Презимена, село Вођеница (Босански Петровац) Reviewed by Momizat on . Балабан, Бановић, Бјелић, Бојиновић, Бркљач, Вукобрад, Грбић, Драгићевић, Драгић, Дукавац, Ђаковић, Ђукић, Ђурђић, Егеља, Зорић, Иванић, Инђић, Јеличић, Јованић Балабан, Бановић, Бјелић, Бојиновић, Бркљач, Вукобрад, Грбић, Драгићевић, Драгић, Дукавац, Ђаковић, Ђукић, Ђурђић, Егеља, Зорић, Иванић, Инђић, Јеличић, Јованић Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Презимена, село Вођеница (Босански Петровац)

Презимена, село Вођеница (Босански Петровац)

Балабан, Бановић, Бјелић, Бојиновић, Бркљач, Вукобрад, Грбић, Драгићевић, Драгић, Дукавац, Ђаковић, Ђукић, Ђурђић, Егеља, Зорић, Иванић, Инђић, Јеличић, Јованић, Јокић, Керкез, Колунџић, Крајиновић, Кресоја, Кричковић, Латковић, Марјановић, Маринковић, Медић, Миљуш, Новаковић, Обрадовић, Павичић, Петровић, Попадић, Радаковић, Радошевић, Репац, Ромић, Секулић, Совиљ, Ступар, Тешић, Ћук, Ћулибрк, Ћургуз, Челар, Чорак, Шарац, Швоња, Шкундрић, Штрбац

Вођеница се протеже уском завлаком од вођеничких врела до у поље. Уску долину правца ј. исток—с. запад затвара до истока Мљечиковац, до југа Мачковац, Мејин Бријег, Градина и Обљај. То је уједно граница између Вођенице и Скакавца. До севера Лошиновац и Дреновац, избочен гредар прошаран грмљем, чине преграду према Врановини и Брестовцу. У поље су зашле куће нашироко. Тамо нема видне границе.

По положају дeли се село сасвим природно на два дела: Горња Вођеница и Доња Вођеница. Горња Вођеница смештена је у завлаци, кроз коју протиче поточић Вођеница. Испочетка је уска, а што даље према пољу, све шира. По дну унеколико и по обалама завлаке налази се родна земља. Навише, преко обадва хрбата. што ограђују завлаку, превлађује гредар, обрастао грмљем. Доња Вођеница отпочнње тамо, где се село хвата главног трупа пољског. Тамо се опет разликује неколико махала или чопора. То су: Подобљај, Главица, Шуме (Гајеви), Рудача, Јелића Главица и Пученик.

Куће су у Горњој Вођеници поредане ободом завлаке с обе стране, где престаје родна земља и настаје камењар. У тешњем почетном делу завлаке куће су најређе. А даље што шири појас родне земље, то и куће гушће. Понека се мало одмакла од обода у каквој крчевини. У пољу су куће већма расуте. Налазе се у неколика подаље размакнута чопора, који су већ поменути. Тип села је разбијени. — Горња Вођеница је доста заклоњена од ледене „буре“. Доња Вођеница је незаштићена, јер лежи у отвореном пољу.

Привреда и саобраћај. Оранице: Ограде, Павковац, Поље, Наплавци, Подобљај, Ливаде: Жељезник, Поље. У каменитом пољу има неколико колибач где стока буде с јесени и с пролећа, док се не забране ливаде. Иначе се сено вози све кућама. — Пашњаци: Мачковац, Градина, Обљај, Врела, Стублићи. Лошиновац, Кућерине, Дреновац, Урије, Гајеви.

У почетку именоване завлаке извире много изворића, те и онај део земљишта носи назив „Врела“. Тих изворчића има преко педесет, а три су понајача: Стублић, Саставак, Ћургузов Стубао. Од свију тих извора настаје поточић Вођеница, који је од јесени до пролећа доста јак. Тада прелази и преко цесте, а кад су јаче кише, доспева далеко у поље. Других извора нема. Кад настане летња суша, већина сељана вози воду у бурадима из Крњеуше. Вода у Врелима им је на незгоди и снеруке.

На Вођеници има око четрдесет млинова. Десет њих најближих Врелима, могу обично да мељу преко целе године. Остали леже за време суше. Овде имају млине и сељани из других села: Ластава, Врановине и Бјелаја. Кад овде млинови легну, свет иде мљети у Рипчу, Кулен-Вакуфу и Манастиру.

