Порекло становништва, села око Зајечара

Порекло становништва у поједина села општине Зајечар.

Велика Јасикова

славе: св. Петку, Митровдан и св. Николу. Становништво је српско са преко 90 одсто, остали су Власи. Становништво је досељено са Косова, Македоније и Румуније.

Велики Извор

славе већином, св. Арханђела и св. Николу. У селу има староседеоца, један род из бугарског Извора (тветенски) и досељеници са Косова. У селу су рођени Ђорђе Генчић, предратни министар, и А. Анмић његов сестрић, један од учесника атентата на краља Александра Обреновића.

Вражогрнац

славе: св. Стефана, св. Јована, св. Симеона, Митровдан, Ђурђиц, св. Арханђел и др. Стари су досељеници из Рашке и са Косова. Од 1960. године досељавају се из Пирота, Калне, Бабушнице и Црне Траве. Познате личности су свештеници: Живан Свиленовић и Петар Ђорђевић. Живан Живко Рашић повереник кнеза Милоша. Стева Живковић, правник, велики жупан Тимочке области и Јеремије Живановић, лични учитељ династије Карађорђевић.

Вратарница:

славе: св. св. Стефан, св. Јован, св. Сава, св. Параскева, св. Враци, св. Арханђео, св. Никола и Митровдан, досељено из Заграђа, Бугарске и западне Македоније. У селу је рођен познати филмски редитељ Жика Павловић.

Врбица:

славе: св. Никола, Ђурђевдан, св. Ђорђе Алимпије и др. Становништво је староседелачко, из Заглавака, тимочких села и са Косова.

Глоговица:

славе: св. Јован, св. Петка, Митровдан, св. Арханђео, св. Никола и др. Становништво је пореклом из Румуније, национално се изјашњавају пола као Срби, пола као Власи.

Грлиште:

славе: св. Јована, Ђурђиц, св. Луку, св. Арханђела и св. Николу. Становништво је староседелачко и досељено после другог светског рата из Калне, Бабушнице и Подујева.

Грљан:

славе: св. Николу, св. Параскеву, Ваведење и др. Стари досељеници су са Косова, а опд 1950. досељавају се из Пирота, Калне, Књажевца, Црне Траве, Трговишта, Црног Врха и Грлишта. Влашко (досељено из Румуније) и бугарско досељењо из Бугарске. Село је преко 90 одсто српско.

Дубочане:

славе: св. Јована, св. Петка и св. Николу и др. Становништво је досељено из Румуније, Бугарске, са Хомоља, Кривеља и др. Око 65 одсто национално се изјашњавају као Срби.

Заграђе:

славе: св. Арханђео, св. Николу и др. Становништво је досељено са Косова 1690. год. Из Полога-западне Македоније, из Бугарске, моравске Србије, после другог светског рата из околине Пирота, Књажевца и др.

Звездан:

славе: св. Ђорђа, св. Николу и др. Становништво је досељено са Косова у време сеобе 1690. године. Познате личности су: Душан Пантелић, рођен 1879-1955 је био историчар и академик, и Илија Микић, истакнути политичар са почетка 20. века, секретар Српске социјалдемократске партије.

Јелашница:

славе: св. Петку, св. Николу, св. Јована, Ђурђевдан и др. Село су основали досељеници са Косова који су дошли крајем 18. века. После њих се досељавају из Црне Горе и Старе Србије, Бугарске и други.

Кленовац:

славе: св. Јована, св. Николу и Ђурђевдан. Становништво је пореклом из косовског-метохијског предела, Херцеговине и Црне Горе.

Копривница:

славе: св. Јован, Ђурђевдан, св. Петка, св. Никола и др. Досељени у време сеоба из Старе Србије и са Косова.

Ласово:

славе: св. св. Стефан, Ђурђевдан, св. Врачи, Митровдан и др. Село је основано у време сеоба 1690. године. Досељеници су већином из Полога-западне Македоније, Бугарске, околине Димитровграда, Ариља- (околина Чачка) и др.

Леновац:

славе: св. Јована, св. Врачи, св. Ђорђа и др. Становништво је досељено са Косова и Сјеничке котлине. У селу је рођена легендарна јуначина Хајдук Вељко Петровић.

Лесковац:

славе: св. Врачи, св. Арханђел и св. Николу. Становништво је староседелачко.

Лубница:

славе: св. Параскеву, св. Николу, св. Ђорђа Алимпија. Становниство је староседелачко, и досељено из Румуније, а након отварања рудника у другој половини 19. века и из околине Пирота, Књажевца, Бора, Ниша, Великог Градишта, Бољевца и др.

Мала Јасикова:

славе: св. Николу, св. Арханђел и др. Становништво је досељено углавном из Влашке и Велике Јасикове.

Мали Извор:

славе: св. Ђорђа и св. Николу. Становништво је староседелачко. У селу је рођен Милисав Марковић, фрескописац (осликао преко 30 манастира).

Мали Јасеновац:

славе: св. Петка, св. Арханђел, св. Никола и др. Становништво је углавном из Румуније.

Метриш:

славе: Ђурђевдан и св. Никола. Становништво је досељено у време сеобе са Косова и Старе Србије.

Планиница:

славе: св. Ђурђевдан, св. Николу, св. Ђорђа и др. Становништво је углавном досељено крајем 17. века са Косова. У селу је рођен Радосав Живановић, свештеник, један од учесника договора (1805.) у манастиру Грлиште о подизању устанка у Тимоку.

Рготина:

славе: св. Јована, св. Георгија, св. Николу и др. Становништво је пореклом са Косова, јужне Србије, Румуније, Бугарске, а од 1950. до 1970. године из околине Подујева, Кладова, Пирота, Врања, Сврљига, Ниша и околних села.

Салаш:

славе: св. Николу, Ђурђевдан и др. Стари досељеници са Косова и Старе Србије. 1970. године долазе досељеници из врањског краја. У селу је рођен Станоје Гачић, народни херој.

Селачка:

славе: св. Јована, св. Василију, св. Николу и др. Становништво је углавном пореклом из Бугарске.

Трнавац:

славе: св. Никола. Становништво је углавном пореклом са Косова.

Халово:

славе: св. Арханђел, св. Николу и др. Досељено са Хомоља, Румуније, Бугарске и др.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко