Pravoslavni – Alvir, Banjac, Basara, Brkić, Broćota, Budimir, Vejinović, Vučković, Gavela, Grbić, Grubor, Dejanović, Dragišić, Drakulić, Đurić, Ivanović, Ilić, Jovanić, Jovanović, Kesić, Kecman, Kovačević, Kreco, Krneta, Krstanović, Latinović, Latković, Lukač, Miladinović, Milanović, Milošević, Morača, Novaković, Novković, Pavlović, Perić, Petković, Plećaš, Polovina, Radoš, Rakić, Ribić, Rokvić, Romić, Smiljanić, Stanišić, Teofanović, Todorčević, Trkulja,Trninić, Cap, Čajkanović, Šikman, Šljivar
Muslimani – Arnaut, Bašić, Bejdać, Družić, Jukić, Kartal, Kišljen, Kulenović, Malčević, Nadarović, Nenad, Ramić, Terzić, Ferizović, Džamastagić
Katolici – Brkić, Došen, Kovačić, Ostojić, Pavičići, Pehar, Prpić, Rajs, Špada
Petrovac se savio bliže južnom kraju duguljastog Bjelajskog Polja. Više je primaknut istočnom okviru polja, zatvorenom u tom delu brdima: Šainovac i Ježevac. Smestio se na otvorenom, ravnom, pomalo valovitom zemljištu. Po tome i nema istaknutih granica. Jedino na zapadnoj strani obeležena je granica njegovih poseda tokom potoka Japage.
Po svome položaju Petrovac je drumska varošica. Tip mu je mešovit. Do pre četrdeset godina čistog tursko-vizantijskog tipa, danas je već pretrpeo znatan preobražaj. Središte varoši i novi delovi pokazuju jake tragove zapadnih uticaja. Okrajni delovi varoši gotovo da nisu doživeli nikakvih promena. Kako pre tako i danas Petrovac je varoš patrijarhalnog režima. Varoška zanimanja kod svih stanovnika nadopunjena su i poduprta i zemljoradnjom. Šta više većina stanovništva, osobito muslimanskog, bavi se isključivo zemljoradnjom.
Mesto se deli u više mahala. To su: Bišćani (Srednji i Donji), Gradska Mahala, Nova Mahala, Nadarska Mahala, Kujundžića Mahala, Kahvedžića Mahala, Pekinska Mahala, Ćosića Mahala, Čaršija, Mejdan, Varoš.
Bišćani su više zasebno selo nego li deo varoši. Bili su nekada prostorno odvojeni od varoši. Docnije nešto umnožavanjem, nešto novim doseljavanjem stanovništva, ta je praznina popunjena kućama. Bišćani su dobili ime otuda, što su im se prvi stanovnici doseli iz Bihaća, gde su nakon begstva iz Like bili smešteni. Čim je petrovački grad sazidan i zasnovano naselje, presele se ove izbeglice iz Bihaća ovamo, u blizinu novog grada.
Privreda i saobraćaj. — Stanovnici Petrovca bave se: trgovinom, zanatima, zemljoradnjom i ponešto stočarstvom. Sredina varoši je trgovačko-zanatlijska, okrajci su težački. No retki su i od pravih graćana, koji se osim trgovinom i zanatom ne bi bar uzgred bavili i težaklukom. Pored kuća i u sredini varoši često se nalazi mala, katkad i poveća bašta. Kravu drži svaka kuća, samo ako je mogućna da je kupi. Nemuslimansko stanovništvo tako isto redovno tovi svinje za posek. Okrajno stanovništvo drži više stoke: poveći broj goveda, konja i ovaca.
Njive su svuda uokolo okružile varoš. Nazivlju se: Ograda, Jukićka, Zakićka, Jezero, Pećina, Dolovi za Šeledovim Brdom, Plećina, Tuk, Šomakovo Brdo.
Livade su udaljene od varoši, pošto prvi pojas oko varoši sačinjavaju same oranice — Livade su u Petrovačkom Polju i Medenom Polju. Nekoliko kuće iz Bišćana imaju ovde svoje stanove.
Pašnjaci: Gorinčani, Zdeni Do, Badanjsko Brdo, Golo Brdo, Vaganac.
