Презимена, село Суваја (Босански Петровац)

23. април 2012.

коментара: 1

Баџик, Блануша, Грбић, Грубишић, Гутеша, Ђаковић, Ђумић, Илић, Карановић, Керкез, Кецман, Лукић, Мајсторовић, Мандић, Марјановић, Милановић, Обрадовић, Пећанац, Радошевић, Ракић, Сантрач, Совиљ, Ступар, Цвјетковић, Шипка

Село је названо по потоку Суваји, који брзо и лако пресуши, или правије речено, отанча тако, да воде има само на извору, а не отиче ни мало. Уопће крај, куда се ово село простире, сасвим је сув и безводан. Име села поклапа се тако потпуно са стварношћу.

Суваја лежи главним својим делом на окрајку поља, у равници. Тај део, на западној страни у пољу, нема обележене границе. До севера затвара видик Обљај, до истока слеме Косе, до југа хрбат Стражбенице. Но у склоп села улазе још два засеока, који се из поља никако не виде. Кад се пређе слеме Косе, изаће се на повисоку зараван где се, у нижем делу под Сувим Врхом, скупио заселак Трновац (828 м.). Још сат хода даље и, на много вишем положају испод самих врхова припео се други заселак: Марјановића До.

У доњем, главном делу села, куће су већим делом у равни. Тек неколико њих успело је уз благе плећине, које чине прелаз од поља према вишим положајима. Суваја (без засеока) просула се по равници у неколико хрпица. То су: Под Рашиновцем, Савњак, Жегар, Долина Радошевића. Громила, Кула, Долина Милановића, Долина Сантрачка, Гајеви, Грабовац, Поље (Крш). Ове хрпице леже на 5—10 минута хода једна од друге. Измећу њих су оранице, камењари и по мало гајеви. Вежу их путеви „прогони”.

Село је разбијеног, расутог типа.

Привреда и саобраћај. — Њиве: Ограде, Луке, Поља, Наплавци. Њиве су овде ванредно родне. Особито може да роди јечам. Ливаде (планинске): Врела, Пољане: пољске ливаде: Каменито Поље, Растовача, Медено Поље. У Каменитом Пољу налази се неколико колиба. Тамо се бави стока од косидбе до у касну јесен. Сено се довози кућама. Пашњаци: Обљај, Гајеви, Стражбеница, Коса, Рашиновац. Сви су ови пашњаци по странама и брдима. Врло су пространи, понајвише каменити, местимице зарасли у шипраг. Стока налази у њима питоме паше. На Тавану има овећа пећина. С улаза је колико кућа, онда долази тешњак, па се поново опет раширује.

Дрва се возе из Кевина Дола и Сувог Врха. Доњем селу су дрва посве далеко, 3—4 сата. Довоз дрва због страшно рђавог пута необично теготан.

Суваја извире у Марјановића Долу из више врела. Понајвећа су: Зебиновац, Сана, Каменица, Урљај, Лијеска. Има ту још много мањих пиштаваца. Суваја отиче до доњег села, у поље, само за време јачих киша. Иначе је сасвим кратка тока, а за жестоке суше не одмиче се од врела. Већ од самих врела усекла се Суваја подубоко у каменито корито. На улазу у доње село, измећу Косе и Обљаја, тај је усек читава клисура. На потоку, у горњем његовом току има тринаест млинчића. Могу млети најдаље четири месеца преко године и то с јесени и с пролећа. Лети их заустави суша, зими лед. Тада се меље у Рипчу, Манастиру, Кулен Вакуфу. Осим извора, из којих постаје Суваја, нема у читавом селу више ниједне живе воде. Лети доње село мора далеко ићи по воду. Тада возе воду већином из Петровца (10 км) с водовода. До врела у Марјановића Долу не може се прићи колима, него само са самаром. — Има у селу неколико. бунара, који се налевају кишницом, а преко лета су празни и суви. То су: Обљај, Грабовац, Лончарица.

