Крсне славе и презимена Срба у БиХ (РС)

15. марта 2012.

коментара: 95

У БиХ има ско­ро шест хиљада српских пре­зи­ме­на ко­ја се ве­зу­ју за 72 сла­ве. Ако је код ис­тог пре­зи­ме­на заступљена са­мо је­дна крсна сла­ва не­сумњиво је да се ра­ди о је­дном пле­ме­ну (ро­ду). О пре­зи­ме­ни­ма Срба у БиХ не пос­то­је сис­те­ма­ти­зо­ва­на нау­чна ис­тра­жи­вања та­ко да се о њима је­ди­но не­штo ви­ше мо­же са­зна­ти из црквених по­пи­са или та­ко­зва­них ше­ма­ти­за­ма.

Од са­чу­ва­них ше­ма­ти­за­ма по оби­му и ра­зно­врснос­ти по­да­та­ка по­се­бно се из­два­ја Ше­ма­ти­зам пра­во­сла­вне ми­тро­по­ли­је и ар­хи­ди­је­це­зе Да­бро­бо­сан­ске за го­ди­ну 1882. објављен те ис­те го­ди­не у Са­ра­је­ву.

По мно­гим они­мас­ти­ча­ри­ма то је нај­бољи и нај­де­таљни­ји ше­ма­ти­зам ко­ји је до да­нас ура­ђен и објављен у чи­та­вој адми­нис­тра­ти­вно-те­ри­то­ри­јал­ној упра­ви Српске пра­во­сла­вне цркве. Обу­хва­та го­то­во це­ло по­дру­чје да­нашње БиХ. Ис­ти­на, не­дос­та­ју по­је­ди­ни по­да­ци за не­ке па­ро­хи­је у Звор­ни­чко- ту­злан­ској (Сем­бе­ри­ја) и За­хум­ско-хер­це­го­ва­чкој епар­хи­ји, али то не умањује његов зна­чај.

Пре­ма овом ше­ма­ти­зму и првом по­пи­су ста­но­вниш­тва ко­ји је из­вршен (1879) , у БиХ је кра­јем 19. ве­ка би­ло 5.590 српских пре­зи­ме­на за ко­ја се ве­зу­ју 72 ра­зли­чи­те сла­ве.

Пољо­при­вре­дни ин­жењер Са­во Игњато­вић из Бање Лу­ке го­ди­на­ма се ба­ви ис­тра­жи­вањем ко­ре­на сво­је породице.

– Про­блем је у то­ме што је мно­го пи­са­не гра­ђе о Срби­ма у БиХ уни­ште­но, а цркве и гробља у Фе­де­ра­ци­ји БиХ девас­ти­ра­на. Нај­ви­ше по­да­та­ка о сво­јим пре­ци­ма при­ку­пио сам у му­зе­ји­ма, за­тим ма­ти­чним уре­ди­ма, земљишним књига­ма и из усме­ног пре­дања – ка­же Игњато­вић.

Као што је по­зна­то, нај­ве­ћи број пре­зи­ме­на код Срба нас­тао је у 16. и 17. ве­ку. Пре­зи­ме­на су нас­та­ја­ла по ра­зним осно­ва­ма. Нај­чеш­ће је то би­ло по ли­чном име­ну оца или не­ког дру­гог прет­ка (Бо­гдан – Бо­гда­но­вић, То­дор-Тодоро­вић, Си­мо- Си­мић), мај­ке (Смиља-Смиљић, Ма­ра-Ма­рић, Цви­је­та-Цви­је­тић), по за­на­ту: Ку­јунyић, Са­рач, Ко­вач, Ка­чар, по на­дим­ку: Жде­ро, Прдић, Пи­тар…

Де­сет нај­рас­прос­трањени­јих српских пре­зи­ме­на у БиХ су: Ко­ва­че­вић, Са­вић, По­по­вић, Јо­ва­но­вић, Пе­тро­вић, Ђурић, Ба­бић, Лу­кић, Кне­же­вић и Мар­ко­вић.