Дрво се добива из Жељезника и то за огрев буково, а за грађу јелово.

Путеви су, изузев државни друм, у посве слабом стању. Од друма води средином села пут кроз Горњу Вођеницу и излази на Жељезник до сенокоса и шуме. Од тога се пута одваја огранак који долази до млинова, у Врелима. Од државног друма према пољу има неколико путева. Служе за приступ на њиве и вежу поједине махале међусобно и с државним друмом.

Гробаља има више: Сарачево, Ћургузово, Бјелића, Јошића, у Кућеринама, Медића и др.

Старине. Мора се споменути Градина на Дреновцу и Градина код Стублића. Код обију примећују се трагови градње. Још постоји у селу црквина с добро приметним темељима цркве, окренуте у исток. Око цркве леже велике гробне плоче, четвороугласте, само на источној страни наокруг сведене. То су старобосански надгробни споменици. На Лошиновцу запажајусе гемељи другог зида. који иду према врелима. Као да је ту некада био ограђен зидом велик простор.

Порекло и јакост породица. До буне 1875.-78. г. било је у Воћеници (Горњој) седам муслиманских, беговских кућа. Ту су имали и џамију, направљену тек седам година пред буну, и гробље. И сада се још види комад зидине од џамије. Претежнији део земље држали су бегови као свој беглук. Сад су тамо све насељеници из Лике, досељени иза окупације. Због тога је број кућа досељавањем одмах нза буне неразмерно порастао. Пре којих 120 година било је у целој Вођеници девет хришћанских и седам беговских кућа. Тих девет кућа биле су ових породица: Јокић, Латковић, Ступар, Ћургуз, Керкез, Тешић, Јеличић, Драгић, Попадић. Око 1860. г. било је у Вођеници свега седамнаест кућа осим беговских. Данас има у селу око двеста кућа, а отпадају на породице, које ће се сада редом навести.

Ћургуз — има их седам кућа у Горњој Вођеници и једна на Јелића Главици. Славе Никољдан. Пореклом су из Далмације од манастира Крке. Звали су се тамо Владисављевићи. Тај, што је овамо доселио, био је поп и носио ћурак. По њему се прозову његови потомци Ћургузи.

Инђић — има их три куће у Гор. Вођеници. Славе Никољдан. Населили 1879. г. из Грачаца (Лика).

Колунџић — има их две куће у Гор. Вођеници. Славе Ђурђевдан. Населили 1879. г. из Грачаца.

Шарац — има их две куће у Гор. Вођеници. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Губавчева Поља код Удбине (Лика).

Драгићевић — има их три куће у Гор. Вођеници. Славе Јовањдан (7. јан.). Населили 1879. г. из Далмације.

Ђукић — има их две куће у Гор. Вођеници. Славе Марковдан. Доселили 1879. г. из Удбине.

Репац — једна кућа у Гор. Вођеници. Славе Никољдан доселили 1879. г. од Госпића (Лика).

Бјелић — четири куће у Гор. Вођеници, једна кућа на Главици. Славе Василијевдан. Доселили пре неких 140 година из Дољани личких (срез Лапац). За њих казују, да су се звали Вејиновићи. По некој баби Бјели названи Бјелићи.

Јевић — једна кућа у Гор. Вођеннци. Славе Ђурђевдан. Приведени из Врановине пре 60 година.

Новаковић — две куће у Гор. Вођеници. Славе Никољдан. Одавна су у Вођеници, већ преко 100 годнна. Не зна се право када су и оклен доселили. Како су остали Новаковићи пореклом из Далмације, биће свакако да су и ови.

Драгић — четири куће у Гор. Вођеници, једна кућа у Пученику. Славе Св. Вартоломеја. Звали се некада Кецман. Старо им порекло из Црне Горе.

Егеља — шест кућа у Гор. Вођеници. Славе Лучиндан. Доселили 1879. г. из Грачаца.

Ђурђић — једна кућа у Гор. Вођеници. Славе Јовањдан. Некада су потекли из Далмације и звали се Адамовићи. Преселе у Горњи Унац и тамо се прозову Лазаревић. Најзад по некој Ђурђији прозове се један огранак Ђурђић.

Тешић — три куће у Гор. Вођеници, две куће на Јелића Главици. Славе Ђурђевдан. Звали су се давно Медићи. По неком свом претку Теши променили презиме у Тешић Старином из Бубња (срез Лапац у Лици). Населили овамо пре 140 година. Били испрва беговски сеизи. После се самостално окућили.

