (6.к), Милановићи (12.к), Марићи (4.к), Јовићи (10.к), Радовановићи (2.к)- (укупно 48.к, славе св. Луку, а неки и св. Лазара). Доселили се са Хан Пијеска – источна РС, даљом старином су из Херцеговине. Од Грујичића воде порекло и Јовановићи-Перачевићи у Тоботу – општина Лопаре.
Секулићи, старо презиме Гајићи (6.к св. Јован), пореклом су из Херцеговине.
Зељићи (4.к св. Арханђео), пореклом су из Херцеговине.
Митровићи (6.к св. Арханђео), Године 1969., Благоја је имао 76 лета, његов деда дошао из Херцеговине.
Крсмановићи (5.к св. Јован), пореклом су из Херцеговине. Од овог рода има их још у Брчком, Београду, и у Малешевцима.
Ђукановићи (14.к св. Никола), пореклом из Херцеговине.
Ристићи, старо презиме Кондић (14.к св. Јован), старином су из Мостара.
Андрићи (5.к Св. Никола), њихов прадеда Андрија био је последњи који је дошао у Прибој из Херцеговине, око 1860. Место на којем се населио и сада се зове Андријино брдо.
Гаврићи (8.к св. Јован), зову се и Сријемци, прадеда се доселио из Срема. Има их и у Тузли.
Радићи (4.к), Петровићи-Станкићи (7.к)-(укупно 11.к св. Аврамијевдан), прадеда им је дошао из Бањице код манастира Тамне, даљим су пореклом из Херцеговине.
Делићи (3.к) су од Делића у Пељавама-општина Лопаре, одакле се доселили око 1920. године
Петковићи (2.к), отац је био родом из села Подгоре – општина Лопаре и у Прибоју се населио као шумар. Околина казује да су Петковићи пореклом из Херцеговине и да је њихов предак Петко кад је дошао био друга вера (муслиман).
Бијелићи (3.к), су из Тобута, имају рођаке тамо.
Докић (1.к св. Јован), отац дошао са планине из Тобута као призетко на женину кућу.
Зарић (1.к св. Никола), још за турског времена прешао из (Злог Села) на беговску земљу.
Крстић (1.к св. Јован), оца им довела мајка из Шетића код Зворника још пре 1878.
Мирковићи (1.к), оца им као дете довела мајка из Мезграје код Зворника, жени у кућу у Гавриће.
Стевановићи или Бешлићи (6.к св. Јован), наводно су досељени из Херцеговине, а околина их сматра да су каравлашког порекла.
Радовановићи (4.к св. Јован), пореклом су из Црне Горе.
Симеуновићи (9.к), од којег су: Петрићи (6.к), Савићи (1.к)- (укупно 16.к св. Јован). Предак Симеун је дошао око 1800. Пореклом су из Херцеговине.
Радојевићи (2.к св. Арханђео), отац дошао из Лопара жени у кућу.
Ђокићи (5.к св. Јован), пореклом из Херцеговине.
Остојићи (10.к св. Никола), пореклом из Херцеговине.
Ковачевићи (1.к), су од Ковачевића у Гацку-Херцеговина.
Николићи (7.к св. Никола), пореклом из Херцеговине.
Радовановићи-Живановићи, звани Музељевићи (6.к св. Никола), у Петровићима у Г. Прибоју су досељени из (Музеља).
Стевићи, старо презиме Тршић (2.к св. Никола), отац им је био од Тршића у (Злом Селу) и дошао цури у кућу.
Тошићи (2.к), отац им дошао из Лабудске цури у кућу пре 1914.
Ристићи (1.к), дошли из Липовице.
Цвјетковић-Цетковић Милан (1.к), је од Делића у Пељавама, дошао на купљену земљу.
Ђорђић Ђ. (1.к), дошао из Локања жени у кућу.
Ракићи (2.к), обојица дошли из Подгоре женама у кућу. Они су од Ракића који су пореклом из Херцеговине.
Илић-Ракић Радо (1.к), дошао из Пељава жени у кућу.
Поповић Ратко (1.к), дошао из Тобута 1959. године жени у кућу.
Непознате старине:
Василићи (4.к св. Арханђео), заборавили старину.
Миљанићи (5.к), Давидовићи (3.к)- (укупно 8.к, славе св. Јована), заједничког су порекла, заборавили старину.
Стјепановићи (2.к), Бабићи (6.к)-(укупно 8.к св. Јован), заједничког су порекла, заборавили старину.
Рикићи (5.к) , Петровићи (8.к св. Јован), Миличић (1.к), Илићи (12.к)-(укупно 26.к св. Јован). заборавили старину.
Стевановићи (5.к), Панићи (7.к)-(укупно 12.к св. Јован). Илија Стефановић (стар 63 године у 1969.) казује да је у Прибоју био и његов пети предак Никола, и да је њега уморила куга. Стефановићи и Панићи се не узимају.
ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко
Коментари (0)