Ко­ва­че­вић је је нај­ра­ши­ре­ни­је српско пре­зи­ме у БиХ. За ово пре­зи­ме ве­за­но је чак два­де­сет ра­зли­чи­тих сла­ва. Рас­прос­трањени су од Би­ха­ћа, Кру­пе и Пе­тров­ца, пре­ко Бање Лу­ке, Те­сли­ћа и Са­ра­је­ва, до Ви­ше­гра­да и Власенице.

Пре­зи­ме­на Кне­же­вић и Ман­дић нај­рас­прос­трањени­ја су у Кра­ји­ни, док су у ис­то­чној Бо­сни она ве­ома рет­ка. Слично је и са пре­зи­ме­ни­ма Ђу­кић, Ма­рић и Па­нић. И она су нај­ра­ши­ре­ни­ја у Кра­ји­ни.

Пре­зи­ме­на Јо­ва­но­вић, Мар­ко­вић, Илић, Си­мић, Ни­ко­лић, Ми­трић, Ла­зић, Га­врић и Ми­чић ви­ше су распрострањена у ис­то­чној и средњој Бо­сни, а мање у Крај­ини.

Има слу­ча­је­ва да се због ра­зли­чи­тог из­го­во­ра, или ра­зли­чи­тог адми­нис­тра­ти­вног еви­ден­ти­рања, код припадника је­дног пле­ме­на бележе два ра­зли­чи­та пре­зи­ме­на. То је слу­чај ка­да се, на при­мер, у пре­зи­ме­ну јавља сло­во “ј” или га не­ма: Ба­јић-Ба­ић, Ву­јић-Ву­ић, Гру­јић-Гру­ић, Га­јић-Га­ић, Пе­јић-Пе­ић…

По­не­кад су код при­па­дни­ка је­дног пле­ме­на за­бележе­на два пре­зи­ме­на и због то­га што је до­шло до за­ме­не једног од сло­ва дру­гим: То има­мо ка­да се, на при­мер, “џ” за­ме­ни са “ч”: Ба­руџија-Ба­ру­чи­ја, Екмеџија-Екме­чи­ја. Или ка­да се “џ” за­ме­ни са “ћ”: Инџић-Ин­ђић; ка­да се “т” за­ме­ни са “д”: Ву­ко­брат-Ву­ко­брад, ка­да се “у” за­ме­ни са “о”: Шкун­дрић-Шкон­дрић…

Срби има­ју на­ро­дно-цркве­но славље ко­је је не­по­зна­то код дру­гих хриш­ћан­ски на­ро­да. То је крсна сла­ва или крсно име. О њој пос­то­је мно­га пре­дања.

По је­дном крсно име је успо­ме­на на дан ка­да су мно­го­бо­жа­чки пре­ци по­је­ди­них по­ро­ди­ца пре­шли на хришћанску ве­ру. Оту­да и на­зив крсно име од “крсти­ти се” то јест пре­ћи у хриш­ћан­ску ве­ру.

По дру­гом, у вре­ме док су Срби жи­ве­ли у пле­ме­ни­ма је­дно по је­дно пле­ме се кршта­ва­ло иза­брав­ши за тај чин дан је­дног од све­ти­теља или му­че­ни­ка. Тај дан се отад сма­трао ду­хо­вним ро­ђен­да­ном по­ро­ди­це. По­ро­ди­це истог пле­ме­на има­ју ис­ту крсну сла­ву, а ис­ти пре­зи­мењаци са ра­зли­чи­тим сла­ва­ма ни­су од ис­тог пле­ме­на.