Vode. Izvor Petrovac izbija pri vrhu duguljaste uvalice, ispod bivšeg grada. Izvor je lepo ozidan, te ispušta vodu kroz nameštene slavine. Preko leta vrlo oslabi, u izvanrednim sušama sa svim presane. Malo niže izvora nalazi se jezero, dugo 200 koraka, široko 40 koraka. Obzidano je u četvorouglu. Nekada nije bilo jezera, nego je voda iz Petrovca oticala malim Jarkom niz cele Bišćane i dopirala do Japage. No patnja za vodu u sušnim letima nagnala je varošane, da pre kojih 60—70 godina naprave zemljan nasip preko uvale kojom je voda oticala. Nasip vodu zaustavi i ubrzo se napravi jezero, u kome je dovoljno vode za napoj stoke i pranje rublja. Vode u jezeru vrlo retko da sasvim nestane. — Pošto je izvor Petrovca previše slab, a broj stanovništva uvek u stalnom porastu, izgradila je gradska općina pre dvadeset godina vodovod. Voda je dovedena iz Smoljane, iz daljine od 14 kilometara. Sada varoš pma vanredno dobre vode u dovoljnoj meri. — Severno od varoši, posred njiva, nalazi se izvor Pećina. a ispod njega opet jezero („pećinsko”). I ovo je jezero postalo na isti način i s istih razloga kao i petrovačko. Odavde se služi vodom gotovo ceo Rašinovac, a samo mali deo varoši.
U varoši postoji već preko 20 godina parni mlin sa četiri kamena. Loži se drvetom. Za dvanaest sati rada može samljeti 15—20 kvintala žita. Varoš podmiruje tu svoje potrebe meljiva. A melju tu dosta i okolna sela.
Drva se dovoze iz Šekovca, Oštrelja i Osječenice. Iz Petrovca, uzevši ga za polaznu tačku, udaraju četirp druma: za Ključ, Drvar, Bihać i Krupu. Pored toga odavde polaze dosta dobri putevi: za Smoljanu preko Šainovca, za Bukovaču i Drinić, za Baru i Vedro Polje. Blizu je i šumska željeznica. Stanica Oštrelj udaljena je od Petrovca 13 kilometara.
Starine. — U blizini varoši imaju tri gradine: za žandarskom kasarnom, u Zdenom Dolu i na Bajramovcu. Prilikom gradnje vodovoda našlo se ispod grada rimskih cigalja i komada od cementa. Nađen je i jedan primerak rimskog novca. Po tome je nekada moralo biti ovde rimsko naselje.
Postanak i razvitak naselja. — Petrovac nije odveć stara varoš. Postao je nakon izgona Turaka iz Like, dakle oko 1700. g. Odmah nije nazvan Petrovac, nego Novosel. Ime Petrovac najpre je dano izvoru, iznad koga je grad podignut. Izvor je dobio to ime po nekakvom Petru. Po jednoj priči to je bio čobanin, koji je redovno leti plandovao s ovcama pod velikom kruškom više vrela. Po drugoj priči bio je to knez u ovom kraju, a po trećoj bio je on majstor, koji je uredio izvor i ostavio mu svoje ime. Malo pomalo poče se i grad nazivati s obadva imena: Petrovac — Novosel. Najposle prevlada samo jednostavno ime Petrovac.
Petrovac je po postanku isključivo muslimansko naselje. Zasnovali su ga izbeglice iz Like, u prvom redu begovi. Najpre bude ozidan grad od kamena. Dug je bio preko 200 koraka, širok 100 koraka. Bio je četvorouglast s tri kapije i četiri tabije na ćoškovima. Na tabijama su do vremena Omer-paše (1851. g.) bili topovi. Zid je bio visok oko šest metara, na donjoj strani do jezera još i viši, jer mu je tu temelj polazio izniže. Širok je bio podrug metar, tako da su mogla njime koračati uporedo tri stražara. I sada još postoje dva ostatka toga zida, za dva metra visine i dvaestak metara dužine. Jedan je za gradskom džamijom, drugi za hotelom. U gradu su bile podignute ove zgrade: gradska džamija, hodžina kuća, konak, velika kula „češalija” na pet bojeva i tri begovske kuće (Alikapetanovića, Smailbegovića i Bajadžića). Danas su na istom prostoru: gradska džamija (ona ista kao i pre), hodžina kuća, konak (sresko poglavarstvo), osnovna škola, katolička crkva, hotel, pošta i još nekoliko zgrada.
