Poreklo Jadranke Jovanović Reviewed by Momizat on . ROĐENA 8. januara 1958. u Beogradu. RODITELJI: otac Dušan Jovanović, rođen u Drenovu, građevinski tehničar; majka Natalija (devojačko Radonić), rođena u Skoplju, ROĐENA 8. januara 1958. u Beogradu. RODITELJI: otac Dušan Jovanović, rođen u Drenovu, građevinski tehničar; majka Natalija (devojačko Radonić), rođena u Skoplju, Rating: 0
You Are Here: Home » Poznati » Umetnici » Poreklo Jadranke Jovanović

Poreklo Jadranke Jovanović

Jadranka JovanovićROĐENA 8. januara 1958. u Beogradu.

RODITELJI: otac Dušan Jovanović, rođen u Drenovu, građevinski tehničar; majka Natalija (devojačko Radonić), rođena u Skoplju, poreklom iz Crne Gore, službenik.

KRSNA SLAVA: Aranđelovdan (Jovanovići), Sveti Nikola (Radonići)

O PRECIMA: Deda po ocu Nikola Jovanović je bio rodom iz Krupnja (Srbija). Za vreme Drugog svetskog rata je pretučen od strane Šiptara u Prištini i od dobijenih batina ubrzo preminuo. Bio je žandarm po profesiji. Baka po ocu se zvala Jelica (devojčako Vlahović) iz Rovaca kod Kolašina. Moj otac se slučajno rodio u Drenovu, pošto je deda tamo bio raspoređen po službi.

Deda po majci je Sava Radonić, a baka je Živka (devojačko Savić). Majčini su se iz Crne Gore preselili u Vojvodinu još u vreme seobe sa Arsenijem Čarnojevićem. Majka je sticajem okolnosti rođena u Skoplju, gde se sa porodicom doselio moj pradeda Milan. Moj deda Sava je u Skoplju bio trgovac (imao je svoju `kolonijalnu` radnju, koju je otkupio od gazde kod kojeg je prvo bio zaposlen). Kad je počeo Drugi svetski rat, došao je Gestapo i jedan Makedonac je javio mom dedi da je, kao jedan od viđenijih Srba u Skoplju, prvi na listi za streljanje. Deda je zbog toga odmah otišao za Beograd, a posle dva meseca je iz Skoplja deportovana moja baka Živka, sa mojom majkom Natalijom, njenim bratom Milenkom i prababom Melanijom. Do kraja rata su ostali u Beogradu, a potom su se odselili za Titel, gde je deda kupio kuću i dobio mesto direktora svih zemljoradničkih zadruga.

O OCU: Moj otac Dušan je sa 16 godina, kao ćak drugog razreda Gimnazije, pobegao u partizane. Po završetku rata mu je nuđen čin kapetana i pred njim je bila veličanstvena vojna karijera, ali je moja baka Jelica rekla da će ga, ako prihvati da ide za oficira, prokleti za sva vremena. „Mi da useljavamo u tuđe, ne dolazi u obzir“, rekla je. A u to vreme su živeli jako loše. Ona je ostala sama sa troje dece – Dušanom, Miodragom, koji je kasnije bio pilot i Marijom (nastavnica muzike). Bila je bez posla, bukvalno nisu imali šta da jedu. Da je otac prihvatio vojnu karijeru, dobio bi školovanje o trošku države, momentalno bi uselio u stan, napredovao bi u službi sigurno do čina generala, imao lagodan život. Međutim, poslušao je majku i krenuo da se teško probija kroz život, jedva zarađujući novac za školovanje. Inače, za razliku od majke, koja je bila za kralja, on je bio zadrti komunista. Čak je bio i partijski sekretar u firmi u kojoj je radio. Međutim, pošto je više puta tražio prijem kod Tita, da mu se požali na katastrofalan i težak život, a ovaj ga nije primio, moj otac je napravio veliki skandal i na jednom sastanku pocepao partijsku knjižicu. Posle toga je kažnjen, nazadovao je. Umro je veoma mlad, od teške bolesti, u 41. godini života.

POZNATI SRODNICI: Moja prababa Melanija je iz porodice Ružić, iz koje je i majka Mileve Marić Ajnštajn. Kad su se uzeli, moj pradeda Milan (rodom iz Ečke) i prababa Melanija (rodom iz Titela) su živeli u kući u Titelu u kojoj je rođena Mileva. U toj kući je rođen i moj deda Sava. Provodila sam detinjstvo kod dede u Titelu, na Tisi, i pamtim naše posete rođacima Ružićima.

Po baki Jelici Vlahović u bliskom smo srodstvu sa narodnim herojem Veljkom Vlahovićem. Kad se moj otac vratio iz partizana, baka je molila Veljka i njegovu sestru Dunju da ga zaposle, ali oni su rekli da su se borili da nema zapošljavanja preko rođačkih veza. Baka im to nije mogla oprostiti i prekinula je svaki kontakt sa njima.

ANEGDOTA: Posle smrti dede Nikole u Prištini, baka Jelica je, da bi preživela, prodavala stvari iz kuće. Na kraju joj je jedino ostala singer mašina, koju je od nje kupio jedan Šiptar, koji je bio njihov posilni (pomoćnik) u kući. Ispostavilo se da je on to lažno kupio, da joj pomogne, jer je video da joj je novac neophodan. Kad se rat završio, on joj je vratio tu singer mašinu, koja je sačuvana do danas.

VLAHOVIĆI: Baka Jelica je bila prava Crnogorka, sa svim dobrim i lošim osobinama. Postoji porodično stablo Vlahovića koje seže jako daleko u prošlost, i u tom stablu sam upisana i ja, koja sam ćerka jedinica. Vlahovići slave Svetog Luku.

PORODICA: Sin Vukan, 20 godina, suprug Zoran.

BIOGRAFIJA: Školovala se u rodnom Beogradu. Na Muzičkoj akademiji diplomirala na dva odseka (teoriju i solo pevanje). Magistrirala solo pevanje.

„Iako sam bila jedan od najboljih studenata nikad mi nije bila ponuđena ni domaća ni strana stipendija. Mnogo godina sam kasnije razmišljala zašto i shvatila da je to zbog toga što nisam bila savitljiva. Previše sam svoja. Nije lako sa mnom. Slobodan sam čovek. A apsolutno sve što sam naučila, naučila sam u Beogradu. Tada su bile zaista jako dobre škole. Zato sam u inostranstvu bila često superiorna, toliko da sam to morala da prikrivam, kad vidim da ljude to nervira. Ponosna sam jer sam autentični produkt Srbije i mislim da sam zahvaljujući toj autentičnosti i bila zanimljiva u svetu“.

Debitovala u Beogradskoj operi 1981. u Seviljskom berberinu kao Rozina. Prvi internacionalni angažman je imala u milanskoj Skali 1984-1985. Gostovala na operskim scenama Italije, Španije, Francuske, Brazila, Meksika, Japana, Portugala, Irske, Engleske… Više o karijeri na www.jadrankajovanovic.com

 IZVOR: Jadranka Jovanović za portal Poreklo

 

 


Komentari (1)

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top