На данашњи дан: Јунаштво официра морнарице

17. априла 2012.

коментара: 0

17. април 1941. –

Официри бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач “Загреб” и потонули заједно с њим, одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици после капитулације Југославије.

Милан Спасић (1909-1941.), морнарички поручник Краљевске југославенске војске, основно школовање и гимназију завршио је у родном Београду. После тога уписао се на Поморску војну академију, која је тада била у Дубровнику и трајала три године. На Академији је остао и на специјализацији за торпеда и мине.

У тренутку избијања краткотрајног Априлског рата 1941. године Спасић је био поручник бојног брода 2. класе на тада једном од најмодернијијих бродова југословенске морнарице Разарачу Загреб, стационираном у луци Доброта (уз разараче: Београд и Љубљана то је био врх морнарице). На броду је био официр задужен за торпеда и мине. Разарач Загреб, био је циљ ваздушног напада пет италијанских бомбардера већ 6. априла, али како је напад извршен с велике висине – “Загреб” није претрпео никаква оштећења. “Загреб” је остао неоштећен и за следећег ваздушног напада 13. априла. Већ 15. априла деморализована и разбијена Краљевска југославенска војска затражила је примирје. Посадама бродова стационираним у Боки которској наређено је да не отварају ватру на осовинске снаге, те да бродове и своју опрему мирно предају осовинским снагама, строго им је наређено да их не уништавају. Већи део морнара искрцан је на копно. Већ 17. априла у Боку которску почеле су улазити италијанске снаге. Тад је и преосталим члановима посаде Разарача Загреб наређено да напусте брод. Но Спасић је заједно са својим школским колегом поручником Сергејом Машером одлучио (изгледа без неког предходног разрађеног плана) одбити наредбу свог препостављеног и остао је на броду, – који су нешто касније минирали обичним штапинима и потопили, али уз највећу могућу жртву – сопствени живот.

После две експлозије – Разарач Загреб тешко оштећен потонуо је на плитко дно. Следећег дана, рибари су у мору пронашли леш Милана Спасића. Он је сахрањен 19. априла 1941. на морнаричком гробљу у Савини покрај Херцег Новог. Машерово тело није пронађено. На њихов последњи испраћај дошли су бројни становници, али и одред италијанске војске, који су били импресионирани херојством Милана Спасића и Сергеја Машере те су их испратили уз уобичајене војне почасти.

Тај романтичарски чин, налик на античке јунаке попут Леониде, младих југословенских официра, изазвао је и велику пажњу британске штампе – која је пуно писала о том чину. Британци су већ 1942. у кругу својих касарни на Малти подигли спомен плочу посвећену Машери и Спасићу. Британски публицист Давид Дивине, је у својој књизи “Навиес ин Еxиле“ (Лондон,1944.) посебно истакао подвиг Спасића и Машере. Они и њихов чин су после Другог светског рата величани али готово искључиво по Западној Европи. У ФНР Југославији се о том чину првих поратних година – уопште није ништа говорило, писало а ни знало. О њима се почело писати тек 1960-их година. Французи су снимили 1968. играни филм “Пламен над Јадраном”, посвећен том догађају по сценарију Меше Селимовића.

На том таласу Спасић и Машера су проглашени народним херојима СФР Југославије указом председника Тита 10. септембра 1973. године, поводом 30 годишњице оснивања ЈРМ.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.