Iza okupacije Bosne (1878. g.) otpočelo je rušenje grada. To je išlo sasvim brzo. Prve kuće, zidane odmah po okupaciji, .a isto i pravoslavna crkva, sagrađene su od gotova gradskog kamena.
U gradu i oko grada nastaniše se prvi begunci muslimanski iz Like i Dalmacije. Ubrzo dođoše i drugi, koji se privremeno skloniše u Kulen-Vakufu, Bihaću, Zelinovcu, Lastvama i Krnjeuši. Naselje je brzo napredovalo i brojem stanovništva i važnošću u državnom i privrednom sklopu. Isprva je u poslovima državne uprave Petrovac potpadao pod Ključ, docnije pod Kulen-Vakuf. Najzad preotme prvenstvo od Kulen-Vakufa, negde oko polovice prošlog veka. Tada Petrovac postaje sedište kajmakama, Kulen-Vakuf spade na mudirluk.
Dugo i dugo postojao je Petrovac kao čisto muslimanska („turska”) kasaba. U njemu nije bilo krštene duše, osim možda po koji najamnik. Tek negde krajem prve polovine prošlog veka naseli s kućom u Petrovac prvi hrišćanin Filip Vučković, otac dobro poznatog Gavre Vučkovića. On kupi nekako prostrano zemljište u kraju, što se zove Varoš. Malo zatim naseli na tom svom zemljištu još pet porodica. To su bili: Kovačević iz Mostara, Đurić iz Banja Luke, Vujičić i Janković. (Pete porodice ne može se po imenu da seti niko od starijih ljudi). Time je udaren početak i drugima je bilo već mnogo lakše naseljavati se. Tako poče čaršija malo pomalo pokazivati mešovitu sliku. Ti pravoslavni Srbi imali su još šezdesetih godina svoju školu, koja je kojekako životarila. U njoj su uoči nedelje i praznika održavali bogosluženje. Sama crkva i sveštenik bili su za ove varošane u selu Koluniću. Tamo su se kod crkve zadugo i sahranjivali. Posle okupacije još se više naseljavalo nemuslimanskog sveta. Danas pored 320 muslimanskih kuća ima i oko 80 pravoslavnih i 10 katoličkih.
Petrovac je i sada kao i za turskog vremena sedište sreske vlasti. U varoši imaju četiri džamije, pravoslavna crkva i katolička crkva. Muslimani imaju pet grobalja, sve u samoj varoši. Pravoslavno kao i katoličko groblje je izvan varoši.
Poreklo i jakost porodica. — a) Muslimanske porodice. Većina ih je doselilo iz Like i Dalmacije odmah, kad je Petrovac podignut ili ubrzo potom. Neke pamte još i mesto, u kome su u Lici živele. To je zabeleženo pored njihova imena. Mali broj porodica doseljavao se docnije i s raznih drugih strana. I to je zabeleženo uz njihova imena. Kod koje porodice ovde ne bude nikakve beleške u pogledu porekla, znači da su i one odmah isprva doselile, iz Like, samo ne pamte više mesta u kome su tamo stanovale.
Bašić— jedanaest kuća. Naselili odmah, kad je grad sazidan, s Udbine.
Bejdać — šest kuća. Naselili iz Gračaca. kad je grad napravljen.
Kartal — dvanaest kuća. Doselili iz Lovinca, u Lici.
Jukić — devet kuća. Doselili iz Perušića, u Lici.
Družić — trinaest kuća. Naselili iz Gospića. Zvali se nekada Kumalić, a jedni vele i Kozlice, pa preokrenuli nekako u Družić.
Malčević — jedna kuća. Pridošao na miraz.
Nenad — jedna kuća.
Terzić — pet kuća.
Ferizović — osamnaest kuća. Doselio im čukunded pre 150 godina iz Gabele u Hercegovini. Bio gradski kapidžija. I danas ima u Gabeli njihove porodice. Zove se Ferizagić.
Ramić — osam kuća. Redžić — sedam kuća. Nukić — četiri kuće. Hidić — pet kuća. Bošnjić — jedna kuća.
Džamastagić — četiri kuće.
Arnaut — pet kuća. Svi su od Prizrena. Tri kuće doselile još pre okupacije, dve posle okupacije.
