Порекло презимена Цупара

Презиме Цупара се среће у пљеваљском крају.

Цупаре су добиле презиме на интересантан начин. Иначе, пре су се презивали Радовићи. Дошли су од Челебића, као и остали Радовићи у нашој општини, и то у Глисницу око 1740. године, а у Бољаниће много раније. Род су им Радовићи, Лончари у Рађевићима и Лончари на Вијалици – Готовуша.

Кажу да су Радовића сватови дошли за девојку у мало даље село. Имали су добру кобилу са ждребетом. Кобилу су повели за девојку, а ждребе задржали код куће. Кад су сватови кренули испред девојачке куће, девојку су ставили на кобилу. Она је одмах јурнула кући ждребету и однела девојку пред сватовима. Кад је кобила донела девојку пред момкову кућу, он је цепао дрва и није познао своју девојку нити она њега нити је знала да јој је то дом и момак. Растрешена и уморна девојка је рекла момку: “Цупарац, да си ми по Богу братац скини ме са ове кобиле, јер ме је читаву растресла и више не могу да се држим на њој.” Момак, не знајући да је то његова девојка и будућа жена, скину је са кобиле. Одмах за њом дојурише девери, а затим и остали сватови. Од тада из прозваше Цупаре.

Памте имена предака од Мића (1830) и браће му Радоја и Радојице. Они су се населили у Бољанићком вису. Мићов је Димитрије, Ђуро, Мико и Нико. Никови потомци живе у Брвеници. Мићо је био снажан, па се на једном вашару рвао са медведом и оборио га. Већина Цупара живи у Бољанићима. Око 1930. године било их је 10 кућа. Димитрије је био снажан и бавио се лечењем људи лековитим биље. Аге су им били Кадићи.

Један је од Цупара био у српској војсци 1912-1918. и погинуо приликом пробоја солунског фонта. Ћирко Цупара је 1909. године побегао од аскера у Црну Гору и отуда се вратио са црногорском војском 1912. године. Димитрије је био активан у буни 1903-1905. године (хилави) против турске влати. Димитријеви синови су Милован и брат му…

У I светском рату у црногорској војсци учествовало је 6 Цупара. Ђуро је заробљен и умро у робији. Погинуо је Богдан, а рањен Радомир. Цупаре су лосле Дебељевића прве дошле у Глисницу.

ИЗВОР: Милета Војиновић – Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва, 2008, приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић