РОЂЕН: У селу Медвеђа, између Трстеника и Крушевца, 24. септембра 1953.
РОДИТЕЉИ: Отац Милош Бајић, из села Медвеђа, мајка Вера (девојачко Мутавџић) из суседног села Велика Дренова. Обоје земљорадници
КРСНА СЛАВА: Свети Стефан Дечански (Бајићи), Свети Никола (Мутавџићи)
О ПРЕЦИМА: Моји су сви сељаци и ја се тиме поносим. Деда по оцу се звао Мирко Бајић, а баба Савета Саја Здравић. По мајци су деда Милутин Мутавџић и баба Катарина.
О ПОРЕКЛУ: Бајићи су из Моравске долине, а према неким предањима су далеким пореклом из околине Андријевице и Плава. Моји деде и прадеде то не памте, само се по легендама помиње, а има уписано и у неким књигама. Та сеоба се десила пре 300 или 400 година. Сви су били јако високи. Село Медвеђа у које су дошли је у срцу старе кнежевине, између престоног српског града Крушевца и манастира Љубостиња. Тај манастир је почео да зида кнез Лазар неколико година пре косовске битке, предосећајући опасност. Реч је о једном од најлепших споменика српске средњевековне културе. У манастир Љубостињу су после косовског боја дошле кнегиња Милица и 300 удовица српских велможа, који су изгинули на Косову. Међу њима и Јефимија, прва спрска песникиња. У том манастиру су крштена моја деца Недељко и Јелена.
РАТНА ПРИЧА: Мој прадеда Обрен Бајић је са 24 године погинуо на одбрани Београда 1915. То је једна од најславнијих битака у одбрани српског идентитета.
СВЕ У ЗНАКУ БРОЈА 24: Наша слава је Свети Мрата (Стефан Дечански) 24. новембар, ја сам рођен 24. септембра, мој син Недељко је рођен 24. октобра, моја ћерка Јелена је рођена 24. марта, моја унука Ленка је рођена 24. априла, становали смо 12 година у згради са бројем 24. Тренутно нам се фирма налази у Краља Александра 24. Треба ли даље да наводим? Кума је рођена 24. јануара.
ПОРОДИЦА: Ожењен Миленом, девојачко Бијелић, из Старе Градишке (Славонија). Син Недељко, ћерка Јелена.
БИОГРАФИЈА: Основну школу завршио у родном селу Медвеђи. Средњу музичку у Нишу, Факултет драмских уметности у Београду. Једна од првих запаженијих улога на филму била је у „Сарајевском атентату“ из 1975. у којем је глумио Недељка Чабриновића. Нашироко постао познат улогом Далибора у „Партизанској ескадрили“ (1979). Популарност стекао кроз лик Секуле којег је глумио у филмовима „Секула и његове жене“ (1986), „Секула се опет жени“ (1991) и „Трећа срећа“ (1995). Аутор је, глумац, сценариста и редитељ серијала „Село гори, а баба се чешља“ који је постигао огромну гледаност.
ИЗВОР: Радош Бајић, портал Порекло
26. октобар 2012. у 14:16
Miroslav Mladenovic
Неколико речи у коментару о Бајићима. Тачно је да су Бајићи пореклом иѕ Андријевице, а и да су високи по расту као кршни Црногорци. Занимљиво је за овај РОД према мојим истраживањима да је један РОД Бајића из ТРН (БУгарска-Знепоље-некада било српско) се доселио у Власотинце, а један од Бајића је био и јавни тужилац у судству.Наравно, постоји вероватноћа (многи су пшроменили презимена и крсне славе од турског зулума и освета) да и у мом родослову и кумству са другима у крају у власотиначко-црнотравском крају постојала су и постоје у великом броју села имена:Мирко, Радош, Јелена, Ленка-а и заједно (не знајући) забележили смо (Радош Бајић је на телевизији пре више десетине година саопштио поводом прославе пробоја солунског фронта у првом светском рату) исту родољубиву песму (он под називом ОСВЕТНИЦИ -а ја БОЈ НА МОРАВУ-од самоуког песника Јанковића (76.г) 1976.г-објавио је на војном форуму и српском вокабулару)-постоји дубоко коренито-крвно сродство Бајића и са Црном Гором и делом Јужне Србије(власинско-црнотравско-власотиначка област). Ради сазнања у тој родољубивој песми (бој 1915.г се одиграо са Бугарима на реци Јужној Морави(вцласотиначком мосту) и аутентичност јунака Радивоје сам открио путем листа “политика” (открио га потомак Николић Томислав пореклом из Крњино-општина бабушница, где се на спомен плочи налази његово име Радивоје Николић и брат Вељко Николић-српкси јунаци са солунског фронра). Надам се да ћу фотографије са Спомен плоче и песму објавити и на овом порталу, где је потомак Николић забележио песму исто под називом ОСВЕТНИЦИ као и Радош Бајић од свога деде из свог родног села Медвеђе.
Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце
25.октобар 2012.г. Власотинце југ Србије
17. јул 2013. у 16:23
niša petronijević
Pa i sam Radoš ne tvrdi tako sigurno kao vi da je iz Crne Gore. A ako ste nekada putovali Crnom Gorom onda ste mogli da se uverite da su te priče o visokim i kršnim Crnogorcima obična mitologija a posebno su sitni rastom pravi Brđani – Malisori kojima pored Plava i Gusinja pripada Andrijevica. Gde si ti video krupnog Albanaca.A oni su svi pravi Brđani i Crnogorci ih jako cene i vole da se ugledaju na njih.
2. март 2019. у 19:29
Деки
Како не тврди тако када у добром делу текста о томе прича? Какви Малисори у Андријевици, када Васојевићи немају везе са њима (и генетика показала)? Ево, као неко коме су преци из Црне Горе и то баш из тих крајева, масу људи које познајем су преко метар и осамдесет. Мало се образујте, па онда причајте о теми, а не да ширите благо речено, барем овако јавно.