Kišljen — jedna kuća. Hasećić — dve kuće. Šerifović — dve kuće. Poreklom iz „Đaur-Izmira.” Mahmutagić — jedna kuća. Došao na miraz. Smajić — jedna kuća. Hodžić — dve kuće. I ovi kazuju da su iz „Đaur Izmira.” Kahriman — dve kuće. Ibraković — tri kuće. Bešlagić — jedna kuća.
Kulenović — trideset četiri kuće. Ova je porodica vrlo razgranata, te ima više uzgrednih nadimaka, vezanih već stalno uz njihova imena Tako ih ima s nadimkom Bajbutović (tri kuće), Vođenica (tri kuće), Suvaja (jedna kuća), Šinigdžić (pet kuća). Smajilbegović (pet kuća), Alikapetanović (dve kuće), Bukovača (jedna kuća), Idrizbegović (jedna kuća), Ibrahimpašić (jedna kuća), Bara (šest kuća), Hadžikadibegović i Smajilbegović sede u varoši odavna. Svi ostali su do pred bunu 1875-78. g. bili po kulama na selima meću svojim kmetovima. Od tih sela došli su im ponajviše i nadimci. Tako je Vođenica bio u Vođenici, Suvaja u Suvaji, Bara i Alikapetanović u Bari, Bukovača u Bukovači, Šinigdžić u Koluniću, Bajbutović u Uncu, Čovka u Čovci.
Ovo je u celoj krajini vrlo istaknuta begovska porodica, jakih i fizičkih i psihičkih osobina. Kroz zadnjih dvesta godina turske vlasti oni su stvarno upravljali ovim krajevima. Zvanični predstavnici turske uprave ostajali su uvek u zasenku naprama moći Kulenovića. Cela Petrovačka nahija pa još nadalje bila je njihov spahiluk. Predanje govori da su dobili spahiluk od Crnog Vrha (glamočki srez) do Kladuše. Svoje poreklo vežu oni za Kulina Bana. No malo je verovatnosti, da bi se predanje moglo tako dugo održati kroz onako vratolomnu prošlrst Bosne. Sigurno je da su za vreme turske vladavine u Lici živeli i mestu Pišaću, kod Udbine. Tamo su se u čestim bojevima istakli, zadobili ugled, verovatno i visoke položaje. Kad je napuštena Lika, prešli su iz Pišaća u Bosnu i razmestili se po obližnjim varošima. Glamoču, Petrovcu, Kulen-Vakufu i Bihaću. Govori se da su iz Like izišli dvojica Kulenovića kao paše. Ibrahim-paša ostao u Vakufu, koji se otada prozove Kulen-Vakuf. On je, kako vele grad Ostrovicu nadogradio zidom od sedre. Brat mu Salih-paša došao u Bjelajsko Polje i podigao Petrovac. S njima je prešla i mati im, zvana Razi-Kaduna. Njezin grob se nalazi pod petrovačkom gradskom džamijom. Ona bi bila ta, koja je dobila ferman na spahiluk. Ali je morala radi toga nekoliko puta ići u Carigrad. — Ovako u glavnom pričaju oni Kulenovići, iz čijeg kazivanja proviruje težnja, da uzdignu i uzveličaju svoju prošlost i svoje starinsko poreklo od visokog roda..
No imamo i drugo kazivanje od osobe, koja je bila uvek slobodna od ispraznih težnja. To je umrli Muhamedbeg Kulenović s Kliševića, kod koga su umerenost, skromnost i istinoljubivost bile uvek visoko istaknute odlike. On priča o starini svoje porodice ovako: „Bila neka sirotna žena. .Imala sina Kulena. Proseći doće do Carigrada. Iziđe i pred sultana. Sultanu bi drago, kad ču, da je ona iz Bosne. Reče joj, neka ide njegovoj ženi, koja je bila trudna i neka pazi na nju do poroćaja. Ako mu žena rodi sina, dobro će ovu sirotu nagraditi. Dogodi se, da se sultanu rodi baš sin. Ova ga sirota dočeka na ruke. Ostane uz njega i mater mu još godinu dana. Onda zamoli sultana, da je pusti kući. Sultan je zapita, šta ište od njega. Ona zaište ferman na planine u svom rođenom kraju. Sultan se začudi takvoj želji, ali joj ipak dade traženi ferman. Ona se povrati kući s fermanom. Mislila je zabraniti svetu planine i prisiliti ga tako da je prizna spahinicom ziratne zemlje, samo neka mu pusti planine. No planine je bilo mučno čuvati i svet ih je i pored fermana sekao. Ona ode opet u Carigrad, da se potuži zbog nepoštivanja fermana i da dobije još i berat na vode. Sultan joj dade i ovaj berat. Sad joj je bilo lakše. Svet nije mogao biti bez vode i bez mlinova i poče joj poklanjati zemlje oko voda, da bi mu pustila vode. Tako ona ubrzo poklopi sve zemlje i stade raspolagati s njima kao spahinica po svojoj volji.” — U krugovima, koji s nešto zlobe govore o Kulenovićima, tumači se, da je ime Kulenović nastalo ovako: Bila je to neznatna, sirotna i do krajnosti siromašna porodica u Lici. Dolazili su na kasapnicu, nosili i čistili drobove, te se tako hranili i od toga posla živeli. Krupni drob naziva se u Lici „kulen”. Tako i oni dobiše ime Kulen, Kulenović. Kazivanja svih triju ovih priča ipak se ne isključuju mnogo.