Ра­ши­ре­но је и гле­ди­ште ко­је се мо­же на­зва­ти ани­мис­ти­чним, а ко­је по­ла­зи од то­га да је крсна сла­ва са­мо је­дан хрис­ти­ја­ни­зо­ва­ни па­ган­ски култ – култ мртвих, култ пре­да­ка. Ово гле­ди­ште као нај­ва­жни­је уз слављење крсног име­на на­во­ди: кољиво, паљење све­ћа, се­чење ко­ла­ча. Све су то еле­мен­ти жртве­них оби­ча­ја за по­кој­не прет­ке.

По цркве­но-пра­во­сла­вном гле­ди­шту крсна сла­ва је нас­та­ла све­сном акци­јом Српске пра­во­сла­вне цркве, а рашири­ла се по свим српским кра­је­ви­ма то­ком 13., 14. и 15. века њеном ми­си­онар­ском де­ла­тнош­ћу. То је био један вид бор­бе про­тив мно­го­бош­тва и па­га­ни­зма. Зна­чи, не ра­ди се о хрис­ти­ја­ни­зо­ва­ном па­ган­ском кул­ту, већ је то по сво­јој су­шти­ни хриш­ћан­ски и пра­во­сла­вни суп­сти­тут за па­ган­ски култ ко­ји се из­гу­био у пе­ри­оду од сла­вен­ског на­сељавања Бал­кан­ског по­лу­ос­трва. Све­то­сав­ском ре­фор­мом из је­дне цркве­не, оп­ште или по­је­ди­начне, за­ве­тне ин­сти­ту­ци­је ство­ре­на је је­дна српска све­ча­ност ко­ја је у се­би обу­хва­ти­ла оп­ште пра­во­сла­вне и по­се­бне српске еле­мен­те.

Нај­чеш­ће сла­ве Срба у БиХ су: Ђур­ђев­дан, Ни­кољдан, Св. Јо­ван Крсти­тељ, Ар­хи­ђа­кон Сте­фан, Ар­хан­ђел Ми­ха­ило, Си­ме­нон Бо­го­при­мац, Св. Пан­те­ли­ја, Св. Ва­си­ли­је, Ми­хољдан, Пе­тров­дан, Крстов­дан, Све­ти Или­ја…

Дос­та рет­ке српске сла­ве у БиХ су: Св. Про­ко­пи­је, По­кров пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, Кон­стан­тин Ве­ли­ки, Јо­ван Бо­го­слов, За­че­ће Јо­ва­на Крсти­теља, Ва­ве­де­ни­је, Ар­хи­ђа­кон Га­врил…

Ве­ома су за­нимљиви по­да­ци о те­ри­то­ри­јал­ном ра­спо­ре­ду крсних сла­ва у Да­бро­бо­сан­ској ми­тро­по­ли­ји. Та­ко се, на при­мер, Све­ти Вар­то­ло­меј сла­ви са­мо у Кра­ји­ни. Сла­ви га род Ке­цман, Ту­бин, Се­лак, Дра­гић, Бје­ла­јац, Јо­шић, Ми­ја­то­вић и Ни­кић.

За­че­ће Св. Јо­ва­на Крсти­теља сла­ве са­мо Дра­ги­ћи у Са­ра­је­ву, док Ивањдан (ро­ђење Св. Јо­ва­на Крсти­теља) сла­ве не­ке српске по­ро­ди­це у ма­глај­ском и ви­ше­град­ском кра­ју.

Св. Јев­ти­ми­ја сла­ви род Ми­сиљеви­ћа из Бу­гој­на, док сла­ву Св. Јо­ва­на Лес­тви­чни­ка сла­ви дио ро­да Врхо­вац у гради­шкој и ла­ми­на­чкој па­ро­хи­ји.

Све­та Пет­ка је сла­ва Спа­со­је­ви­ћа (Сре­бре­ни­ца, Вла­се­ни­ца) Ми­ло­ше­ви­ћа (Па­за­рић, По­фа­ли­ћи, Бла­жуј) и Ди­ми­ћа (Ду­би­ца, При­је­дор).

