Врањешевићи, Кљајићи, Покрајци – генетска веза Reviewed by Momizat on . Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић, истраживач генеаолог, у свом новом тексту пише о заједничком пореклу три породице - Кљајића из Лике, Врањешевића из Бо Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић, истраживач генеаолог, у свом новом тексту пише о заједничком пореклу три породице - Кљајића из Лике, Врањешевића из Бо Rating: 0
You Are Here: Home » днк архивирано » Врањешевићи, Кљајићи, Покрајци – генетска веза

Врањешевићи, Кљајићи, Покрајци – генетска веза

Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић, истраживач генеаолог, у свом новом тексту пише о заједничком пореклу три породице – Кљајића из Лике, Врањешевића из Босанске Посавине и Покрајаца из северне Далмације

Добар примјер како генетика може помоћи у одгонетању породичног поријекла може да се види на примјеру три тестиране породице: Кљајића из Лике, Врањешевића из Босанске Посавине и Покрајаца из сјеверне Далмације. Иако територијално гледано немају блиских веза, генетичка анализа појединаца који су се тестирали из ових породица открива веома блиско генетско поријекло. Питање које постављамо јесте: У каквој би они могли бити генеалошкој вези?

Кљајићи из Средње Горе и Курјака у Лици са крсном славом св. апостолом и јеванђелистом Луком припадају једној одређеној групи српских крајишких породица које Милан Карановић описује као потенцијалне дијелове Никшићког племена у Крајини. Те породице имају предање о заједничком поријеклу од Никше и заједничку славу св. Луку. Помињу се поред Кљајића још и Опачићи, Шевићи, Билбије и други.

У доступним изворима читамо да је кнез Средње Горе и Курјака у Лици 1712. био извјесни Тодор Кљајић, стар 42 године, са сином Милином од 18 година, осталим мушким члановима домаћинства, могуће браћом: Митром, Петром, Милојем и Трифуном. У њиховом домаћинству живио је још и Радојица Кљајић са братом Станисавом. Средња Гора је насељавана након 1700. године. У Брајковићевом попису из 1700. године нема пописа Средње Горе, али се зато у аустријском попису из 1712. Средња Гора помиње као насеље настањено православним Србима, па је за претпоставити да је насељавање Средње Горе обављено у периоду од 1700-1712. Ове Кљајиће са истом славом св. Лука, али и другим славама налазимо и у Жегару у Далмацији, гдје су по свој прилици живјели још од насељавања сјеверне Далмације Србима половином 16. вијека. Ти жегарски Кљајићи су на просторе Лике могли прећи за вријеме Куриџине Буне у Далмацији, тачније око 1703. и 1704. Извори за Средњу Гору и Курјак потврђују досељавање Срба из Буковице управо у том периоду. Даље поријекло Кљајића требало би дакле тражити на југу и југоистоку, у Херцеговини, Црној Гори и Рашкој.

Друга породица наше анализе су Врањешевићи из Ботајице код Модриче. У списку српских презимена у Босни из 1889. забиљежени су Врањешевићи у парохији Дугопољској , Дервентском протопрезвирату са славом Аранђеловдан. Нешто касније записао их је и Миленко Филиповић као Врањеше у оближњем селу Гнионици са истом славом и за њих каже да су доселили из Босанске Крајине. Врањеше са славом Аранђеловдан налазимо и у мјесту Камен у Гламочу па је сасвим могуће да су се Врањешевићи из Ботајице доселили управо из Гламоча. Интересантно је да у мјесту Камен постоје и Врањеши који славе св. архиђакона Стефана, па претпостављамо да је слава промијењена управо у овом мјесту. Врањеше са славом св. Стефан налазимо у сјеверној Далмацији у селу Бободолу у Дрнишкој општини. У истом, дрнишком крају, налазимо Покрајце, породицу која је је такође генетски блиска поменутим породицама. Тако заправо све три породице које су генетски веома блиске налазимо у сјеверној Далмацији средином 16.вијека, па би се сјеверна Далмација могла бар за крајишке гране ових породица узети као исходишна тачка. Следеће питање би гласило, одакле су се ове породице могле доселити у Гламочко поље и сјеверну Далмацију?

