Шотра

26. март 2012.

коментара: 2

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Војислав Ананић

    Шотре

    Шотре (Срби) су настањени у Козицама (Тријебањ). Документ о присуству породице Шотра у Тријебњу на почетку двадесетог вијека, потписује Јефто Дедијер, гдје стоји да „Шотре православни, (доселили) прије 80 година из Попова због сиромаштва. Славе Никољдан.“ Исти извор тврди како је у Руштима (ради се о Хруштима, оп.а.) „Шотра (је) најстарија породица”. Уз опаску, да је, „кад су босански Муслимани прије 100 година ишли на Биоград, Шотра (је) носио барјак.“
    Породично предање каже да су Шотре поријеклом из села Чваљине из Попова. Шотре су се тамо презивали Голуб. Породица Голуб је до задњег рата живјела у Чваљини. Голуби славе Лучиндан, што су Шотре славиле прије досељења, да би у Козицама почели славити Никољдан. Голуби су поријеклом од рода Иванишевића из села Пољице у Попову пољу. Иванишевићи су из Риђана код Никшића. Голуби су се, наводно, бавили прикупљањем пореза, негдје у Далмацији гдје су привремено живјели, и према италијанском ти Ијуди су се звали шотрари. Они су добили презиме Шотре а њихови потомци Шотрићи. Јефто, Јовин син, је први из Чваљине преселио у Мостар, бавио се трговином и од њега је позната мостарска породица Шотрића. Породица је имала велику библиотеку. Јефто и Вуко били су међу највећим донаторима приликом градње мостарске православне цркве. Рего Шотрић је био предсједник СПК ,,Гусле“ у Мостару. Једна улица у Мостару звала се Сотрића улица.
    Из Чваљине су, око 1820. године, четверица синова Симе Јовина доселили у Козице и Тријебањ. Шотре славе Никољдан. Данило Шотра је прије Првог свјетског рата, одселио на Ривине (Пјешивац) гдје је имао продавницу и држао је до погибије 1941. године. Данило је био угледан човјек, био је младобосанац, знао је за припрему атентата на Фердинанда у Сарајеву 1912. године. Организирао је пребацивање Мухамеда Мехбедбашића, једног од атентатора, у Црну Гору. Шотре су имале имање на Кошћели. По предању, од дубравских Шотри су невесињска, муслиманска фамилија Шотра из села Хрушта, који су одселили у Турску 1908. године. Шотре се сахрањују у два гробља у Козицама и православно гробље у Тријебњу. (Породично предање написано према истраживању Жељка Шакоте из Козица.)
    Породица Данила Шотра из Пјешивца дала је два велика сликара, Бранка Шотру, графичара и Милену Шотра, сликарку, његову сестру. Бранко Шотра је рођен у Пјешивцу код Стоца 1906. године, умро је у Стокхохну 1960. године. Студирао је у Београду, службовао као наставник. Након Другог свјетског рата био је на високим дужностима у Београду. Урадио је велики број листова у дрворезу и линорезу са приказима мотива из Херцеговине и НОБ-а. Илустрирао је књиге Михаила Лалића и Ериха Коша. Његове графике биле су изложене у Галерији Бранко Шотра у Стоцу (Шарића кућа) до 1992. године, када су, у ратним дешавањима, нетрагом нестале.
    Милена Шотра је рођена у Пјешивцу 1909. године а умрла 2003. године. Радила је уља на платну са снажним и упечатљивим колоритом. Милена Шотра је „прва сликарка Херцеговине”. Сликарство је учила код Петра Добровића и код паришких професора. Њезино је сликарство под снажним утицајем поднебља и херцеговачког колорита. У црногорском селу Црнићи формирана је њезина мала галерија слика, као легат сликарке становницима тога села. Живјела је и сликала у Херцег-Новом.
    Шотре су породичну кућу у Пјешивцу (Ривине), поред пута Столац- Чапљина, гдје је њихов отац Данило држао гостионицу, поклонили становницима Пјешивца, па је дуго година тамо радила основна, четвероразредна школа. Основна школа у Црнићима носила је име Бранка Шотре. У посљедњем рату Шотрина кућа је срушена. Нека ово сјећање буде скромна захвала племенитим члановима Шотрине фамилије, испред, заборавних и незахвалних, мојих Дубраваца.
    Етимологија презимена Шотра могла би имати упориште у ријечи/основи “шот – глас којим се вабе, тјерају патке; шатор – мужјак од патке; шотка – пловка, патка, раца, арб. Shatf – patak, shote – патка.“ Према овоме могла би ово бити ријеч арбанашког поријекла, међутим, Скок тврди да „пе даје етимологије арбанашке ријечи“ па је то вели „непотребна претпоставка,“ те зато оставља непознато поријекло ове ријечи.

    Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.

  2. Војислав Ананић

    ШОТРА (п,м). Шотре (п.), у Козицама, Тријебњу, и Пјешивцу (Дубраве, Столац). У Дубраве су се доселиле из Чваљине у Попову, гдје су раније били настањени. Славе Никољдан (59:258; 84:155). Из једне породице Шотра из Пјешивца потичу познати сликари Бранко и Милена Шотра. Бранко Шотра (1906-1960). Прије Другог свјетског рата, Шотра је радио претежно уљане слике, а мање графику, да би се, током рата, сконцентрисао на графику. Графиком је продро и у “најзабаченије херцеговачко село“. Сликао је старце и старице, мотиве из народног живота и “овјековјечио” кршавити херцеговачки пејсаж”. Кажу да је спонтано волио сељаке и ратнике, непроходне шуме, као и голе падине родног краја. У столачким Дубравама рођена је и “прва сликарка Херцеговине” Милена Шотра. Бранкова сестра. Родни крај је врло рано напустила и отиснула се у свијет, носећи са собом визију Херцеговине. Сликарство је почела да учи код Петра Добровића, да би затим наставила у Паризу код чувених ликовних педагога. Често се враћала завичају и сликала доста по Херцеговини, посебно у Требињу. Милена је још као дјевојчица завољела фолклор Херцеговине гледајући своју мајку како тка торбице, серџаде и ћилиме. Шотре (м), помињу се у Хруштима код Невесиња. Били су “најстарија породица” у селу. Дедијер је забиљежио: “Кад су босански муслимани прије сто година ишли на Београд, Шотра је носио барјак” (59:232).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.