Iz njih se po prilici može izvući kao sigurno ovo: porodica Kulenović nema nikakve veze s Kulinom Banom; ova je porodica iskočila na površinu u Lici negde pred kraj turske vladavine tamo; Kulenovići imaju da zahvale prvi početak ugleda i moći svoje porodice nekoj neobično darovitoj i energičnoj ženi, čijim je sposobnostima porodica im naglo izdignuta od ništa na vrlo visok stepen. — Kulenovića danas ima već preko trista kuća. Razišli su se nadaleko. Tako ih ima: u Petrovcu, Kulen-Vakufu, Bjelaju, Kliševiću, Bihaću, Krupi, Ključu, Glamoču, Travniku, Prijedoru i Carigradu.
Nadarović — četiri kuće. Husadžić — sedam kuća. Hasanadžić — Nadar — dve kuće. Cepić — dve kuće. Doselili iz Prijedora pre 20 godina. Tatlić — dve kuće. Ajdovljović — jedna kuća.Glibanović — jedna kuća. Bahtijaragić — deset kuća. Doselili iz „Unćur”-a (Ugarske), najpre u Dubicu, a pred 150 godina u Petrovac. Omić — tri kuće. Bolić — četiri kuće. Naširović — tri kuće. Šomaković — jedna kuća. Gredelj dve kuće. Kad su ovamo došli Ličani kao austrijski vojnici 1878.. g. i saznali za Gredelje, došli su im u kuću kao svojim rođacima i častili se s njima. I vojnici su se zvali Gredelji. Bajadžić — dve kuće. Muhanović — jedna kuća. Salumović — tri kuće. Mašić — tri kuće. Alagić — sedam kuća. Kujundžić — dve kuće.Demirović — jedna kuća. Malkoč — dve kuće. Kahrić — dve kuće. Hromadžić — tri kuće.Ibranović — dve kuće. Bosnić — jedna kuća. Sinanović — dve kuće. Cigani, doselili ovamo iz Sanskog Mosta pre 20 godina. Kisumović — jedna kuća. Cigani, doselili iz Starog Majdana.Okanović — jedna kuća. Hodžić — jedna kuća. Prešli ovamo iz Bjelaja, pre desetak godina.Hadžić — četiri kuće. Odobašić — jedna kuća. Macanović — jedna kuća. Abazović — jedna kuća. Piragić — dve kuće. Mujagić — jedna kuća. Doselili pre 60 godina iz Budelja (srez Ključ). Berber — jedna kuća. Doselili pred okupaciju iz Starog Majdana. Keranović — tri kuće. Lemeš — dve kuće. Šehić — sedam kuća. Linić — četiri kuće. Doselili iz Knina u Dalmaciji, kad je Petrovac zidan. Hujić — pet kuća. Zvali se pre Adžem. Ćosić — četiri kuće.Hazalić — šest kuća. Dizdarević — dve kuće. Mamić — jedna kuća. Trehić — šest kuća.Pirić — jedna kuća. Gorić — jedna kuća. Eškić — šest kuća. Muharemagić — Mehulić — četiri kuće. Hutić — jedna kuća. Zečević — tri kuće. Doselili iz Starog Majdana pre 100 godina. Mehičić — jedna kuća. Mehulić — četiri kuće. Kahvedžić — jedna kuća. Jamaković — jedna kuća. Doselili iz Gospića. Šaban — jedna kuća. Cigani, doselili pre 15 godina iz Starog Majdana. Didović — šest kuća. Omanović— jedna kuća. Pridošli nedavno iz Orašca.Čaušević— jedna kuća.
