Порекло презимена Санадер

16. март 2012.

коментара: 5

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

12. април 2015. у 18:03

Nemanja

Nemanja Sanader zivim u Sapcu. Moj prandeda Jovan Sanader doselio se u Pancevo oko 1960 iz sela Cret opstina Donji Miholjac. Deda Jovan je bio ozenjen Anom i sa njom je rodio dva sina Ljubomira ciji sam ja unu i Miroslava koji ima sina Predraga, Jedino njih iz familije i znam. Voleo bih da saznam o svom poreklu vise. Krsa slava mi je Djurdjevdan.

Одговори

25. мај 2018. у 16:53

Лука

Лука Санадер живим у Монтреалу, Канада, роћен у Београду. Мој деда Лука је из Лике село Граб општина Грачац, доселио се за Београд 1940 године. Током рата вратио се у Лику, борио у Четницима и умро од последица рањавања 1945. Ожењен је био Анком са којом је имао једно дете мога оца, Ђуру који је умро 1999. Лукин отац мој прадеда се звао Илија и поред Луке имао је још једног сина Николу. То је све што знам о Санадерима по мојој линији. после Олује упознао сам још неколико Санадера из те уже родбине који су се обрели у Београду 1995. сви за које ја знам, укључујући и нас, славе Ђурђевдан.

26. мај 2018. у 11:31

Војислав Ананић

САНАДЕР

Од две “жеље”, да објаснимо порекло његовог и девојачког презимена супруге, г. Јовици Малбашићу из Терница, у Аустрији, испуњавамо другу – о породици Санадер, како се његова Љиљана презивала до удаје. Она је и рођена у Аустрији, где су јој родитељи раније живели и радили, а дошли су из Доњег Волара, код Приједора.
Брачни пар Малбашић пише да је прадеда супруге, колико знају, пореклом из околине Книна. Славе Ђурђевдан. На крају, свакако због Санадера католика, данас Хрвата, обоје питају да ли им је презиме мењано или “прекрштено”?
Да најпре рашчистимо ово последње: презиме никада није и не може бити прекрштено, већ само особа с тим презименом. Санадери су – где год да их је било у ранијим временима (истина не и у “околини Книна”, већ даље, у околини Грачаца, на пример, где су пописани још почетком 18. века) – прво били православне вере, а осим Св. Ђорђа, славе и Св. Стевана и Св. Николу.
Православни или покатоличени, до последњих погрома и прогона 90-их година прошлог века, забележени су у насељима двадесетак општина искључиво на простору западнијих делова Хрватске, некадашње Војне границе, закључно са средњом Славонијом. Али, стизали су и до Шајкашке у Бачкој, до Баната, као и у западну Србију.
Даљом старином су Рађеновићи (што значи, можда и од властелинске фамилије Раденовића), свакако са подручја средњовековне Босне, Старе Херцеговине или чак Црне Горе, а ово презиме су добили у Приморју по неком претку који је био познат као исцелитељ, видар (на италијанском – санаторе), једнако како су настала презимена Балаћ и Бајалица, од бајач.

Извор: Мр Радомир Д. Ракић – Вера Станисавевић Ракић, Корени, Порекло српских породица

