Bakrač, Basarić, Vranješ, Vučković, Grubić, Grubišić, Dragić, Đukić, Kecman, Knežević, Kovačević, Latinović, Lipić, Marjanović, Marčetić, Ožegović, Rsovac, Runjić, Stanković, Stupar
Kapljuv leži u onom delu Bravska, gde se pravac polja lomi i zakreće iz dotadanjeg južnog smera u smer istočni. Jednim delom svojih naselja Kapljuv dolazi kao nastavak Smoljane, prostirući se posred padina smoljanskih Tavana. Taj deo sela zove se Pod Vrhovije. Drugim svojim delom leži u polju i dopire nekim svojim kućama do najnižeg dela polja. Taj se kraj naziva Kapljuv. Treći deo sela, sasvim odvojeno i daleko od prva dva, za lećima Risovače, sačinjava kao zasebno malo naselje. To je Rsovac. Ugnezdio se u pregibi izmeću tri brda: Risovače, Bajramovca i Ježevca. Ovaj predeo, premda odvojen od sela, pridodat mu je zbog toga, jer nema na drugoj kojoj strani bližeg naselja, s kojim bi se administrativno spojio. Krajevi Pod Vrhovije i Kapljuv prirodno su vezani. Prvi sterući se povrh istočne drugi povrh zapadne ivice polja. Izmeću njih su u polju livade i ponešto njiva bez kuća. Na sred polja uspinje se hum Katina Glavica. Ovaj glavni deo sela otvoren je potpuno na severu prema Smoljani i na istoku prema Janjilima i Bravsku. S ostalih strana uklopljen je u padine Tavana, Risovače i Lerkovca.
Po svome postanku Kapljuv je najmlađe naselje u Bravsku. Služio je pozadugo kao senokos i pašnjak stanovnika petrovačkih i kolunićskih. Prešlo je nešto preko sto godina, kako počeše i ovde nicati stalna naselja.
Privreda i saobraćaj. U Kapljuvu je zemlja slaba i nepogodna za privredu, najslabija u celom Bravsku. Isto će biti jedan od razloga, zašto je Kapljuv najkasnije naseljen. Njive su delom u polju, delom po stranama. Zovu se: Ograde i Plevine. — Livade su u Poljicu. Vrlo su kamenite. — Pašnjaci: Uvala, Vrščić. Risovača. — Drva se vuku iz Grmeča. Loži se smrčevina. Lisnate šume nema.
Vode. U kraju Pod Vrhovije (Pod Vrhovima) nema vode osim jednog starog zapuštenog bunara s vrlo malo vode. Stanovnici ovog kraja dogone vodu iz Janjila, od crkve. Kraj Kapljuv ima nekoliko izvorčića. To su: Kruškovac (obzidano vrelo), Pištavac, Pećina, Kapljuv. Tu voda preko zime toči iz stene u uzdubljenu kamenicu dole. Preko leta voda samo pomalo mili iz kamena i kaplje dole u kamenicu. Zbog toga kalanja prozvan izvor, a po njemu i selo Kapljuv. — Melje se u Ključu, Sanici, Petrovcu i Manastiru.
Kroz Kapljuv vodi još od davnih vremena državni drum Ključ — Petrovac. Seoski putevi vežu kuće mećusobno, s poljem, s planinom, i s državnim drumom.
Grobalja ima nekoliko: kod Latinovića, na Glavici, Grubišića groblje, groblje na „Grlije” (Grlima), Vučkovića groblje.
Poreklo i jakost porodica. Pre 100 godina bile su u Kapljuvu tri kuće, a pre šezdeset pet godina dvanaest kuća.
U kraju „Pod Vrhovije” žive ove porodice:
Latinović — sedam kuća. Slave Jovanjdan. Doselili pre 100 godina iz Kolunića.
Knežević — tri kuće. Slave Jovanjdan, prešli ovamo Krnje Jele kao aginske sluge. Iz Krnje Jele bili su odelili negde kod Prijedora, pa se brzo opet povratili.
Kecman — tri kuće. Slave Sv. Vartolomeja. Jedna kuća Još pre 90—100 godina prešla iz Drinića, druge dve po okupaciji (1878. g.) iz Drinića.
Đukić — tri kuće. Slave Sv. Stevana (27. dec.) Doselili oko 1850. g. iz Peulja, sreza livanjskog. Ima ih još tamo i sada.
Kovačević — dve kuće. Slave Nikoljdan. Doselili pre 70 godina iz Drinića.
Dragić — jedna kuća. Slavi Jovanjdan. Došao ovamo kao najamnik iz Bjelajskog Vaganca. Okućio se iza okupacije (1878.).
Stupar — dve kuće. Slave Sv. Stevana (27. dec.) Zvali se pre Trninići. Uz bunu 1875.—78. bili u Lici sa zetom Stuparom u zajednici. Upisali se i oni kao Stupari.
Grubić — tri kuće. Slave Markovdan. Doselili 1879. g. iz Vrepca u Lici.
Basarić — dve kuće. Slave Đurćevdan. Naselili 1879.g. iz Barleta u Lici.
Vučković — četiri kuće. Slave Nikoljdan. Doselali ovamo pre kojih 150 godina. Posle kratkog vremena odsele svi u Krnjeušu. Dvaestak godina iza toga jedan se brat odvoji od onih u Krnjeuši i vrati se opet ovamo na isto mesto, gde su i pre bili s kućom.
U Kapljuvu žive ove porodice:
Vranješ — dve kuće. Slave Đurćevdan. Još je njihov ded bio ovde. Ne znaju oklen su doselili.
Latinović — devet kuća. Slave Jovanjdan. Naselili pre 100 godina iz Kolunića.
Runjić — tri kuće. Slave Nikoljdan. Doselili pre 90 godina ispod Isjeka u Grahovu.
Stanković —devet kuća. Slave Tripunjdan. Pre 120-150 godina krenu se iz Zablaća (srez ključki) i dosele u Bukovaču. Ima već oko stotinu godina kako preseliše amo iz Bukovače.
Ožegović — četiri kuće. Slave Sv. Stevana. (27. dec.). Naselili iz Srba u Lici pre 70 godina. Bili isprva na Grlije, kod groblja. Iza okupacije došli ovde gde su sada.
Lipić — dve kuće. Slave Lučindan. Zvali se pre Kuruc, pa vremenom promenili prezime. Doselili od Otočca pre 100 godina.
Grubišić — jedna kuća. Slavi Đurđevdan. Prešao iz Rsovca.
Bakrač — jedna kuća. Slavi Sv. Vartolomeja. Staro im prezime Kecman.. Bilo ih ovde više, pa jedni odselili u Bravsko.
U Rsovcu stanuju ove porodice:
Grubišić — pet kuća. Slave Đurđevdan. Naselili pre 120 godina ispod Klanca (kod Srba) u Lici. Iz Kapljuva ih je odselilo dve kuće u srez ključki, dve u Bronzani Majdan.
Marjanović — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Doselili pre 70 godina od Glamoča.
Marčetić — jedna kuća. Slave Aranđelovdan. Preselili ovamo pre 20 godina iz Kolunića.
IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV, www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/kapljuv
Komentari (0)