Са­бор Св. два­на­ест апос­то­ла сла­ве са­мо Миљано­ви­ћи у па­ро­хи­ја­ма Ма­ши­ћи и Ро­ма­нов­ци, а Св. Ха­ра­лам­пи­ја са­мо Ба­ши­ћи у Доњој Пец­ки.

Цве­ти се сла­ве са­мо у са­ра­јев­ском и вла­се­ни­чком кра­ју. У Са­ра­је­ву их сла­ве Ми­ћи­ћи, Ос­то­ји­ћи, Жив­ко­ви­ћи и Бака­ли­ћи, а на Па­ла­ма Ка­рав­ди­ћи.

Ако је код ис­тог пре­зи­ме­на зас­тупљена са­мо је­дна крсна сла­ва не­сумњиво је да се ра­ди о је­дном пле­ме­ну (ро­ду). То се пре­зи­ме­на: Агба­ба, Агић, Ба­рош, Бе­лен­за­да, Бе­роња, Бо­кан, Бра­тић, Ви­ше­кру­на, Вје­шти­ца, Џепи­на, Ко­пања, Ко­тур, Ка­ра­каш, Ма­за­ли­ца, Ма­цу­ра, Пра­шта­ло, Ри­бић, Те­гел­ти­ја, То­ли­мир, Фур­ту­ла, Че­нић, Чо­ро­ка­ло, Шо­ја, Шер­бу­ла…

Код пре­зи­ме­на код ко­јих но­си­оци је­дног пре­зи­ме­на има­ју је­дну крсну сла­ву, а у не­ким мес­ти­ма је код њих забележе­на дру­га сла­ва, до­шло је до про­ме­не прво­би­тне сла­ве.

До про­ме­не крсне сла­ве до­ла­зи­ло је рет­ко и то су нај­чеш­ће по­је­ди­на­чни слу­ча­је­ви (кад си­ро­ма­шни мла­до­жења при­хва­ти сла­ву сво­је бо­га­те не­вес­те или кад мла­до­жења при­хва­ти не­вес­ти­ну сла­ву јер у њеној по­ро­ди­ци не­ма му­шких по­то­ма­ка ко­ји би је даље сла­ви­ли).

Та­кви слу­ча­је­ви за­бележе­ни су код пре­зи­ме­на: Амиџић, Аре­жи­на, Бе­рић, Ба­ла­бан, Ба­са­ра, Бил­би­ја, Бркљач, Бунда­ло, Бур­саћ, Га­ће­ша, Гру­бор, Дрљача, Ду­ба­јић, Јун­гић, Ке­цман, Ко­чић, Миљуш, Мо­мић, Обу­ћи­на, Опа­чић, Сабљић, Сту­пар, Тин­тор, Тра­вар, Ћу­лум, Хрва­ћа­нин, Ча­ђо, Че­ко, Ша­ко­та, Ша­ре­нац, Шо­ла­ја…

Пос­то­је и пре­зи­ме­на код ко­јих је за­биљеже­но ви­ше сла­ва. У том слу­ча­ју се ра­ди о ви­ше ра­зли­чи­тих ро­до­ва. То су: Авра­мо­вић, Ан­то­нић, Ба­бић, Ба­јић, Бо­жић, Ву­ка­ши­но­вић, Ву­ко­вић, Га­јић, Гли­го­рић, Гра­хо­вац, Да­ви­до­вић, Да­кић, Ђо­кић, Ду­кић, Ја­кшић, Јањић, Јо­ва­но­вић, Јо­кић, Ка­ла­бић, Кос, Ку­зма­но­вић, Ма­рић, Ми­ја­то­вић, Новаковић, Па­вло­вић, Пе­тро­вић, Рис­тић, Си­мић, Та­дић, То­мић…