Ukoliko se od zaborava otelo, izumrle su u Petrovcu ove muslimanske porodice: Pušić, Džakula, Kekić, Majić, Memić, Zukić, Čebić. Od okupacije do danas odselilo je u Tursku dvaestak kuća. Nekolike su se opet povratile.
Pravoslavne porodice.
Kovačević (Mostarac) — dve kuće. Slave Đurćevdan. Naselili pre 70 godina iz Mostara.
Kecman — dve kuće. Slave Sv. Vartolomeja. Naselili pre 30 godina iz Drinića.
Vučković — dve kuće. Slave Nikoljdan. Naselili pre 80 godina iz Dabra (srez sanski). Ova je porodica naselila u Petrovac najprva od pravoslavnih. Starinom su od Skradina u Dalmaciji.
Vučković — jedna kuća. Slave Đurđevdan. Naselili pre 50 godina.
Alvir — jedna kuća. Slave Đurćevdan. Naselili iz Plavna u Dalmaciji pred 100 godina i to najpre u Tuk, pa tek mnogo posle u varoš.
Đurić — jedna kuća. Slave Mitrovdan. Naselili iz Varcar Vakufa pre 60 godina.
Trninić — dve kuće. Slave Sv. Stevana (27. dec.). Doselili pre 35 godina s Trninića Brijega.
Kreco — dve kuće. Slave Đurđevdan. Naselili 1879. g. iz Varcar Vakufa.
Morača — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Doselili iz Unca 1879. g.
Teofanović — dve kuće. Slave Blagočasne Verige. Zvali se pre Šarac. Starinom su iz Vrlike u Dalmaciji.
Novaković — tri kuće. Slave Nikoljdan. Preselili 1814. g. iz Biočića (Dalmacija) u Vrtoče kod Kule. Tu im umre otac. Njih petorica braće nabrzo se otalen premeste u Drinić. Kad im turski zulumćari posekoše u petrovačkom apsu njihove prijatelje Latinoviće (jedan se izmakne i uteče na Vojevac), preću Novakovići na njihovo kućište u Kolunić. Od 1836. g besprekidno izlaze iz ove porodice sveštenici. U Petrovac su stalno preselili pre 30 godina.
Novaković (Novković) — dve kuće. Slave Jovanjdan. Došli u varoš pre 25 godina iz Tuka.
Krstanović — dve kuće. Slave Jovanjdan. Doselili iz Glamoča pre 40 godina.
Basara — pet kuća. Slave Đurđevdan. Doselili pre 70 godina iz Starog Majdana. Starina im je od Bugojna.
Banjac — dve kuće. Slave Jovanjdan. Naselili pre 40 g. iz Bare.
Jovanić — dve kuće. Slave Đurđevdan. Došli u varoš pre 20 godina iz Vedrog Polja.
Broćota — dve kuće. Slave Sv. Stevana (27. dec.) Doselili iz Livna pre 30 godina.
Rakić — jedna kuća. Slave Đurđic (3. nov.). Doselili iz Maćedonije pre 60 godina.
Rakić — dve kuće. Slave Jovanjdan. Prešli u varoš iz Kolunića, jedna kuća pre 40 godina, druga pre 8 godina.
Šikman — jedna kuća. Slave Sv. Stevana (27. dec.). Došli u varoš pre 60 godina iz Kolunića.
Milanović — dve kuće. Slave Aranđelovdan. Doselili iz Suvaje pre 50 godina.
Jovanović — dve kuće. Slave Nikoljdan. Doselila jedna kuća iz Sarajeva pre 60 godina, druga iz Livna pre 30 godina.
Ilić — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Naselili iz Mazina u Lici pre 25 godina.
Rokvić — dve kuće. Slave Sv. Stevana (27. dec.). Prešli ovamo iz Bravskog Vaganca pre 50 godina.
Todorčević — dve kuće. Zapravo se zovu Repija. Prešli iz Kolunića pre 30 godina.
Stanišić — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Doselili iz Livna pre 40 godina.
