ДНК открива ваше прапорекло

12. априла 2012.

коментара: 46

Анализом Y хромозома могуће је утврдити географско порекло давног претка по директној мушкој линији. Ова истраживања раде се у београдском „ДНК центру за генетику“, чији су стручњаци, специјално за портал Порекло, урадили занимљиво испитивање прапорекла и сродства два човека истог презимена и исте крсне славе

Да ли у вашим венама тече крв давног претка с Урала, из Персије, или сте од давнина, с колена на колено, везани за овај, крајње турбулентни део света? Одговор на ово питање данас можете добити анализом вашег ДНК, тачније његове мушке компоненте – Y хромозома.

Генетичарке др Ана Бањац Чанак и др Бојана Панић из београдског „ДНК центра за генетику“ за портал Порекло говоре о својим вишегодишњим искуствима у утврђивању прапорекла. Како објашњавају, под прапореклом се подразумева географско порекло, и то искључиво по мушкој линији одређене особе. Анализе порекла по женској линији још се не раде у овој лабораторији, али не због тога што је то немогуће, већ зато што су захтевније и изискују више времена од „мушких“.

Цела ствар у утврђивању прапорекла састоји се у томе да се из ДНК издвоји мушка компонента, Y хромозом, који се преноси искључиво са оца на сина, и потом утврди такозвани Y хаплотип. Затим се тај Y хаплотип пореди с постојећом базом Y хаплотипова и проналази истоветан или најприближнији. Колико налази овакве анализе могу бити узбудљиви и неочекивани, најбоље сведоче резултати које су добили запослени у овој лабораторији, а који су своје претке „лоцирали“ у северној Русији, Украјини, Персији, па чак и Бенину!

Др Бојана Панић, аутор најбољег доктората из области молекуларне биологије Универзитета у Кембриџу за 2004. годину, каже да се испитивање прапорекла у њиховој ДНК лабораторији ради од 2008. године.

– Шта ми заправо радимо? Пошто се порекло по мушкој линији може пратити по Y хромозому, ми утврђујемо хаплотип тог хромозома. Тај хаплотип мора да буде исти код свих мушкараца из једне лозе, по непрекинутој линији, и у том смислу можете да пратите своје порекло уназад (деда, прадеда итд.) и бочно (стричеви и њихова деца). Праћење порекла по женској линији не радимо, јер је захтевније. Али, да разјаснимо, по женској линији се специфична ДНК не преноси само с мајке на ћерку, већ је то нешто што мајка пренесе својој деци без обзира на пол, док је код мушкараца, по Y хромозому, то искључиво са оца на сина – објашњава др Бојана Панић.

Она каже да није могуће с прецизношћу одредити колико тачно колена уназад може да се утврди нечије прапорекло.

– То није бесконачно јер се ДНК мења с времена на време. Али, то ипак нису толико велике промене да не можете пратити порекло практично стотинама година уназад. Мутације се дешавају једном у сто случајева, и по вертикали и по хоризонтали. У неким генерацијама остане тако измењено, док се у неким промени, па се опет врати на првобитно, и напред и назад, тако да се не може дати тачна процена. Генерално, иде уназад 250 година, али у биологији ништа није толико егзактно – наводи др Панић.

Као основу за утврђивање прапорекла у овој београдској ДНК лабораторији користе базу података са интернет портала www.yhrd.org, у којој се налазе хаплотипови затворених група, које се не мешају много са другим људима.

– Типичан пример затворене групе су Баски у Шпанији, или Јевреји. Те групе су интересантне јер знате да су ту од давнина и у том смислу могу да послуже као репер. Што се тиче Словена, постоји нешто што је чешће и може да се прати, али то никад није 100 одсто. Због тога врло често озбиљни радови, везано за порекло, узимају у обзир како генетику, тако и археологију, језик. И кад се све заједно то уклопи, онда има тежину – каже др Бојана Панић.

А како у пракси излгеда проналажење прапорекла неког „Марка Марковића“?

– Добије се списак карактеристика његовог Y хромозома и онда се упореди где је исти такав Y хромозом нађен у свету. Међутим, не нађе се увек. База коју користимо још нема велики број узорака, али кад се нађе, онда му кажете да исти такав Y хромозом постоји, рецимо, на Уралу. То није апсолутни доказ да је његов далеки предак дошао са Урала, али постоје велике шансе да се некад с тог простора спустио у ове наше крајеве – наводи др Панић.

Она наводи занимљив налаз до којег је дошла истражујући мушки део своје породице.

– Хаплотип је показао да је прапорекло Панића у Персији, односно у Ирану. Било је апсолутно поклапање, све карактеристике Y хромозома су одговарале – каже др Панић, додајући да су њени мушки преци новијим пореклом испод планине Козаре у Републици Српској (БиХ).

Веома занимљив налаз добио је њихов колега с презименом Кецман, којем је прапорекло пронађено на Уралу, док је убедљиво највеће изненађење било са другим колегом из лабораторије, којем су корени пронађени чак у Бенину (западна Африка)!

