Порекло Јадранке Јовановић

22. април 2012.

коментара: 2

Jadranka JovanovićРОЂЕНА 8. јануара 1958. у Београду.

РОДИТЕЉИ: отац Душан Јовановић, рођен у Дренову, грађевински техничар; мајка Наталија (девојачко Радонић), рођена у Скопљу, пореклом из Црне Горе, службеник.

КРСНА СЛАВА: Аранђеловдан (Јовановићи), Свети Никола (Радонићи)

О ПРЕЦИМА: Деда по оцу Никола Јовановић је био родом из Крупња (Србија). За време Другог светског рата је претучен од стране Шиптара у Приштини и од добијених батина убрзо преминуо. Био је жандарм по професији. Бака по оцу се звала Јелица (девојчако Влаховић) из Роваца код Колашина. Мој отац се случајно родио у Дренову, пошто је деда тамо био распоређен по служби.

Деда по мајци је Сава Радонић, а бака је Живка (девојачко Савић). Мајчини су се из Црне Горе преселили у Војводину још у време сеобе са Арсенијем Чарнојевићем. Мајка је стицајем околности рођена у Скопљу, где се са породицом доселио мој прадеда Милан. Мој деда Сава је у Скопљу био трговац (имао је своју `колонијалну` радњу, коју је откупио од газде код којег је прво био запослен). Кад је почео Други светски рат, дошао је Гестапо и један Македонац је јавио мом деди да је, као један од виђенијих Срба у Скопљу, први на листи за стрељање. Деда је због тога одмах отишао за Београд, а после два месеца је из Скопља депортована моја бака Живка, са мојом мајком Наталијом, њеним братом Миленком и прабабом Меланијом. До краја рата су остали у Београду, а потом су се одселили за Тител, где је деда купио кућу и добио место директора свих земљорадничких задруга.

О ОЦУ: Мој отац Душан је са 16 година, као ћак другог разреда Гимназије, побегао у партизане. По завршетку рата му је нуђен чин капетана и пред њим је била величанствена војна каријера, али је моја бака Јелица рекла да ће га, ако прихвати да иде за официра, проклети за сва времена. “Ми да усељавамо у туђе, не долази у обзир”, рекла је. А у то време су живели јако лоше. Она је остала сама са троје деце – Душаном, Миодрагом, који је касније био пилот и Маријом (наставница музике). Била је без посла, буквално нису имали шта да једу. Да је отац прихватио војну каријеру, добио би школовање о трошку државе, моментално би уселио у стан, напредовао би у служби сигурно до чина генерала, имао лагодан живот. Међутим, послушао је мајку и кренуо да се тешко пробија кроз живот, једва зарађујући новац за школовање. Иначе, за разлику од мајке, која је била за краља, он је био задрти комуниста. Чак је био и партијски секретар у фирми у којој је радио. Међутим, пошто је више пута тражио пријем код Тита, да му се пожали на катастрофалан и тежак живот, а овај га није примио, мој отац је направио велики скандал и на једном састанку поцепао партијску књижицу. После тога је кажњен, назадовао је. Умро је веома млад, од тешке болести, у 41. години живота.

ПОЗНАТИ СРОДНИЦИ: Моја прабаба Меланија је из породице Ружић, из које је и мајка Милеве Марић Ајнштајн. Кад су се узели, мој прадеда Милан (родом из Ечке) и прабаба Меланија (родом из Титела) су живели у кући у Тителу у којој је рођена Милева. У тој кући је рођен и мој деда Сава. Проводила сам детињство код деде у Тителу, на Тиси, и памтим наше посете рођацима Ружићима.

По баки Јелици Влаховић у блиском смо сродству са народним херојем Вељком Влаховићем. Кад се мој отац вратио из партизана, бака је молила Вељка и његову сестру Дуњу да га запосле, али они су рекли да су се борили да нема запошљавања преко рођачких веза. Бака им то није могла опростити и прекинула је сваки контакт са њима.

АНЕГДОТА: После смрти деде Николе у Приштини, бака Јелица је, да би преживела, продавала ствари из куће. На крају јој је једино остала сингер машина, коју је од ње купио један Шиптар, који је био њихов посилни (помоћник) у кући. Испоставило се да је он то лажно купио, да јој помогне, јер је видео да јој је новац неопходан. Кад се рат завршио, он јој је вратио ту сингер машину, која је сачувана до данас.

ВЛАХОВИЋИ: Бака Јелица је била права Црногорка, са свим добрим и лошим особинама. Постоји породично стабло Влаховића које сеже јако далеко у прошлост, и у том стаблу сам уписана и ја, која сам ћерка јединица. Влаховићи славе Светог Луку.

ПОРОДИЦА: Син Вукан, 20 година, супруг Зоран.

БИОГРАФИЈА: Школовала се у родном Београду. На Музичкој академији дипломирала на два одсека (теорију и соло певање). Магистрирала соло певање.

“Иако сам била један од најбољих студената никад ми није била понуђена ни домаћа ни страна стипендија. Много година сам касније размишљала зашто и схватила да је то због тога што нисам била савитљива. Превише сам своја. Није лако са мном. Слободан сам човек. А апсолутно све што сам научила, научила сам у Београду. Тада су биле заиста јако добре школе. Зато сам у иностранству била често супериорна, толико да сам то морала да прикривам, кад видим да људе то нервира. Поносна сам јер сам аутентични продукт Србије и мислим да сам захваљујући тој аутентичности и била занимљива у свету”.

Дебитовала у Београдској опери 1981. у Севиљском берберину као Розина. Први интернационални ангажман је имала у миланској Скали 1984-1985. Гостовала на оперским сценама Италије, Шпаније, Француске, Бразила, Мексика, Јапана, Португала, Ирске, Енглеске… Више о каријери на www.jadrankajovanovic.com

 ИЗВОР: Јадранка Јовановић за портал Порекло

 

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Dušan Balać

    Može biti uzor za sve.