Судар

16. марта 2012.

коментара: 3

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Ratko

    Zanima me da li neko zna poreklo Sudara iz Zapadne Slavonije, tacnije okoline Pakraca. Prica je da su dosli sa tromedje Srbije, Hercegovine i Crne gore.
    Hvala

  2. Војислав Ананић

    СУДАР (п), у Биограцима и Међинама (Широки Бријег). У овим селима су одавна. Према сопственом казивању, прије су се звали Родићи. Славе Ђурђевдан (189:34,54). Дедијер Сударе наводи у Биограцима и каже да су се раније звали Миловановићи. Не помиње им вјерску припадност, али наводи да су славили Ђурђевдан. По томе би се могло закључити да су били католици (59:345), Петрић тврди да су Судари у Биограцима православна породица која “ту одавно живи” (189:54). Има их у Баћевићима код Мостара и у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  3. Небојша Бејат

    СУДАР

    (Славе Ђурђевдан)

    Вуковићи су у временском периоду у којем је овим просторима владала аустроугарска окупациона империја (1878 – 1918), у Ортијеш доселили из села Мека Груда у општини Билећа. Разлог досељења били су бољи услови за живот. Година досељења ником није позната, али се сигурно зна да су доселили прије почетка Првог свјетског рата (28. 6. 1914 – 11. 11. 1918). Доселила су два рођака: Ристо (13. 9. 1886 – 30. 9. 1944) и Станко. Ристо није имао мушко потомство. Станко је имао синове: Митра (? – 1918) и Вељка (1899 – 1974). Митар се није женио и није имао дјеце. Вељко није имао мушко потомство. Њихов земљишни посјед наслиједио је Судар (Марко) Ђорђо (14. 3. 1925 – 9. 10. 2017), сестрић Вељка, унук Станка Вуковића, родом из Мостара, поријеклом из села Крехин Градац у општини Читлук. У Ортијеш је код свог ујака Вуковић (Станко) Вељка доселио 1930. године, у времену у којем је на овим просторима постојала Краљевина Југославија са Династијом Карађорђевић на челу (1918 – 1941). Био је ожењен Домазет (отац Ристо) Савком (10. 1. 1932 – 9. 3. 2003), рођеном у селу Предоље у општини Берковићи. Имали су 2 сина: Петра (27. 10. 1954 – 5. 3. 2017) и Небојшу (15. 2. 1970 – 2. 11. 2008). И Петар и Небојша имају мушко потомство до данашњих дана. Након завршетка Одбрамбено – отаџбинског рата (3. 4. 1992 – 21. 11. 1995), Ђорђо Судар продао је кућу и земљишни посјед у Ортијешу и настанио се у Требињу. Судар (Марко) Ђорђо, његова супруга и синови сахрањени су у Требињу.