Кроз доње село, крајем пута, пролази главни државни друм од Петровца на Крупу. Селу је тај друм од силне користи. На њ избија неколико путева, који долазе на једној страни из поља, а с друге од навише смештених насеља. Са државног друма полази и главни сеоски пут, што преко Косе и Тавана води до засеока Трновца и Марјановића Дола. То је уједно и дрварски пут, а и млинарски и водарски за оне, који догоне воду с врела на самарима.

Гробаља има више: у Долу, у Трновцу, Милановића гробље, Грбића, Црквено, Шипкино, Пећанчево, Зовикића.

Старине. — У границама села постоје две старе градине: Градина на врху Обљаја и Градина крај Сувог Врха. Једно место више Куле има назив Црквина. Осим тога покрај државног друма налази се старински, зидани бунар.

Порекло и јакост породица.

Пећанац — осам кућа под Рашиновцем, једна у Трновцу. Славе јовањдан. Доселили овамо под Рашиновац пре 70 година одозго с Рашиновца. Они у Трновцу приведени пре 50—60 година.

Керкез — две куће под Рашиновцем, три куће у Грабовцу. шест кућа у Марјановића Долу. Славе Ђурћевдан. Они под Рашиновцем приведени су пре 50 г. из Врановине у кућу Пећанчеву. Онима у Марјановића Долу приведен још шукундед из Бјелаја у кућу Марјановића. Од ових су се одвојили пре 50—60 г. они што су сишли у Грабовац. Још је из Марјановића Дола одселио један огранак у Саницу (срез кључки), где их сада има пет кућа.

Карановић — једна кућа под Рашиновцем. Славе Ђурћевдан. Прешли овамо на материнство пре 20 година из Липе (срез бихаћки).

Ђумић — девет кућа на Савњаку, за Савњаком и под Савњаком. Славе Аранћеловдан. Доселили из Далмације, има већ шест колена, дакле око 200 година. Они би иза Милановића могли бити најстарија породица у Суваји.

Грбић — двадесет осам кућа у Жегару, седам кућа у Громили, три куће у Пољу. Славе Срћевдан. Причају, да су се пре можда 300 година кренули из Херцеговине. Расули се на неколико страна око тромеђе далматинске, личке и босанске. Отуда се једна грана пресели у Смољану. Из Смољане се примакну пре неких 130 година овамо у Сувају. Мало после оцепи се од њих један део и врати се опет у Смољану. По прилици пре 100 година досели овамо још једна група Грбића из Осредака (личких). Једни од оних првих настане се најпре на Тавану. После тридесетак година сиђу у доње село — У Жегару, где су сада Грбићи, били су пре њих Кукољи. Они се заваде с бегом, па потраже кућиште код другог спахије и нађу га у Лушцима (срез Сански Мост). Кад су поселили одавлен, имали су толико жита и мрса, да су им товари, како се прича (свакако биће претерано; закрчили пут од равни до на Брх Тавана (око 1 7, километар). Кад је то видио нови спахија, рече старјешини: „Ма ко ти је то, по Богу брате, надио име кукољ! Ниси ти кукољ него бијела, препрана шеница.”

Баџик — једна кућа у Жегару. Славе Петровдан.

Радошевић — пет кућа у Долини Радошевића, две куће у Гајевима, четири куће у Пољу. Славе Аранђеловдан. Старином су из Лике. Казују, да су се некада звали Стојисављевићи. Кад је зидан петровачки град (око 1700 г.), пресели једна породица Радошевића од Грачаца у Шаиновац, више данашњег Петровца. Ту неки од њих наће добар камен и одвезе га доле, где се град подизао да буде ступац за градска врата. Паша, који је доле био, запита га: „Шта је то рајо?” — „Ево драги господару, чуо сам да градиш град, па нашао овај камен и довезао ти га, да ти и ја што год помогнем” — „Аферим рајо, хајде, од Кључких Вратница па до Рисове Греде где год бегенишеш најбоље мјесто, онде ћу ти дати кућиште.” Он затим обиће сав крај и одволи на Скакавац. Прича се, да су ишла сва чељад, а старешина им слеп јашио на слепу коњу. Кад су дошли онде, где поточић Скакавац пада низ литицу, рече слепи старешина: „Овде уставте, овде ћемо закућити. Тада онај, што је пре био код паше, оде поново код њега и каже му: Ја сам, господару, одабрао кућиште онде, где вода скаче с камена” — „Онда ће се то звати Скакавац — одврати паша — хајде нека ти буде.” Ту су живели непрестано до пре 80-100 година. Тада саселе једни у Брестовац, други у Сувају.

