Prezimena, selo Donja Trepča (Čačak)

Poreklo stanovništva sela Donja Trepča, stanje iz 1903. godine

Donja Trepča je selo razbijenog tipa. Ovde pravih krajeva upravo i nema, već se krajevi poklapaju sa džematima, dakle, samo se deli na porodice. Ima šest džemata: Orlovac (Uroševići), Paunovići, Dobrosavljevići, Udovičići, Poljanci i Bojovići.

ORLOVAC – 20 kuća Uroševića.

PAUNOVIĆA KRAJ – 12 kuća Paunovića.

DOBROSAVLJEVIĆA KRAJ – Novakovići (5 k.), Dobrosavljevići (10 k.), Brkići (3 k.), Đokovići (4 k.).

UDOVIČIĆA KRAJ – Udovičići (20 k.), Cvetići (1 k.), Đokovići (2 k.).

POLJANCI – Minići (1 k.), Pavlovići (3 k.), Marjanovići (2 k.), Miloševići (1 k.).

BOJOVIĆI – Bojovići (20 k.), Perišići (1 k.), Vasiljevići (3 k.), Tripkovići (4 k.).

Pet kuća KARAPAVLOVIĆA izdvojene su na Karapavlovića kosi.

Ni ovde ne postoji nikakvo tumačenje o postanku imena selu.

Na mestu koje se danas zove Selište, bilo je ranije selo. Niko ne pamti kad su tu bile kuće, ali mnogobrojni izdanci od raznog voća neminovno upućuju da je tu bilo naselje. Nesumnjivo je da je i ovo selo staro. Ovome ide u prilog i narodno predanje o strim porodicama. Po tom predanju ima porodica koje su se u Donju Trepču doselile pre 200 godina. Za njih se zna da su u vreme Kočine Krajine i u Srem bežale.

Po popisu iz 1822. godine Donja Trepča imala je 36 kuća.

Najstarije porodice su:

UROŠEVIĆI, slave Mitrov-dan. Oni su starinom od Sjenice, ali su prvo bili nastanjeni negde kod Murtenice, pa su odatle došli u Donju Trepču. Od njihova doseljenja ima preko 200 godina (moj dodatak – dakle, pre 1700. godine). Prvi se od njihove porodice doselio neki Vulić. On je imao sina Uroša, a Uroš Mijaila, Gavrila, Radovana i Savu i od njih se razgranala sada velika porodica Uroševića (u ovom selu je jako rašireno predanje da je baba Višnja, mati Miloša Velikog, rođena u ovoj porodici Uroševića i u ovom selu).

STEVANOVIĆI (Miloševići, Dobrosavljevići, Novakovići) su se doselili od Sjenice. Za vreme Kočine Krajine bili su već u ovom selu i prebegli u Srem zajedno sa Uroševićima, pa su se opet vratili natrag. Slave Đurđev-dan.

STANIĆI (Paunovići) su takođe stara porodica. Ne znaju iz koga su mesta, ni kada doseljeni, slave Sv. Nikolu.

PERIŠIĆI slave Sv. Tomu. Ne pamte ni kad su, ni odaklu su doseljeni.

U vreme Prvog ustanka došle su porodice:

MINIĆIMA se praded doselio od Sjenice, slave Sv. Jovana.

GUVELJIĆI (Pavlovići) su se doselili od Sjenice, slave Sv. Nikolu.

GRBIĆI su od Sjenice, slave Sv. Nikolu.

KARAPAVLOVIĆI su se doselili od Peći, slave Sv. Đurđa.

BOJOVIĆI su se doselili iz Stare Srbije, slave Sv. Đurđa.

BLAGOJEVIĆI slave Sv. Stevana. NIKOLIĆI (Udovičići) slave Lazarevu Subotu. MILIĆI slave Sv. Aranđela i BRKIĆI slave Sv. Nikolu. Za ove četiri porodice ne zna se odakle su doseljene. Svi znaju samo to da su se od nekuda doselili u vreme Karađorđeve krajine.

U novije doseljenike dolaze:

JEVTOVIĆI su se doselili pre 50 godina iz Osata (Bosna), slave Sv. Jovana.

VASILJEVIĆI (Brkovci) su se doselili pre 40 godina iz Presjeke (srez Ariljski), slave Đurđev-dan.

TRIPKOVIĆI su se doselili pre 40 godina iz Cerove (Dragačevo), slave Đurđic.

TODOROVIĆI su se doselili iz Stančića (srez ljubićski), slave Đurđev-dan.

RADISAVLJEVIĆI su takođe došli iz Stančića, slave Svetog Aranđela.

LAZAREVIĆI su se doselili iz Šuma (kod Ivanjice), slave Đurđic.

CVETIĆIMA je otac došao od nekuda kao argat, pa se ovde privenčao, slave Sv. Stevana.

MILOŠEVIĆ je došao kao pripuz iz Prislonice, slave Aranđelov-dan.

Poslednji su se doselili VIDOJKOVIĆI. Oni su prvog srpsko-turskog rata dobegli iz Stare Srbije na Javoru.

IZVOR: Radomir M. Ilić, O LJUBIĆSKIM SELIMA (Prislonica – Prijeljina – Brđani – Sokolići – Konjevići – Gornja Trepča – Donja Trepča – Ostra – Večanj – Bresnica – Tamnik – Lađevci), SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK Knjiga peta 1903. godine. Priredio Aleksandar Marinković.

O selu Gornja Trepča prilog je objavio i naš vredni saradnik Aleksandar Aksić Šarko: 

Uroševići, staro im prezime Vulić (sv. Dimitrije), doselili krajem 17. veka iz okoline Sjenice – pešterska visoravan.

Stefanovići, od kojih su (Miloševići, Dobrosavljevići i Novakovići)- (Đurđevdan), doselili oko 1770., živeli su jedno vreme u Sremu, kao i Uroševići, pa su se opet vratili nazad.

Stanići, od kojih je Paunović (sv. Nikola), zaboravili starinu.

Perišići, (sv. Toma), zaboravili starinu.

Blagojevići, (sv. Stefan), zaboravili starinu.

Nikolići, od kojih su Udovičići (sv. Lazareva Subota), zaboravili starinu.

Milići, (sv. Arhanđeo), zaboravili starinu.

Brkići, (sv. Nikola), zaboravili starinu.

Od 19. veka se doseljavaju:

Minići, (sv. Jovan), doselili iz okoline Sjenice-pešterska visoravan.

Guveljići, od kojih je Pavlović (sv. Nikola), doselili iz istog kraja kao i Minići.

Grbići, (sv. Nikola), doselili iz okoline Sjenice.

Karapavlovići, (sv. Đorđe), doselili iz okoline Peći – Kosovo i Metohija.

Bojovići, (sv. Đorđe), doselili iz Stare Srbije.

Jeftovići, (sv. Jovan), doselili oko 1850. iz istočne Bosne.

Vasiljevići, (Đurđevdan), doselili oko 1860. iz okoline Arilja.

Tripkovići, (sv. Đurđic), doselili iz okoline Ivanjice.

Todorovići, (Đurđevdan), Radisavljevići (sv. Arhanđeo), doselili iz okoline.

Lazarevići, (sv. Đurđic), doselili iz okoline Ivanjice.

Milošević, (sv. Arhanđeo), doselili iz okoline.

Vidojkovići, doselili iz Stare Srbije.

 IZVOR: Priredio Aleksandar Aksić Šarko