С обзиром да их Карановић сврстава у ону групу породица које су поријеклом из Рашке, Херцеговине и Црне Горе, тамо бисмо требали и тражити поријекло ових родова. У Црној Гори, у Полимљу постоји читав један крај који се зове Вранешка Долина. Име краја је изведено од имена једног од старих влашких катуна који се звао Вранеши. Историјска личност која се појављује у изворима с краја 15. вијека, а која је имала неку врсту управе над поменутим крајем је Херак Врањеш, локални вођа катуна у вријеме Турака, који је као њихов близак сарадник и савезник, сачувао не само матичне посједе у Полимљу, већ је и добио нове у источној Херцеговини и Попову након освојања истих од стране Турака. Међу Вранешким породицама помиње се и породица Кљајић која по предању води поријекло од једног Љешњанина који се доселио на подручје Вранешке долине. Тај Љешњанин је, по предању, кнез Богдан Војновић, који се помиње у многим генеаологијама, па и оној везаној за Карађорђа, затим за Пуношевиће у Његушима као у генеологији неких Ровачких породица које су прије тога живјеле на Чеву, а потом у Љешанској нахији. Те ровачке породице славе Аранђеловдан (слава Чева), иако сва остала ровачка братства с обзиром да су поријеклом од Никшића славе св. Луку. Кљајићи су дакле из Роваца, из села Лијешње прешли на подруче Вранешке долине, носећи са собом и ровачко-никшићку славу Лучиндан, могуће и Аранђеловдан као другу славу. Група поменутих породица је сасвим вјероватно из Вранешке долине кренула према Крајини негдје у 16.вијеку, како су Турци напредовала и освајали нове територије на западу. Тако су се Кљајићи, као Срби у влашком статусу (а то је у том периоду била извјесна социјална привилегија) нашли на подручју Гламочког поља, а потом и сјеверне Далмације. Могуће је да су једни задржали старо презиме Кљајићи, да су се други, с обзиром да су долазили из Вранеша у Црној Гори, почели звати Врањешима, касније и Врањешевићима, а да су Покрајци своје презиме добили тек по доласку у сјеверну Далмацију по мјесту Поткрај у Гламочком пољу у ком су претходно боравили. Стога, није ни чудо што је Карановић Кљајиће сврстао у групу крајишких породица које воде поријекло од Никшића, јер су сами Кљајићи боравили дужи период са дијеловима Никшићког племена у црногорским Ровцима и преузели њихову славу св. Луку, а могуће и предање о поријеклу од Никше. Врањеши су једним дијелом стару славу Аранђеловдан промијенили у Гламочком пољу на светог Стефана, и са промијењеном славом одселили за Далмацију.

ГЕНЕТИКА- ХАПЛОГРУПА I2a1b1 Dinaric North (М423)

Све три горе поменуте породице тестиране су као I2a1b1 Dinaric North хаплогрупа. Ова ознака North је условна ознака за јединствену I2a1b1 Dinaric хаплогрупу која је типична варијанта I2a хаплогрупе међу словенским народима. Међу Србима генерално је присутнија South варијанта исте хаплогрупе, док се North варијанта среће у већој мјери међу Македонцима, Бугарима, Украјинцима, Русима, Словенцима и осталим словенским народима. Има је такође међу Грцима на Пелопонезу, Тесалији и Македонији, Албанцима у јужној Албанији, готово свугдје гдје је било словенског насељавања. По прорачунима професора Nordtvedta ради се о прилично младој хаплогрупи која је настала прије неких 2500 година, тј. у том периоду је живио човјек од ког су настали сви припадници поменуте хаплогрупе, а претпоставка је да је тај далеки предак живио негдје на тромеђи Пољске, Белорусије и Украјине. У историјском контексту могло би се рећи да је оригинално ова хаплогрупа припадала етничкој групи Sclavina или Словена и да су њихове демографске експлозије и миграције рашириле поменуту хаплогрупу широм Централне Европе и Балкана. Даље поријекло поменуте популације се може везати за најстарије становништво Европе тзв. кромањонце чији је хаплогрупа I јасан знак. Кромањонске, палеолитске популације преживјели су у Европи, судећи по генетици на неколико главних локација, а то су: Скандинавија, бивша Југославија, западна Украјина са Молдавијом и острво Сардинија. Ван Европе ове хаплогрупе готово да и нема, ако се не рачунају европски колонисти у прекоокеанским земљама. Хаплогрупа I присутна је међу Србима, на основу свих досадашњих истраживања у проценту од око 40%, што је међу највишим процентима те хаплогрупе на свијету.