Шипка — четири куће у Долини Радошевића, девет кућа у Пољу. Славе Марковдан. Доселили из Унца пре којих 120 година. Звали се отпре Бајићи. Били беговске слуге. Увек уз њих. Свет рекао: „Бајићи уз Турке к’о шипка уз бубањ”. Тако прозвани Шипке.

Мандић — једна кућа у Кули. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Дабашнице (Лика).

Гутеша — једна кућа у Кули. Славе Никољдан. Доселили 1879. г. из Брувна у Лици.

Цвјетковић — једна кућа у Кули. Славе Томиндан. Доселили 1879. г. из Глогова у Лици.

Обрадовић — две куће у Кули. Славе Јовањдан. Доселили 1879. г. из Дабашнице у Лици.

Илић — две куће. Славе Јовањдан. Доселили 1879. г. из Мазина у Лици.

Милановић — седам кућа у Долини Милановића. Славе Аранћеловдан. Населили су пре неких 250 година из Зрмање (Лика). Друга грана одселила је исто отален у Горњи Лапац где их има и сада. Ови, што су сада у Суваји, зауставе се за кратко време у Унцу, па набрзо прећу овамо. Кад су населили у Сувају, није још било Петровца. Милановићи су најстарија породица у Суваји.

Сантрач — четири куће у Долини Сантрачкој. Славе Пантелиндан. Били спрва сви у Трновцу. Пре 60 година сашли ови на садање место, у Долину.

Грубишић — две куће у Гајевима. Славе Ђурћевдан. Доселили 1879. г. из Велике Попине у Лици.

Блануша — три куће у Гајевима. Славе Ђурђевдан. Доселили 1879. г. од Грачаца.

Лукић — једна кућа у Гајевима. Славе Аранћеловдан. Доселили 1879. г. из В. Попине.

Мајсторовић — Једна кућа у Гајевима. Славе Св. Климента. Приведени око 1890. г. из Бјелаја.

Марјановић — једна кућа у Гајевима, једна у Грабовцу, девет у Марјановића Долу. Славе Јовањдан. Истог су порекла као и Кнежевићи на Скакавцу (Кљештини). Потичу од два брата Маријана и Кнежине. Кад се поделе, Марјанови се синови премакну у До, који се по њима прозове Марјановића До. Оне две куће у равни саселише из Дола пре 20—30 година. Расељавали су се из Дола још на више страна: у Воћеницу. Смољану, Јасеновац, Саницу, Бошњаке, под Дебелу Страну. Кнежевић пет кућа у Грабовцу, две у Пољу. Славе Јовањдан. Око 1865. г. сишли с Кљештине. Овде им били станови. Кад се поделише, једна странка настани се овде стално.

Совиљ — две куће у Грабовцу. Славе Никољдан. Населили 1879. г. из Кијани у Лици.

Ђаковић — две куће у Грабовцу — две у Марјановића Долу. Славе Ђурђевдан. Била им стална кућа у Марјановића Долу, а стан у Трабовцу. Пред буну (1875. г.) поделе се. Једни остану горе, други сићу доле. Не зна се оклен су населили. Зна се само, да су у Долу отпре него ли Керкези, дакле већ преко 150 година.

Ступар — једна кућа у Пољу. Славе Лазаревдан. Населио их овде спахија пре 30 година из Скакавца.

Кецман — четири куће у Трновцу. Славе Св. Вартоломеја, прилично су одавна на том месту. Одавде су одселили њихови огранци у Паланку (срез сански) и Дринић.

Ракић — једна кућа у Марјановића Долу. Слави Никољдан. Пришао овамо пре 20 г. из Колунића као слуга. После се закућио самостално.

ИЗВОР: Петар Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV,   www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/suvaja

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Nikola Štrbac

    Pozdrav i Štrbaca je bilo u donjoj Suvaji i pored Vranjske isto i u Vojevcu…