Порекло презимена Угрица Reviewed by Momizat on . ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Илија Шикман Порекло: Порекло Угрица је данашњи простор Црне Горе. Преко северне Далмације стижу у Лику. Вероватно да су за велик ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Илија Шикман Порекло: Порекло Угрица је данашњи простор Црне Горе. Преко северне Далмације стижу у Лику. Вероватно да су за велик Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Илија Шикман » Порекло презимена Угрица

Порекло презимена Угрица

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Илија Шикман

Порекло: Порекло Угрица је данашњи простор Црне Горе. Преко северне Далмације стижу у Лику. Вероватно да су за велике сеобе 1690. године стигли на простор Паноније све до Мађарске, а један огранак на подручје Славоније. Индентично презиме Угрицама у Црној Гори је презиме Угрин код Никшића и појављује се 1411. године, а код Рисна Угриновићи 1692. године, доселили се из Никшића, као и у Подгорицу. Угрице су са крсном славом свети Никола.

Данас у Хрватској Угрице су углавном Срби, и воде порекло из околине Книна. Највише Угрица у протекли стотину година рођено је у селу Куновац (Срб) у Лици, али је од 33 породице колико их је било педесетих година прошлог века, данас су остала само три. У Хрватској живи око четири стотине Угрица у око стотину домаћинстава. Средином прошлог века било их је приближно три стотине педесет, па се њихов број до данас тек незнатно повећао.

Године 1358. (Задарски мир), краљ Људет поставио је за угарско-хрватског управника у Пољицама Јураја Рајчића који је са синовима Угрином и Новаком доселио у Пољице из Славоније.

Угрини су пописани као чланови војне посаде и харамиске породице у тврђави Брлог 1551. године. Стари град и тврђава Брлог имао је 1653. године сталну војну посаду од 6 војника. Турци су 1575. године заузели и спалили град, касније обновљен и поново смештена стална војна посада од 6 војника која је чувала цесту од Сења према Оточцу. Касније се ово презиме не спомиње на овом подручју, али са сигурношћу је да су се у Брлог населили из Далмације почетком 16. веку у време најжешћих турских напада на Лику, Крбаву и Гацку.

Угрице (мада су се одиграле велике миграције) су настањене у селу Клиса (Пакрац), село Бастаји (Дарувар), Подунавац (Пакрац), село Рајић (Окучани) и сви потичу из западне Славоније. Сигурно је да су скривани иза таквих презимена, која нису на -ић да не би били малтретирани кроз историју и разних мрзитеља Срба. Сви су православне вере и не крију своје српско порекло.

Порекло презимена: Презиме Угрица је етнонимичног порекла и у вези с именоном народа Угри или Мађари. Спада у групу осталих презимена. Презиме се односи на етнонимско постање, односно очувано је име мађарског (угарског) народа.То не значи да је презиме Мађар, Угрин или Цигановић, нужно њихов предак припадао том народу. Тако и презиме Угрица, не значи да предак припадао Угарском народу. Мађари и Роми важе за срномањасте, а Пуљизи, становници италијанске покрајине Апулије су се сматрали нискима.

Презиме је вероватно настало на тај начин јер су преци носиоци презимена сигурно били у угарској служби или су се досели с подручја Угарске.

Име Угрин изворно је било етноним (Мађар), али је брзо постало обично име (антропоним), па одатле бројна презимена (Угрин-Угрина-Угрица-Угринић-Угринов-Угриновић-Угриновски). Презиме Угрица је српско презиме у Хрватској и Босни и Хецеговини. Према попису становништва у Хрватској 1948. године епицентар Угрица је у кореничком срезу, а остале породице су у областима Липик-Пакрац и Вуковар.

У Дабробосанској митрополији 1882. године Угрице су пописане са једном крсном славом (Никољдан) па се сврставају у такозвану прву групу тако да је врло јасно да се ради о једном роду (племену). Међутим, Угрице из Цазинске крајине се не евидентирају у овом попису.

Миграција: Миграција овог презимена се може пратити од Далмације, Лике, Босанске Крајине, Западне Славоније па све до Источне Славоније. У прошлом веку главни миграциони правци Угрица су ишли из Ивошевца у Далмацији према Лици па у Бјелајско поље (Босанска Крајина). Из околине Срба у Лици највероватније најпре Угрице прелазе на подручје Унца а потом у Цазинску крајину пре окупације Босне 1878. године. Носиоци презимена Угрица углавном су насељени у селима, а мали део је у урбаним центрима и градовима. Лако се уочавају места која су некада припадала Војној крајини, што упућује на крајишко презиме. Стим у вези је и претпоставка да миграциони правци Угрица иду од Далмације, Лике, Босанске Крајине, Западне Славоније па све до Источне Славоније.

Распрострањеност: Петар Рађеновић у делу „Бјелајско поље и Бравско“ обилазећи област бележи Угрице у:

Бусије (Бјелајско Поље)-Угрица 3 куће, слава Никољдан. Населили се из Срба (Лика) око 1822. године. У Срб су прешли из Ивошеваца у Далмацији. То је било онда, када је Хасанага Пећки попалио сав Прилог од Ужљебића до Попине.

