РОЂЕН: 9. новембра 1954. у селу Теговиште (Владичин Хан)
РОДИТЕЉИ: отац Драгомир, из села Теговиште (Владичин Хан), радио као аутомеханичар у каменолому; мајка Радмила (девојачко Ристић) из села Манајле (Владичин Хан), домаћица.
КРСНА СЛАВА: Свети Никола (Станковићи), Аранђеловдан (Ристићи)
О ПРЕЦИМА: Отац Драгомир за време Другог светског рата заробљен од стране Немаца и од 1941. до 1945. био на принудном раду у руднику Мачкатица. Мајчин отац Живојин убијен је 1942. у Косовској Митровици, где је радио као железничар. Баба по мајци Станојка провела живот као домаћица у селу Манајле. Са очеве стране, родитељи су Благоје и Миланка (девојачки Маринковић), обоје из Теговишта.
ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: Неки кажу да је племе Станковића у Теговиште дошло из Црне Горе 1576. године.
ПОРОДИЧНА АНЕГДОТА: Док је деда по очевој линији Спиридон био солунски ратник и носилац одликовања, деда по мајци се сам повредио да не иде у рат. Испалио је себи метак у шаку и није мобилисан.
БИОГРАФИЈА: Основну школу завршио у Џепу, гимназију Владичином Хану, Медицински факултет у Нишу 1980. Од почетка каријере у војној служби, најпре у Војној болници у Нишу, одакле одлази у Пећ (од 1982. до 1985.). Судску медицину специјализирао је 1988. године. Широј јавности постао познат као форензичар на вуковарском ратишту 1991. Током ратних година обавио обдукције више од 5.000 погинулих, а на основу прикупљених података одбранио докторски рад 1997. Радио је као специјалиста и форензичар на Инситуту за судску медицину и патологију ВМА, а 2001. добио чин санитетског генерал-мајора. Од 2002. начелник ВМА, а на тој функцији је остао до 2005. кад је смењен, демобилисан и пензионисан. После раздруживања Србије и Црне Горе био министар одбране до 2007. године, после чега је наставио да ради ка наставник на Полицијској академији, Вишој школи за унутрашње послове и приватном Стоматолошком факултету у Панчеву. Од 14. марта 2011. је министар здравља у реконструисаној влади Мирка Цветковића. Ожењен је Марином са којом има близанкиње Иву и Ину.
Извор: Зоран Станковић за портал Порекло
17. јул 2013. у 16:10
niša petronijević
te 1576 godine kao i sto godina pre toga i sto godina posle, nije se bežalo sa zapada na istok već obrnuto. Nije se bežalo ka Turskoj već ka Mletačkoj, Ugarskoj i Austriji. Pleme Lutovci u sjevernoj Crnoj Gori znaju da su došli iz okoline Pirota i nisu jedini, mnogi su iz nostalgije za starim zavičajem davali kćerima ime Nišava da ih seća na ljepotu reke sa koje su došli. Otuda u Crnoj Gori prezime Nišavić.