АУТОР: Синиша Јерковић за портал Порекло

ДНК


Коментари (9)

  • drava

    Sinisa, vidi se da ste dobro svarili gradivo! Cestitam!

    Samo da dopunim, ja sam iz Botajice, Vranjesevic, radio sam test prije skoro 3 godine kod http://www.familytreedna.com/ i to na bazi 67 markera. Ispalo je 100% cisto ko suza „I2a“. Dakle, svaka cast prof. Nordtvedtu ali u mom slucaju nije 2500 godina nego oko 25000 godina. S obzirom da sam pristao da me ubace u banku podataka genetickih srodnika, uvijek dobijem mail kada mi pronadju genetickog brata. Do sada nas je 18. Samo jedan iz BiH, iz porodice Lagumdzija. Najvise ih je iz Poljske ali i iz Rusije, Engleske, USA. Pao sam na dupe kada je otkriven jedan iz Tel Aviva, koji mi se javio na zidovskom pismu. Tri dana sam se preznojavao dok nisam nasao nacin kako da mu odgovorim. Nisam se usudio da ga pitam je li Zidov ili samo tamo zivi, bojo sam se da ce me ignorisati, mada mu je ime i prezime jako zakukuljeno i ne podsjeca niti na koji nacin na nasa balkanska imena i prezimena. Ali polako s vremenom saznacu i to.
    Dakle, moji stari preci, koji vise nisu zivi, su pricali da smo se mi jako, jako, jako davno doselili iz danasnje vranjske oblasti. Dakle negdje izmedju gradova Vranje i Nis. I da smo krsnu slavu Arandjelovdan imali oduvijek.
    Dakle, prezime Vranje-sevic ima neke veze sa Vranje-m. Prema „nekim“ izvorima Vranje se tako zove od staro-rimskog doba. To zato jer je novonastali latinski jezik (koji je prvo formiran kao pismo) krcio sve pred sobom te stare pojmove i nazive nemilice prekrstavao. Tako je staro selo „уран“ preraslo u VRAN. E sada zasto se to zvalo URAN? Pojma nemam? Samo da napomenem da se radi o „bajci iz vreman stvaranja planete zemlje“ pri cemu je „nesto“ vezano za uran ili iz pravca urana odigralo kljucnu ulogu“. Samo Sumeri imaju zapise o tome na svojim plocicama koje se nalaze u londonskoj muzejskoj kolekciji…
    E sada koliko su „I2a“ doseljenicki Sloveni, to je veliko pitanje? Na osnovu ovoga testa ispada da smo mi starosjedioci – Sloveni.
    A da imamo veze sa Kromanjoncima, u to nema sumnje. Jer zahvaljujuci prof. Dr Srboljubu Zivanovicu sam poodavno utvrdio da svi pripadnici moje blize familije imaju „kosturske anomalije“ koje su tipicne iskljucivo za kromanjonce. Dakle nismo skorojevici, odnosno doseljenici, globalno gledano. Posmatrajuci to tako kako ste Vi izlozili, vrlo vjerovatno da je bilo setanja i teranja, „ko ce koga“ (ne samo vezano za Osmanlije) u skorijoj proslosti. Zbog toga i tolika rasipanja…

    Одговори
  • drava

    U sjevernoj Bosni kod grada Modrica!

    Одговори
  • Mara Vranesevic

    Veoma mi je zanimljivo ovo sto sam procitala u vezi sa prezimenom Vranjesevic. Moje prezime je Vranesevic, sto bi mola biti varijacija prethodnog. Svi poticemo iz jedne kuce Vranesevica u mestu Hrvatska Dubica na Baniji, davnasnja Vojna Krajina a danasnja Repubika Hrvatska. Slava nam nije nijedna od pomenutih, nego slavimo slavu Sveti Vraci, 14. novembra. A iz prica mojih starih znam da nam je jedan predak dosao u ovo mesto sa podrucja danasnje Petrinje. Da li uopste mozemo imati veze sa Vranjesevicima ili Vranjesima, s obzirom na to da ne slavimo istu slavu

    Одговори
  • Dusan Parojcic

    Pomaze Bog svima!