– То јесте мало чудно. ДНК молекул је динамична структура и може да дође до разних промена. Али, ако се вратимо мало уназад, свакако смо сви ми потекли из Африке – констатује др Панић.

Тренутно једино и највеће ограничење испитивања прапорекла је то што у бази која се користи (http://www.yhrd.org) нема много узорака Y хаплотипа с наших, балканских простора. Али, и без тога се зна да је по том питању ситуација овде доста „шарена“.

Др Ана Бањац Чанак наводи да је базу Y хаплотипова коју користе сачинио један угледни немачки генетичар.

– То је отворена база. Кад вам се једном утврди Y хаплотип, тај профил се укуца у претраживач ове базе и онда може да се утврди да ли је такав Y хаплотип регистрован. Код нас, нажалост, не постоје такве базе података, мада је било покушаја да се оснују, пре свега за потребе форензичких истрага – каже др Бањац и појашњава:

– Било је идеја да се на Биолошком факултету утврде Y хромозоми карактеристични за разне делове Србије, и да то онда послужи кад немате осумњиченог, а имате ДНК траг, да утврдите из ког краја Србије осумњичени потиче.

Ипак, наше саговорнице тврде да су прилично проблематична истраживања која су се појавила пре неколико година, а по којима је наводно утврђено колико процената Словена, Илира, Трачана, Феничани, Грка, Турака или Германа има у сваком појединачном Србину или Хрвату.

Др Ана Бањац Чанак каже да је реч о истраживању које је употребљено у комерцијално-политичке сврхе.

– Пре свега, тада је испитан сувише мали број људи да би се могли дати прецизни закључци. Познато је из статистике да је за тачност сваке анализе потребна што већа база података, у конкретном случају један одсто популације, мада је и то зависно од краја до краја. У сваком случају, што већи узорак, то боље. То што је истраживано је вероватно технички ваљано урађено, али је проблем у интерпретацији. Тражити разлику у генетици, чак и између различитих раса, нема много смисла, јер се ради о минималним разликама. А разумљива је човекова жеља да се издваја. То су ствари са којима се игра, али треба бити обазрив – констатује др Бањац Чанак.

Она каже да су, кад је реч о нашем подручју, из форензичког искуства утврдили да је код једне од ромских популација истоветан Y хромозом.

– То је утврћено на основу налаза ДНК код једне групе осумњичених из ове популације и по томе је јасно да истоветан Y хромозом постоји у малим заједницама које се мешају унутар себе. На нашем терену тако нешто можда постоји још само у неким планинским подручјима. Међутим, с обзиром на то колико је кроз овај наш простор прошло миграција и било мешања, тешко може да се говори о изолованој популацији – наводи наша саговорница.

Тражење везе између појединих група код нас има смисла, према др Бојани Панић, једино кад желите да утврдите да ли је неки ваш познаник, који има исто презиме и слави исту славу, у сродству с вама, тј. да ли вам је давни предак заједнички.

– Код нас управо долазе људи који желе да утврде да ли припадају истој лози јер имају исто презиме и крсну славу, како би сачинили своје породично стабло. У таквој ситуацији можемо да помогнемо и дамо дефинитиван и прецизан одговор – каже др Панић.

Да је то тачно, уверили смо се и сами. Наше саговорнице су урадиле испитивање да ли су два мушкарца са истим именом и веома ретким презименом и истом крсном славом у директоном сродству. При томе, једном су преци из Лике, а другом из Босанске Крајине (с педесетак километара удаљености). И, резултат је показао да се њихов Y хаплотип не поклапа! Штавише, једном је прапорекло утврђено у западној Хрватској, а другом у централној Румунији. Овакав налаз, како објашњавају, говори две ствари: или да је у некој од карика „утрчао“ Y хаплотип непознатог мушкарца (кроз неверство неке прабабе или насилним путем) или се, што се дешавало у тим крајишким просторима, неки мушки предак приженио и прихватио женино презиме и крсну славу.

А да би се оваква анализа урадила, довољно је узети брис с унутрашње стране образа. Питали смо зашто баш с тог места.

– Одатле, зато што је најједноставније. ДНК молекул је исти у свакој ћелији нашег организма, а најлакше је да протрљати штапић по унутрашњој страни образа. Ништа не боли, нема вађења крви – објашњава др Бојана Панић.

Она још каже да из њихове лабораторије засад добијене налазе Y хаплотипа не шаљу у базу у Немачкој коју користе.

– Најпре из разлога што још немамо уговорен такав вид сарадње, а друго због тога што би савакако требало да добијемо одобрење од особа којима смо утврдили Y хаплотип – објашњава наша саговорница.

 

Биографије др Бојане Панић и др Ане Бањац Чанак

Др Бојана Панић

Дипломирала 2000. године на Биолошком факултету у Београду као студент генерације, на смеру молекуларна биологија и физиологија. Докторске студије завршава на Универзитету у Кембриџу, где добија награду за најбољи докторат из области молекуларне биологије. Завршила је једногодишњу обуку из области форензичке анализе ДНК. Четири године је била руководилац ДНК лабораторије Националног криминалистичко-техничког центра при МУП Републике Србије. У Лабораторији ДНК ради од њеног оснивања.