Штрбац — једна кућа у Гор. Вођеници. Славе Ђурђевдан.

Обрадовић — једна кућа у Гор. Вођеници. Славе Јовањ-дан. Доселили 1879. г. из Брувна (Лика).

Ступар — пет кућа у Гор. Вођеници, четири куће на Главици, три куће у Гајевима и три куће у Пученику, Славе Лазареву Суботу. Сви су саселили у Вођеницу са Скакавца у неколика маха. Они у Гор. Воћеници пре 100 година, они на Главици пре 60 година, остали пред буну 1875.—78. г.

Чорак — једна кућа у Гор. Воћеници. Ова је породица католичке вере. Доселила овамо 1879. г. из Куле, код Госпића.

Ђаковић — једна кућа. Слави Ђурђевдан.

Грбић — једна кућа. Слави Срђевдан.

Ћук — једна кућа. Доселили 1879. г. из Зрмање (Лика).

Медић — четири куће у Гор. Вођеници, шест кућа под Обљајем. Они под Обљајем били су испрва на Трновцу. Доселили пре 80—100 г. из Бубња (срез Лапац).

Челар — једна кућа у Гор. Вођеници. Славе Аранђеловдан. Доста су одавна овде, али се не размножавају.

Војиновић — три куће у Гор. Вођеници, једна на Главици. Славе Ђурђевдан. Населили 1879. г. из Мазина.

Крајиновић — четири куће у Гор. Вођеници. Славе Јовањдан. Доселили 1879. из Брувна (Лика).

Радаковић — једна кућа у Гор. Вођеници. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Брувна (Лика).

Ћулибрк — три куће у Гор. Вођеници. Славе Јовањдан. Били су пре на Обљају. Не памти се, кад су дошли на Обљај. Њихова је старина од Лапца у Лици. Звали се тамо Мајсторовићи. Пре каквих 150 г. пређу у Босну, можда у крупски срез, где их је и данас врло много. Кад су једном кроз чаршију (крупску?) пролазили, гледала их була с прозора. Кад угледа једног Мајсторовића узврнутих бркова, ускликне на прозору: „гле онога ћулибрка“. Отада та грана Мајсторовића доби презиме: Ћулибрк.

Совиљ — три куће у Гор. Вођеници. Славе Никољдан. Доселили овамо 1879. г. из Глогова код Грачаца, У Лику се населили, за време Стојана Јанковића, из Смиљчића у Далмацији. Досела тада њих двојица браће. Набрзо потом обамре им родбина у Далмацији, па се један од ове двојице поврати натраг, на старевину. Овај, што је остао у Лици, изроди велики пород, који се нагло још јаче размножи.

Марјановић — две куће у Гор. Вођеници, три у Пученику. Славе Јовањдан. Они први доселили пре 70 г. из Марјановића Дола. Другм иселе с истог места најпре у Вреча, аодатле око 1872. г. у Пученик.

Павичић — две куће у Гор. Вођеници. Ово је породица католичке вероисповести. Доселили су овамо 1879. г. из Боричевца у Лици.

Дукавац — две куће у Гор. Вођеници. И ово је католичка породица. Населили из Метка у Лици 1879. г.

Латиновић — једна кућа у Гор. Вођеници. три куће у Гајевима. Славе Јовањдан. Доселили пре 80 година из Бравска.

Попадић — две куће у Гор. Вођеници. Славе Ђурђевдан. Били су некада у Суваји као беговске слуге. Ту помру од куге сви осим једног мушког детета. Бег његов узме га себи у кућу у Вођеници и потхрани га као и рођено дете. Био је тако у беговској породици све до момачког узраста. Истом на прекор других бегова. како може држати „Влаха“ међу „чељади“ (женскиње), бег га одстрани из своје куће. Даде му земљу, направи кућу и ожени га.

Зорић — две куће у Гор. Вођеници, две на Јелића Главици. Славе Ђурђевдан. Доселили пре 50 година из Плавна у Далмацији.

Керкез — тринаест кућа под Обљајем. Славе Ђурђевдан. Преселили пре којих 160 година с Очијева. Старином су од Срба у Лици.

Бановић— једна кућа. Славе Никољдан. Преселили амо са Скакавца пре 50. г.

