Poštovani,
ova stranica je u pripremi.
Pozivamo vas na saradnju.
Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).
Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.
Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
21. januar 2018. u 16:25
John Lennon
Originalni koreni porodice Smudja vuku iz mesta Padjene,izmedju Knina i Sibenika,slava Djurdjevdan koju su slavili svi pripadnici porodice iz Padjena po crkvi svetog Georgija koja je jedina u mestu.Neki su se spustili u primorske gradove Split,Zadar,Sibenik a neki su krenuli put Srema i Vojvodine.Prvi koji je u Srem stigao bio je izvesni Pana Smudja,1776.godine.Podrucje gde je porodica Smudja najbrojnija je opstina Stara Pazova.U Surduku je bio velik broj porodica sa ovim prezimenom,kasnije se sele u Staru Pazovu,Novu Pazovu,Belegis,Golubince Ugrinovce,Dec,Batajnicu,a neki cak i u Zemun pa i centar Beograda.Danas imamo Smudje koji se smatraju Dalmatincima,koji su jos uvek na podrucju Knina i Splita i Smudje koji se smatraju Sremcima sto je razumljivo jer su im preci vec dva i po veka na podrucju Srema.Postoji teorija da su prezime dobili kao vrsni ribolovci a postoji i ona da su prezime dobili po reci osmudjen ili garav,crn jer su bili ljudi izrazito crne kose i mediteranskog tena.
31. jul 2023. u 10:56
Brus Vejn
Zdravo, verovatno neces videti pitanje, odakle ti ove informacije?
18. decembar 2018. u 22:31
Đorđe Smuđa
Interesantno je da sve grane sremačkih Smuđa tvrde da su poreklom iz Like. Moguće je da su u XVIII veku prostori Like i Dalmacije drugačije definisani u odnosu na savremena shvatanja.
Što se tiče surdučkih Smuđa pred drugi svetski rat je bilo blizu 30-40 domaćinstava. Posle rata, jedna grana Smuđa sa špic-nametom Kecarovi se odselila u Novu pazovu, a najviše ih je otišlo u Zemun i Beograd ( nije “čak” to je samo 40-50 km, a i inače se većina Surdučana tamo selila). Jedna porodica je na Zlatiboru. Smuđe iz Sasa (N. Karlovaca) i Batajnice su došle direktno iz Like (ili Dalmacije), ali ih danas u tim mestima više nema.Mislim da teorija o ribolovcima otpada, jer koliko znam, smuđ je riba crnomorskog sliva (bar na Balkanu). Ja opet znam za teoriju da su selo na Kosovu iz kojeg Smuđe potiču popalili Turci, a stanovnici garavi (osmuđeni) su pobegli put zapadne Bosne, gde su se zadržali stotinak godina pa se odatle spustili u Liku, odnosno Dalmaciju. Većina surdučkih Smuđa koje znam i kojih se sećam pre bi se okarakterisali kao “plavi”.
17. septembar 2023. u 17:21
Dejan
Pomoz Bog.Odakle ste?Moj deda se zvao Djordje Smudja, imao je još 2 brata Sava i Ljuban..Bili su u Surduku pa u Novoj Pazovi
24. maj 2019. u 01:05
Branko Smuđa
Koliko ja znam o prezimenu Smuđa: Austrijska kruna je ganjala Tursku Imperiju i saterala je do Makedonije. Lik koji je vodio priču je Silvije Pikola a glavni baja koji je regrutovao lokalno stanovništvo je pop iz Peći, Arsenije III Čarnojević. Ta “sila” je oterala muslimane i “osvojila” Peć, Prizren, Skoplje i Prištinu, tako što je te gradove spalila do temelja.
Međutim, Arsenijev pokrovitelj i mecena umire od kuge 1689. To se, ko za inat, poklapa sa pozivom na rat sa Francuskom krunom. Zbog toga Austrijska Monarhija povlači svoje trupe sa juga na zapad prestonice.
Šta onda biva sa junošom Arsenijem – hvata maglu jer mu turci znaju facu.
Kao zadnja cupi, da ne ispadne gej, potpali sve srblje koje je huškao na polumesec da pobegnu zajedno, jer “nemaju podršku Bečke Krune”! A srbin, gluperda , opet poveruje i pođe za njim. Opet.
Turčin se vraća i opet zauzima Dečane, Mileševu, Đurđeve Stupove, Sopoćane, Ravanicu, Studenicu…
Beše to 1690 godine.
Veliki Vezir koji je tada dobio tu teritorjiju u zaduženje, Mustafa Ćuprlić je pokušao da diplomatski opegla priču na Kosovu.
Behu to teška vremena za obe strane…
Elem, moje prezime je slavilo Svetog Georgija na kosovskim obroncima pod muslimanskom vlašću 1694. godine.
Proleće.
Budi se sva životna snaga u proleće.
Pa tako i muslimanima koji nisu tu svojom voljom.
Zadževice ne manjka.
Te 1694te godine leta Gospodnjeg.
Dešava se sinhronizovana ili slučajna navala muslimana na pravoslavne domove nekih kosovskih zaseoka.
Nekoliko zaseoka srbskog življa je planulo.
Imena tih naseobina, kao ni imena izginulih u tim grešnim napadima niko nije zabeležio. Jedino se čita u turskim analima da je pobegla mnoga pravoslavna porodica sa tih paljevina.
Sa Kosova ih je pretekao glas. Na Metohiji su porodice dočekane kao “osmuđene”.
Ponos srba je čudo!
Te porodice su nastavile migraciju sve do krša i goleti, ponoseći se da su izašli samo osmuđeni iz magle hašiša osmanlijskih raspuštenika.
Stigavši u golet naseobine Knin, braća se podeliše. Dvojica upornih nastaviše do Istre, Trsta pa sve do Lozane a trojica na sever. Ta trojica na severu stigoše do velike reke Dunav. Tražili su prelaz ali su našli samo lesni breg, 20 metara nad vodom.
Rešili su tu da se i odmore.
I bogomolju Svetom Đorđu načiniše na najvišem delu brega nad vodom.
(Kako je to kasnije dobilo ime po moštima Svetog Nikole, Bog će znati)
Jednog dana, nakon velikih voda, surduknu se lesni breg i napravi prilaz Dunavu.
Te godine se surduknu nekoliko prilaza.
Naseobljani to mesto spontano nazvaše Surduk.
Videvši plodniju zemlju od kosovske a posebno vrletske kninske krajine, dvojica braća ostaše a dvoje odoše preko reke, uz Tisu i dalje.
Sve do 1944 je celo selo Surduk bilo u većinskom vlasništvu mog dede (jednom od unuka osnivača).
Onda su se 1945. pojavili “oslobodioci” i oslobodili dedu svega i poslali ga na robiju. Danas ja imam samo uspomene i ni pedalj vlasništva.
Elem, Surduk u Sremu, jedva 40 kilometara od centra Beograda, je jedina naseobina sa 1500 stanovnika a gde je na groblju više od tri frtalja prezimena Smuđa.