Др Ана Бањац Чанак

Дипломирала и магистрирала на Хемијском факултету Универзитета у Београду, на смеру биохемија. Докторирала је на Универзитету Лудвиг-Максимилијан у Минхену. Радила је у Лабораторији за ендокринологију и молекуларну биологију при институту Винча, у ГСФ Институту (Институту за клиничку молекуларну биологију и туморску генетику) у Минхену и у ДНК лабораторији Националног криминалистичко-техничког центра при МУП Републике Србије. Завршила је једногодишњу обуку из области форензичке анализе ДНК. У Лабораторији ДНК ради од њеног оснивања.

 ИЗВОР: Портал Порекло

 ДНК

 

 

Претходни чланак:

Коментари (46)

Одговорите

46 коментара

  1. neb

    sud me je osudio da imam sina ,iako se nije poklapalo ni vreme, ni bilo sta ,ali pise u resenju da nemamo ni istu krvnu grupu-niti neka zajednicka obelezja . na kraju resenje : ne potvrdjuje se i ne odbija se ocinstvo !ja bih hteo posle 30 godina , da utvrdim da li je moj sin ili nije ! medjutim decko ne zeli . sta bih trebao uzeti od njega/opusak,dlaka kose…../-to sto bih mogao obezbediti . koliko bi me to kostalo ? hvala na odgovoru !

    • Aleksandar I1

      Портал се не бави утврђивањем очинства / материнства. За све информације у том правцу, обратите се непосредно лабораторији на начин како је то објављено на њиховом сајту.

  2. Ica

    Postovani,
    ako sam dobro razumela, preko zenske linije nije moguce potvrditi
    ocinstvo.
    Naime nema muskih naslednika, samo moja majka.
    Uradjena je dnk analiza sa mojom majkom da bi se potvrdilo bratovljevo ocinstvo.
    Rezultati su pokazali da u detetu nema njenih gena.
    Da li je moguce da dete ne nasledi bas ni jedan gen od babe?
    I na koji nacin moze da se dokaze ocinstvo ako nema muskih osoba.
    Hvala unapred

    • Aleksandar I1

      Ваше питање је везано за утврђивање очинства (сродства), а овде се бавимо нечим другим…утврђивањем прапорекла по мушкој и женској лози. То су два потпуно различита теста.
      Приликом утврђивања очинства, у недостатку очевог узорка, могу се узимати днк узорци чланова његове породице. Најпоузданија особа је мајка па тек онда отац и евентуална браћа и сестре. Такође, та врста теста поуздано установљава чињеницу да ли постоји веза између детета и могућег оца као и осталих чланова очеве породице. Најјачу везу ће дете имати са биолошким оцем и мајком, нешто слабију са рођеном браћом и сестрама те бабама и дедама итд итд. Што је степен сродства даљи, тиме је и та генетичка веза сродства слабија, наравно.
      Дакле, ако тестирано дете о којем говорите, нема генетичко подударање с вашом мајком, онда ни њен син не може бити отац тог детета. То је што се тиче утврђивања сродства (очинства, материнства) путем днк анализе.
      Понављам, истраживање прапорекла је нешто сасвим друго.

  3. Vesan Krapež

    Napisali ste da у vašem ДНК центру за генетику за сада раде само испитивање порекла по мушкој линији.
    Ja bi želela da istražim praporeklo po majci. Gde to mogu da uradim.

    Pozdrav.

    • Aleksandar I1

      Можете преко најпознатије комерцијалне лабораторије FTDNA у Хјустону, a до краја године важе попусти па би било добро да их искористите. Ви требате обавити mt-DNA тест који може бити обичан (редовна цена му је око 40 евра) или потпун (full mtDNA око 150 евра). Цене су на сајту изражене у америчким доларима.
      https://www.familytreedna.com/
      https://www.familytreedna.com/mt-dna-compare.aspx

  4. Zelim da uradim test, da vidim na kom podruciju su moji preci ziveli. Zanima me mozete li ici 1000godina unazad? 250 je malo..

  5. Dusan

    Postovani !
    Rodjen sam u Srbiji kao i moji preci 2-3 kolena koje mislim da znam.
    Voleo bih saznati ko su moji preci i odakle vodim poreklo.

    Koliko jedan proces traje?
    sta je potrebno uraditi ?
    Koliko kosta Vasa ussluga ?

    Pozdrav

  6. Marija Protulipac Markovic

    Postovani,

    Da li postoji mogucnost slanja materijala za analizu ili je potrebno da se licno dodje na kliniku?
    Jedino sto znam o mojima da mi je jedan deda bio iz Crne gore, a drugi iz Like, a obe babe iz Srbije. Medjutim, volela bih da saznam vise.