Јеличић — пет кућа на Главици, пет кућа на Јелића Главици. Славе Никољдан. Потекли су од Госпића. Доселе у Срб њих шесторица браће. Преселе се отален у Врточе. Буду ту око двадесет година. Додија им безводница. Пређу у Вођеницу под Главицу. Ту истерају на седамдесеторо чељади. Почну се делити и расељавати: једни у Врановину, други у Бравско. трећи натраг у Врточе и још на друге стране. Као време њихова доласка у Вођеницу може се узети пре 180—200 година. Кад су населили овде, њихова је кућа била седма у Вођеници, не рачунајући беговске куће.

Ромић — једна кућа на Главици. Славе Никољдан. Старина им је из Грахова.

Петровић — две куће на Главици. Славе Марковдан. Населили 1879. г. из Дољани (срез Лапац).

Латковић — пет кућа на Главици, пет на Рудачи. Славе Аранђеловдан. Потичу испод Вране у Далмацији. Доселе у Лапац, из Лапца у Врточе. Били ту неколико времена. Пре којих 130 година пређу отуда у Воћеницу. Презвали их овамо Јеличићи. с којима су у неком сродству. Говори се, да су се некад звали Стојисављевићи.

Јованић — две куће на Главици. Славе Ђурђевдан. Старином су испод Орлове Греде, код Срба. Дед им побегне из војништва под пушком из Оточца и насели овде. То је могло бити по прилици пре 100 година.

Миљуш — три куће на Главици. Cлаве Јовањдан. Доселили 1879. г. из Срба.

Пећанац — једна кућа у Гајевима. Слави Јовањдан. Прешао овамо из Унца пре 30 година као најамник.

Иванић — три куће у Гајевима. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Омсице, код Грачаца.

Бркљач — шест кућа на Рудачи. Славе Јовањдан. Саселили овамо са Скакавца пред буну 1875—78. г. Старином су из Плавна у Далмацији. Отуда дошли пред којих 100 година.

Швоња — једна кућа на Рудачи. Славе Лазаревдан (Л. Суботу). Населили 1879. г. из Далмације.

Кричковић — три куће на Рудачи. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Омсице код Грачаца.

Шкундрић — шест кућа на Јелића Главици. Славе Јовањдан. Доселили 1879. г. с Велике Попине у Лици. Старином су Херцеговци. Прашукундед њихов убије тамо бега, па побегне у Бјелајско Поље. Дочује се за њих и пристигне потера. Нато њих тројица браће пребегну у Лику. Један се стани у Вел. Попини, други у Пељеву, трећи у Паланци. (о овоме пише Б. Будисављевић у књизи „Из старог завичаја“ Н. Сад. 1914. стр. 64—65.). После толико година насели опет један огранак њихов овамо у Бјелајско Поље,. где су се најпре били склонили од опасности.

Секулић — једна кућа на Јелића Главици. Ово је католичка породица. Населили 1879. г. из Рибника код Госпића.

Вукобрад — две куће на Јелића Главици. Славе Ђурђевдан. Населили овде 1879. г. из Зрмање у Лици.

Јокић — једанаест кућа у Пученику. Славе Никољдан. Старином су из Мазина у Луци. Звали се тамо Ковачевићи. Отуда доселе 1795. г. и то најпре на Врановину. Иза три године, протера их спахија. Сиђу у Вођеницу. Искрче земљу и врло озгодне. Истерају на 130 говеда. Из њихове породице било је и свештеника. — Из Мазина су се селили Ковачевићи још и на друге стране: у Дринић, Сувају, Смољану и др. (Види: „Села парохије Крњеуше“ стр. 178.).

Кресоја — две куће у Пученику. Славе Никољдан. Приведени из Рисовца пре 50 година.

Маринковић — две куће у Пученику. Славе Мратиндан. Саселили из Смољане пред више од 100 година.

Балабан — две куће у Пученику. Славе Петровдан. Саселили пре 70 година с Кљештине.

Радошевић — три куће у Пученику. Славе Аранђеловдан. Прешли овамо нз Брестовца око 1860. г.