Smiljanić — dve kuće. Slave Jovanjdan. Prešli pre 25 godina iz Kolunića.
Romić — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Došli od Krupe pre 35 godina.
Cap — jedna kuća. Slave Sv. Vartolomeja. Poreklom Malorus iz Rohatina u Galiciji. Naselio pre 35 godina.
Pavlović — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Doselili iz Ključa pre 25 godina.
Brkić — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Naselili pre 30 godina iz Sanskog Mosta.
Vejinović — jedna kuća. Slave Vasilijevdan. Doselili iz Vedovice (srez Bos. Novi) pre 25 todina.
Drakulić — jedna kuća. Slave Mratindan. Naselili pre 25 godina iz Korjenice.
Polovina — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Doselili iz Očigrija Pre 25 godina.
Plećaš — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Doselili iz Bruvna u Lici pre 25 godina.
Gavela — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Naselili iz Lipika pre 22 godine.
Miladinović — jedna kuća. Slave Blagočasne Verige. Doselili iz Prnjavora pre 25 godina.
Dejanović — četiri kuće. Slave Nikoljdan. Doselili iz Široke Kule u Lici pre 15 godina.
Latković — jedna kuća. Slave Aranđelovdan. Došli iz Vođenice pre 25 godina.
Kesić — jedna kuna. Slave Nikoljdan. Prešli iz Busija pre 15 godina.
Šljivar — jedna kuća. Nedavno došli iz Tuka.
Ivanović — jedna kuća. Slave Đurđevdan. Doselili iz Prijedora pre 15 godina.
Trkulja — dve kuće. Slave Jovanjdan. Doselili pre nekoliko godina, jedna kuća iz Bukovače, druga iz Petrova Sela ličkog.
Petković — jedna kuća. Slave Sv. Stevana (27. dec.) Naselili 1923 g. iz Skakavca.
Latinović — jedna kuća, Slave Jovanjdan. Prešli pre 6 godina iz Kolunića.
Grbić — jedna kuća. Slave Srđevdan. Prešli iz Suvaje pre 20 godina.
Dragišić — jedna kuća. Slave Đurđevdan. Preselili iz Sanskog Mosta pre 15 godina.
Perić — jedna kuća. Slave Blagočasne Verige. Naselili pre dve godine. Poreklom su od Slunja.
Perić — jedna kuća. Slavi Malu Gospojinu. Priveden iz Livna pre 20 godina.
Radoš — jedna kuća. Slave Aranđelovdan. Doselili pre dve godine od Varcar Vakufa.
Lukač — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Prešli iz Kolunića pre 5 godina.
Ribić — tri kuće. Slave Nikoljdan. Kuće su im izvan varoši, sasvim uz rašinovačke kuće.
Grubor — sedam kuća. Slave Đurđevdan. Doselili za turske vlade iz Like. Zbog toga ih nazvaše Kavurinci. Druge nazivlju Šeled, jer im je u deda kolo šeledalo, pa im dadoše taj nadimak.
Milošević — jedna kuća. Slave Nikoljdan. Otac im došao ovamo kao učitelj po prilici 1860.—70. g.
Čajkanović — jedna kuća. Došao iz Sarajeva pre 20 godina u trgovinu.
Krneta — jedna kuća. Slave Tomindan. Preselili iz Prijedora pre 8 godina. Starina im iz Grahova.
Budimir — jedna kuća. Slave Aranćelovdan. Prešli iz Bare pre 30 godina.
v) katoličke porodice.
Pehar — jedna kuća. Doselali pre 10 godina iz Gradnića kod Mostara.
Rajs — jedna kuća. Doselila pre 15 godina iz Siska.
Ostojić — jedna kuća. Došao kao kovač pre 30 godina iz Like.
Brkić — dve kuće. Jedna kuća doselila 1880. iz Boričevca u Lici, druga malo posle iz Varcar-Vakufa.
Pavičić — jedna kuća. Doselili 1880. g. iz Boričevca.
Došen — jedna kuća. Doselio pre 5 godina iz Like.
Špada — jedna kuća. Doselio kao drvodelja iz Knina pre 35 godina.
Prpić — jedna kuća. Doselio kao zanatlija pre 10 godina iz Krivog Puta.
Kovačić — jedna kuća. Došao kao zanatlija iz Like pre 20 godina.
IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV, www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/petrovac
Komentari (0)