У 1882. го­ди­ни еви­ден­ти­ра­на су по­је­ди­на српска пре­зи­ме­на и њихо­ве крсне сла­ве. Та­ко је за­биљеже­но да Авлијаша има на Са­ра­јев­ском пољу и Бла­жу­ју и да сла­ве Јо­ва­на Крсти­теља, Ба­шти­на­ца у Ма­ши­ћи­ма и Романовци­ма и да им је крсна сла­ва Св. Лу­ка, Ај­ду­ко­ви­ћа у Вла­се­ни­ци и да сла­ве Арх. Ми­ха­ил, у Ду­бо­ви­ку им је сла­ва Јо­ван Крсти­тељ, у Круп­ској Гли­ни­ци Ни­кољдан. Бе­лен­за­де су еви­ден­ти­ра­не у Бањој Лу­ци, Бу­гој­ну, Доњем Ва­ку­фу, Ка­ме­ну код Гла­мо­ча и сла­ве Јо­ва­на Крсти­теља. За­пи­си ка­зу­ју да су та­да Ба­са­ре жи­вје­ле у Кру­пи, Ку­лен Ва­ку­фи, Лу­шци Па­лан­ци и Пе­тров­цу и да су сла­ви­ли Ђур­ђев­дан. Во­ћки­ћи су из Стра­жи­це код Кључа и сла­ве Св. Ни­ко­лу, Ло­ли­ћи из Дра­геља код Гра­ди­шке, По­пов­ца код Бање Лу­ке и сла­ва им је Јо­ван Крсти­тељ, а Ло­ли­ћи­ма из Бис­три­це код Бање Лу­ке Ни­кољдан. Ку­тли­је су из Руи­шкеи њихо­ва сла­ва је То­ма апос­тол.

Пре­зи­ме Те­гел­ти­ја еви­ден­ти­ра­но је у Мркоњић Гра­ду, Тра­вни­ку, Ме­дној и Сла­ти­ни код Ри­бни­ка и про­слављају Ђур­ђев­дан. Пе­зе­ри су из Бла­шког код Бање Лу­ке сла­ва им је Јо­ван Крсти­тељ, Гњато из Бу­гој­на сла­ве Арх. Михаила, а Мо­ро из По­фа­ли­ћа (Са­ра­је­во) сла­ве Ђур­ђев­дан…

 По­пи­си ста­но­вниш­тва

Пре­ма првом по­пи­су ста­но­вниш­тва ко­ји су 1879. го­ди­не спро­ве­ле аус­тро­угор­ске влас­ти у БиХ је жи­ве­ло 1.158.000 ста­но­вни­ка. Од тог бро­ја Срба је би­ло 496.485 или 42,88 од­сто, Му­сли­ма­на 448.613 или 38,73 од­сто, Хрва­та 209.391 или 18,30 од­сто, Је­вре­ја 3.426 или 0,29 од­сто и ос­та­лих 249 или 0,02 од­сто.

Од уку­пног бро­ја Срба око 349.000 или 70 од­сто жи­ве­ло је у ми­тро­по­ли­ји Да­бро­бо­сан­ској, а пре­ос­та­лих 147.000 или 30 од­сто у епар­хи­ја­ма Звор­ни­чко-ту­злан­ској и За­хум­ско-хер­це­го­ва­чкој.

По посљедњем по­пи­су ко­ји је обављен 1991. го­ди­не БиХ је има­ла 4.377.033 ста­но­вни­ка. Мул­си­ма­на је би­ло 1.902.956 или 43,47 од­сто, Срба 1.366.104 или 31,21 од­сто, Хрва­та 760.852 или 17,38 од­сто, Ју­го­сло­ве­на 242.682 или 5,54 од­сто, Црно­го­ра­ца 10.071 или 0,23 од­сто, Ма­ке­до­на­ца 1.596 или 0,03 од­сто, Сло­ве­на­ца 2.190 или 0,05 од­сто, Ал­ба­на­ца 4.295 или 0,10 од­сто, Ро­ма 8.864 или 0,20 од­сто, Укра­ји­на­ца 3.929 или 0,09 од­сто…..

