Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић
ЂАНОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; католици у јужној Далмацији.
ЂЕЛМИШИ / ЂЕЛМИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; православни Ђелмићи у западној Босни.
ЂОЧАНОВИ (?) – у Суботици, од 1737.године. У средњој Босни има православни род Ђошановићи.
ЂУКИЋИ / ЂУКИНИ – у Суботици, од 1686.год.; православни Ђукићи у Лици; врло много православних Ђукића по западној Босни; Франо Ђукић, становник Горњег Вакуфа у западној Босни.
ЂУРЂЕВИЋИ – у Суботици, од 1737.године; православни у Рамљанима и у Мокром Пољу код Книна, а старином ”из Босне”; католички епископ провинције Босне, Петар Ђурђевић. У разним деловима Босне пет православних села тога имена.
ЂУРКОВИЋИ – у Суботици, од 1779.године. У средњој и источној Босни по једно православно село тог имена.
ЕВЕТОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.године и у Аљмашу.
ЕРГОВИЋИ – види Херговићи.
ЕРЖЕКИЋИ (?) – у Суботици, од 1737. године.
ЖАЛОВИЋИ (ЖАЛЦИ ?) – у Лици. О њиховом пореклу и старини види у тачки 2. претходног одељка (мој додатак – потомци рода Рукавина).
ЖИВКОВИЋИ – у Лици, од 1686.год.; католици у Сиверићу код Дрниша и њихови пресељеници у Книну; православни у Стрмици код Книна, а старином ”из Босне”; католици у Затону у северној Далмацији; многи православни родови по западној и осталој Босни. У разиним деловима Босне девет села с именом Живковићи и сл., сва православна осим једног које је муслиманско.
ЖУЉЕВИЋИ / ЖУЉИ – у Бачкој; католици у Лици, од 1683.год.; католици Жуљи у околини Сиња и Врлике у Далмацији; католици у Сињу и у Сплиту; католици у Угљанима код Сиња; четири католичка свештеника с презименом Xuglievich у сплитској дијецези, сви родом из Сријана у средњој Далмацији. У разним деловима Босне и Херцеговине више села с таким и сличним именима: једно село Жуљи (код Невесиња, православно), три с именом Жуљевица, једно Жуља и два Жуљ – већина од њих православна, а нека муслиманска.
ЗАКРПАЛО – у Суботици, од 1724.године.
ЗВЕКАНОВИЋИ / ЗВЕКАНИ – у Суботици, од 1686.године.
ЗДУНИЋИ – у Лици, у којој се то презиму у облику ”Здуна” наводи 1701. и 1712.год.; у Земунику код Задра католици Здунићи.
ЗЕЛИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год.; у Каћмару, од 1715.год. и у Сомбору; по саопштењу Стеве Дабића – Бечкера, учитеља у Книну презиме Зелић долази од речи ”зеле” (значи: човек зелених очију) која се употребљава у Далмацији; у Лици изумрли род; православни између Обровца и манастира Крупе у северној Далмацији; по моме сазнању има их православних у Буковици (у Жегару и другде) и у Промини у Далмацији; католици у Поповићима и у Сплиту; негдашњи католици у Новиграду у северној Далмацији који се помињу у 17.веку; католици у Ливањском Пољу; многи православни по западној Босни. На западу од Книна и на југу од Дрниша по једно сеоце с именом Зелић (оба забележена на специјалној карти нашег ђенералштаба размера 1:200.000 секција Спљет).
ЗЕЧЕВИ (једн. ЗЕЦ, назив за цео род ”Зец”) – у Суботици, од 1724.год.; у Лици (вере ?); католици у јужном далматинском приморју; католици у Сињу и православни у Зечевићу, Јагодњи и Бргуду код Бенковца; католици у Војнићу код Сиња; мухамеданци старинци и католици досељеници у средњој Босни: православни у источној Херцеговини и у Босанској Крајини; врло многобројни православни родови с именом ”Зец” по западној Босни; Ј.Зечевић, католички свештеник у Босни, родом из Улица код Брчкога. У Далмацији код Бенковца православно сеоце Зечевићи.
ЗЛЕРАДИ (?) – у Суботици, од 1737.године.
ЗЛОКАЖИ – у Суботици, од 1737.године. Познато нам је, да се 1782.год. један огранак Војнића звао тим именом, али се је, свакако, најпре тако презивао неки засебни род и тек је позније могао који од Војнића ући у кућу Злокажа те добити и надимак ”Злокаж”.
ЗОМБОРЧЕВИЋИ / СОМБОРЧЕВИЋИ – у Суботици, од 1773.године. Свакако досељени из Сомбора.
ЗОРИЋИ – у Лици, од 1683.год. и православни у Лици; католици у Јежеву код Врлике; велики православни род у Плавном код Книна, а старином ”из Босне”; православни у Врлици; врло велики православни родови у западној Босни и у суседној босанској Посавини. У западној Херцеговини католичко село, а у средњој Босни део муслиманско-православног села истог имена.
ИЗВОР: Александар Маринковић
Коментари (0)