Милан Карановић у свом делу „Поуње у Босанској Крајини“ обилазећи територију Крајине бележи Угрице 1922. године у насељима:

Буковица (Цазин)-Угрице 2 куће, слава свети Никола. Дошли из Завођа пре Окупације. За ове Угрице нема потврда у селу. Нису евидентирани ни у прегледу породица пред Други светски рат. Могуће да су то Угрице из Крндије, али буни место из кога су дошли, буковички из Завође, а крндијашки из Кулен Вакуфа.

Крндија (Цазин)-Угрица 2 куће, (2 куће у Беширевића Крндији), слава Никољдан. Дошли од Кулен Вакуфа пре окупације Босне 1878. године. Предак им косио са Турцима као косбаша киндисао спахији, који је од напора умро. Да избегне освету његова племена, побегао је у Беширевића Нахију. Пред почетак Другог светског рата у селу су биле 3 породице Угрица са тринаест чланова. Седам чланова је погинуло у рату (53,85%). После рата Лазо је колонизован у Бачку Тополу, потом у Црвенку. Његови чланови породице су погинули у селу. Драган, син Милана отишао у Витез потом у Травник. У село се враћају преживели чланови породице Раде и остају у Крндији до хрватске „Олује“ 1995. године када су напустили село и преселили у Бачку Паланку, а потом најстарији Тривин син Милорад одлази у Америку. Триво је умро у Крндији 1992. године и сахрањен на буковичком гробљу Скорупача. Последљи је од умрлих Крндијаша сахрањен на овом гробљу. Син Никола се населио у село Кожуар (Уб).

У Лици се налази више писаног трага о презименима тако је у „Племенском Ријечнику Личке и Крбавске Жупаније“ уписано 6 кућа Угрица у местима: Грачац 1 кућа, Купирово (Срб) 3 куће и Срб 2 куће.

Угрице су данас у Хрватској присутни у 18 насеља претежно у сеоским срединама. Данас их највише живи у Тењи (9), у осталим местима од једне до четири породице. Највећа концентрација је на подручју Западне Славоније.

У Босни и Херцеговини данас су Угрице евидентиране у четири насеља са 11 домаћинстава. У Федерацији БиХ је забележен Угрица у Травнику (1), ради се о потомку Угрица из Крндије, а у Републици Српској у Козарској Дубици (7), Добоју (2) и Демировцу (1).

У Србији је данас Угрица евидентирано у 16 насељених места са 41 домаћинством. Највећи број их је регистрован у Београду (10), Челареву (7) и Новом Саду (8). Осим једне породице, све друге су настањене, осим Београда, на подручју Војводине.

 

Познати:

Љиљана Смајловић (дев. Угрица), главни уредник дневног листа „Политика“ и председник Удружења новинара Србије

ИЗВОРИ:

– Петар Рађеновић „Бјелајско поље и Бравско“ Београд 1925. године

– Милан Карановић „Поуње у Босанској Крајини“ Београд 1925. године

– Телефонски именици бивших Република СФРЈ

– Ђорђе Јањатовић Презимена Срба у Босни“ Сомбор 1993. године

– „Племенски Ријечник Личке и Крбавске Жупаније“

 


Коментари (6)

  • Pasioanria

    Tražim podatke o mojem pradjedu, ime ne znam, prezime Ugrica. Iz prvog braka sa Marijom Mandić imao je dvije kćeri, moja baka Deva bila je mlađa kći, udala se za Petra Vekića i odselila na Oštrelj, imali su 12 djece. Moja majka Sofija Vekić rođena je 1918. kao najmlađe žensko dijete. Ugrica je imao dva sina iz drugog braka, rado bih saznala neke pojedinosti o njima. Sofija je umrla u Ljubljani 1993. I Deva i Sofija sahranjene su u Puli. Sofija i Jure Anić, moj otac, izgradili su vikendicu sa garažom na Oštrelju, zapaljena je u „Oluji“ ali su ostali zidovi i velika betonirana garaža. Rado bih vidjela najnoviji snimak vikendice, ako je moguće. Hvala svima.

    Одговори
  • Илија

    Порекло и презиме породице Угрица,
    Не могу помоћи за тражене податке о прадеди Угрица. Међутим достављам текст о пореклу и презимену породице Угрица. Можда ће помоћи нешто о ширем сазнању за породицу Угрица. Поздрав, Илија.

    Одговори
  • Serdjo

    Javi mi se na demostraf@gmail.com,mislim da mogu da ti pomognem.Iz dva razloga, a to su:
    -moji su Ugrice
    -i ja sam imao vikendicu na Ostrelju
    🙂
    Pozdrav.

    Одговори
  • milica ugric

    ja sam milica ugrica i moj deda je rajko ugricaon ima 96 godina

    Одговори
  • milica ugrica

    ja sam milica amoj deda rajko ugrica je clan osmoro brace ugrica4 bata su umrla 4 su ziva pa ako vas intresuje mogu jos napisati

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top