26. мај 2018. у 11:41

Насељавање Козаре и Поткозарја

Године 1793. султан је увео неке повластице за овај народ, тако да су могли сами себи да бирају народне старјешине, с тим да их паша потврђује. Осим тога, одредено је да се Турци не смију насељавати по хришћанским насељима и да не смију ништа на силу узимати од хришћана.
Тад су се бројни становници овом миграционом струјом из Далмације, управо од Унца, Босанског Петровца, Гламоча, Кључа, Јајца, Змијања, Врховине, доселили у Поткозарје и населили простор између Врбаса и Уне до Саве. Није било прелажења преко Саве, јер је то била граница између Аустрије и Турске. До Саве је талас насељавања слабио због границе и политичких прилика. Било их је тад који су доселили у Поткозарје и из Ливањског поља. Међу тим досељеницима од Ливна спомиње се и братство Шормази. Код становника Поткозарја свјеже је предање о овом. досељавању из Далмације и Лике, преко Унца, Босанског Петровца, Гламоча и Змијања, односно Врховине. Једни су остајали на заузетим кућиштима, а други из истог братства ишли и заузимали земљу даље, па су зато и иста презимена на овом миграционом правцу. Наведеним миграционим путем у Поткозарје, између осталих, дошла су и сљедећа братства: Арежине, Балаћи, Балабани, Балорде, Банчићи, Бањци, Басаре, Басурићи, Башићи, Берићи, Билбије, Бјелајци, Благојевићи, Бодироже, Бодићи, Бокани, Босанчићи, Боснићи, Бундали, Бурсаћи, Вејновићи, Веруше, Вишекруне, Врањеши, Врховци, Вујасини, Вујасиновићи, Вукоради, Гајићи, Гвере, Гвозденовићи, Гламочани, Гламочаци, Граховци, Грабићи, Грачани, Грбићи, Грубише, Грубар(н)?и, Готовци, Гузијани, Далмајије, Дамјановићи, Дебељаци, Девићи, Деснице, Добрњци, Домузи, Драгајаци, Драгајловићи, Дрљаће, Дрче, Дувњаци, Еруези, Жежељи, Жунићи, Загарци, Згањани, Зелићи, Зељковићи, Змијањци, Зорићи, Инђићи, Ињци, Јајчани, Јапунџе, Јунгићи, Кајтези, Калабе, Калабићи, Калинићи, Капоње, Каралије, Карани, Карановићи, Каури, Кауриновићи, Катанићи, Качавенде, Кекодуши, Керкези, Кесићи, Кесери, Кецмани, Клиновци, Ковјенићи, Кокоруши, Кољани, Комадине, Кореновићи, Кордићи, Косовићи, Кочићи, Краљевићи, Кресојевићи, Крнете, Крчмари, Куаље, Кудре, Кулиђже, Купјешаци, Купрешаци, Купрешевићи, Купеши, Курде, Куриџе, Кучине, Латиновићи, Ливњаци, Лукачи, Лушчани, Љевљевићи, Љубибратићи, Мајданци, Марјановићи, Марчете, Матавуљи, Матаруге, Мастикосе, Мацноге, Мацуре, Медићи, Меселџије, Милетићи, Мисаљевићи, Мокроноге, Мораче, Мудриновићи, Неретвљанци, Ољаче, Омчикуси, Опачићи, Ожеговићи, Пађени, Пеуље, Пеулићи, Пинтери, Плавањци, Племићи, Подгорци, Попаре, Предојевићи, Примошљани, Пухали, Пухаче, Рађеновићи, Ратковци, Раце, Рељићи, Родићи, Ружвице, Сабљићи, Сантрачи, Санадери, Сјеножете, Смољани, Скендерије, Совиљи, Солдатићи, Срдићи, Сувајци, Ступари, Стојановићи, Тимарци, Тимотари, Тишме, Торбице, Травари, Тромошљани, Тријебовљани, Тркуље, Трнинићи, Трубарци, Тубини, Ћермановићи, Ћулибрци, Ћургузи, Унчани, Хере, Цикоте, Црљенице, Црнобрње, Чекићи, Ченићи, Чапљаци, Џапине, Шакоте, Шаренци, Шеве, Шербуле, Шербићи, Шипке, Шикмани, Шкорићи, Шоботи, Шолаје, Шормази, Шљивањци, Штековићи, Штрпци, Шурлани (326,245 -264).

29. јануар 2021. у 13:19

Jovana

Jovana Sanader. Poreklo, pradeda Jovan Iz sela Ljeskovac kod Dvora, Hrvatska. Pravoslavci, Srbi. Slava Djurdjevdan. Slusala price kao doselili iz Crne Gore, Kosova. Al to su samo price. Volela bih znati

Порекло презимена Санадер

Коментари (5)

Одговорите