Најраспрострањенија презимена

Ме­ђу пе­де­сет нај­рас­прос­трањени­јих су и пре­зи­ме­на: Илић, Ђу­кић, Ву­ко­вић, Си­мић, Ра­дић, Ма­рић, То­мић, Бо­жић, Јан­ко­вић, Ми­ја­то­вић, Ми­ћић, Да­ви­до­вић, Јо­вић…

ИЗВОР: www.prnjavor.rs

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (95)

Одговорите

95 коментара

  1. Gordana

    Postovanje,

    Mozete mi li nesto reci o prezimenu Milojica (Donja Ravska, Miska Glava kod Prijedora) slave Sv. Jovana i prezimenu Latinovic (Vrtoce, Bosanski Petrovac) isto slave Sv. Jovana.

    Unapred zahvalna,
    Gordana

  2. Ја имам Haplogroup: I-S17250. Објавио сам књигу (”Равна Врховина и породица Велеушић по Станковој линији”. То је резултат вишегодишњег истраживања. Ђед мога ђеда ЛАКО наводно је добегао у Босну из Црне Горе (ја мислим чак и Херцеговине) због убиства бега. Он, брат му Стојан и још два брата, чија имена не знамо, заједно су дошли на просторе Равне Врховине. Када – не знам. То је простор данашњег Кнежева, а раније Скендер Вакуфа. Мој ђед Јован био је рођен 1878 од оца Станка и мајке Јелке. Станков отац Лако – непозната година рођења. Славимо св. Архиђакона Стефана. Презиме нам је јединствено, јер га осим нас који се скоро сви познајемо, нигде нема. У Шематизму Митрополије Дабро-босанске из 1882. године постоји само презиме Велауловић са нашом славом. Да ли је грешка у писању или не, ко зна? Али, то се односи само на сроднике нам из Храстика код Котор Вароша. За тај Шематизам надлежни свештеник није доставио податке за села одакле сам ја. Цео један крај Равне Врховине недостаје у том Шематизму. Да га нје било, вероватно би се нашли и Велеушићи. Не могу двојица на два различита места да направе исту грешку. Иначе, ја живим у Милвокију, САД и свештеник сам СПЦ-е. Простудирао сам и Ј. Цвијића, Ј. Ердељановића, Ј. Дедијера, М. Карановића, П. Рађеновића и многе друге. Члан сам УКСрбије и УКРепублике Српске.
    Надам се да ћемо заједничким напорима нешто више пронаћи.
    С искреним поздравом
    ВелеушићУколико би се нашао неко у чијој листи сродника из почетка 19. вијека стоје ЛАКО и СТОЈАН, који су се одселили у Босну, много би ми значило.

  3. Postovani interesuje me porijeklo prezimena Andzic koji su u Sarajevu iz sela Mrkovica a slave slavu Djurdjevdan . Unaprijed zahvalna …

  4. Nikola

    Dobar dan interesuje me porijeklo prezimena bozic ako neko nesto zna neka mi posalje

  5. Поштовани,
    интересује ме презиме Богдан,крсна слава св. Димитрије,село Горњи Церани, Осиња, општина Дервента.Хвала.

  6. Aleksandar Lazic

    Dobar dan postovani.
    Da li znate nesto o poreklu prezimena Lazic? Okolina Milici-Vlasenica. Krsna slava Sveti Nikola.
    Unapred hvala

  7. Dejana

    Postovanje,zanima me poreklo porodice Macan iz Sarajeva,Kalinovika,slavimo slavu Sveti Luka . Hvala

  8. Milan ilic

    Veliki pozdrav i svaka cast na radu. Da li iko zna ista o Ilicima koji slave Miholjdan? Ja sam dosao do mjesta Sladna/Gradacac i dalje nisam uspio da saznam nista.Inace moj otac je rodjen u Lohinji kod Gracanice.

  9. Savanovic

    Prezime Savanovic, selo Dabrac opstina M.grad. Krsna slava Jovandan, moze li neko vise o porijeklu. lp