    Jako intresantno! Evo i ja sam se nedavno ukljucio u ovo jer vec dugo istrazujem porijeklo. Citao sam nekoliko knjiga Petra Askrabe Zagorskog koje su jako intresantne i bogate ali nista konkretno nije bilo o mom prezimenu i ako ima podataka o hiljadu drugih prezimena. Takodje sam se nasao sa Petrom koji mi dalje pomaze u mojoj pretrazi, preporucujem mu knjige posebno Srbija. Preko Petra sa saznao za ovo DNK istrazivanje i odlucio sam da napravim DNK analizu u BG i nakon nekoliko dana sam dobio rezultate koje su I2 DN i podgrupa I2a 1b. Samo nerazumijem kako se razlikuju DN i DS u vezi koliko se dugo koja nalazi na nasim prostorima!? Ima 37 ljudi na sistemu sa kim sam u srodstvu a u ovoj grupi sam sa Kljajicima iz Korenice, Potkrajcima kod Glamoca i Vranjesevicima kod Modrice. Samo nikako doci do saznanje do ikakvih podataka vezi naseg starog prezimena Kvosarovic. Ako iko sta zna, molim vam javite …… [email protected]

    Одговори
  • Aleksandar

    Mislim da ove Kljajiće koje pominjete ne bi trebalo mešati sa Kljajićima kojih ima naseljenih u Vraneškoj dolini kod Bijelog Polja, a koji su opet poreklom iz Donje Morače iz sela Raško. Kljajići koje pominjete slave sv. Luku i kako razumeh vezujete ih za Rovca tj. za Nikšiće, što bi zaista i moglo biti jer Nikšići tj. Gojakovići (potomstvo Gojaka Nikšina) zaista naseljavaju poslednjih 600 god. oblast poznatu kao pleme Rovca i slave sv. Luku. S’ druge strane Kljajići koji su poreklom iz Raškog u Donjoj Morači slave Ćirilovdan i vode poreklo od kneza Bogdana Vojinića (ili Vojnovića), a sa Liješnja su se raselili jako davno njihovi pretci Raško i Draško Lješnjani, potomci kneza Bogdana. Aranđelovdan danas slave samo oni potomci kneza Bogdana koji su ostali na Liješnju koje se poslednjih 200 godina nalazi u sastavu Rovaca a pre toga je i ovo selo bilo u sastavu najpre župe Morača a potom i plemena Donja Morača. Bilo bi dobro kada bi neko od Rovačkih bratstava iz grupe Gojakovića uradio testiranje pa bi onda moglo da se na osnovu upoređivanja kaže preciznije da li su od ove grupe nikšićkih porodica i Kljajići koje pominjete. Ja uskoro očekujem rezultate testa pa ako bi oni pokazali da pripadam ovoj grupi (I2a DN) onda bi možda i mogla da postoji neka veza tih Kljajića sa Kljajićima iz Vraneške Doline, koji bi opet trebali da imaju istu haplogrupu kao i ja jer prema predanju vode poreklo od kneza Bogdana kao i moja porodica koja je starinom sa Liješnja od Jokovića.

    Одговори
  • jelena

    Postovani,

    Zanima me poreklo prezimena Kljajic iz Bosne, opstina Sipovo / Pljeva, slava sv Jovan.

    Одговори
  • Снежана

    Поштовани,

    Интересује ме да ли постоје сачуване крштенице/венчанице из 17. и 18. века са подручја некадашње Војне крајине? Хтела бих израдити родослов – нажалост знам само штуре податке о деди (Миле Илић) те да се прадеда звао Никола Илић, Мазин/Тулић, општина Грачац, слава св. Јован.

    Одговори
  • Milan Marković

    Aleksandre, javite mi se, ako želite, na mail [email protected]. Bili smo počeli priču na drugoj stranici.
    Kljajići iz Donje Morače, koji su istog porijekla kao i ja, su haplo grupa I2a2 dinarski sjever, kao ostali Bogdanovi potomci. Ja istražujem Bogdanovo porijeklo.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top