 

ИЗВОР: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV,  www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/vodenica

 


Коментари (1)

  • Goran

    Selo Vranovina

    Selo Vranovina nalazi se na teritoriji opštine Bosanski Petrovac u Bosanskoj Krajini, Republika Bosna i Hercegovina.
    Selo Vranovina leži na južnim obroncima planine Grmeč ispod grebena Željeznik (vrh Carigrad 1279 metara) a svojim najnižim delom zalazi u severozapadni deo Bjelajskog Polja. Prostire se između sela: Vođenice, Brestovca, Lastvi i Krnjeuše. Istočnu granicu prema selu G.Vođenica čini brdo Vranovski vršeljak (931), južnu prema selu Brestovac čini šibljem obrastao kamenjar Glavica (788), zapadnu prema selu Lastve čini brdo Brda a severnu greben Željeznik. Deo sela koji zalazi u Bjelajsko Polje nema izrazitu granicu prema selima: Brestovac, Krnjeuša i Lastve.
    Selo Vranovina sastoji se iz više delova (zaselaka): Rakovica, Jevića (Cvikića) Glavica, Vranješki Do, Kapetanov Do i Gornja Vranovina. Zaselak Rakovica je najniži deo sela, na nadmorskoj visini oko 600 metara, koji zalazi u Bjlajsko polje i nalazi se uz put Petrovac-Krupa. Gornja Vranovina se prostire na uzdignutoj talasastoj visoravni ispod grebena Željeznik, na nadmorskoj visini 750-900 metara. Ostali zaseoci nalaze se u istoimenim dolinama između G.Vranovine i Rakovice, na nadmorskoj visini 650-750 metara.
    Selo Vranovina je razbijenog tipa (neušorano), tako da su pojedini zaseoci i grupe kuća u zaseocima, posebno u G.Vranovini, dosta udaljeni jedni od drugih. Grupe kuća uglavnom čine po jednu porodicu.
    Selo je verovatno dobilo ime po potoku Vranovina koji izvire ispod Željeznika, protiče kroz selo i ponire u Glavici iznad sela Brestovac.
    Naseljavanje sela Vranovine započelo je istovremeno kada i ostalih sela u Bjelajskom Polju, tj. posle Karlovačkog mira (1699.). Vreme naseljavanja može se podeliti u tri perioda i to: period do Karlovačkog mira, period od Karlovačkog mira do okupacije Bosne od strane Austrougarske (1878.) i period posle okupacije.
    Najstarije porodice koje su naselile selo Vranovinu odmah posle Karlovačkog mira došle su iz Dalmacije i smatraju se starosedeocima a to su: Vranješi, Jevići, Kerkezi i Adamovići. U periodu do okupacije Bosne selo Vranovinu naselili su: Kovačevići, Jokići, Radišići, Dragići, Jeličići i Daljevići. Posle okupacije Vranovinu su naselili doseljenici iz Like: Brkići, Radakovići, Repci, Plećaši, Pjevači, Hercezi, Surle, Sovilji, Mandići, Manojlovići, Ostojići i Pavelići (katolici).
    Navedene porodice Vranovinu su naselili prema sledećem. Gornju Vranovinu su naselili: Adamovići, Kerkezi, Jeličići, Radakovići, Pavelići i Brkići. Kapetanov Do su naselili: Daljevići, Jokići i Plećaši. Vranješki Do su naselili: Vranješi, Jevići i Radišići. Rakovicu su naselili: Kovačevići, Manojlovići, Sovilji, Surle i Hercezi.
    Iseljavanje iz Vranovine započelo je pred I SR odlaskom ljudi na privremeni rad u Ameriku i druge zemlje Evrope. Između dva SR bilo je manjih iseljavanja u druge krajeve Bosne ili u Vojvodinu. Nakon II SR, najveće iseljavanje iz Vranovine bilo je za vreme kolonizacije u Vojvodinu (1945.-1946.) i ekonomsko iseljavanje u Vojvodinu (60-tih godina 20. veka). Zbog zapošljavanja i lakšeg školovanja dece neke porodice su se kasnije iselile u najbliže gradove (Petrovcac, Bihać i dr.). Tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini (1992.-1995.) a posle ’’Oluje’’, Dejtonskog sporazima (1995.) i podele Bosne na Entitete sve porodice iz Vranovine su se iselile na teritoriju Republike Srpske ili u Srbiju. Kako je Vranovina pripala Federaciji BiH a tokom rata sve kuće u selu bile su spaljene, veoma mali broj porodica se vratio nazad u selo.

    Dragi moji, izvolite i tekst o selu Vranovina, Bosanski Petrovac, da imate i to, i da se zaplavi i da link vodi na ovaj tekst.

    Hvala mnogo,

    Pozdrav,

    Goran Kerkez

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top