Крсне славе и презимена Срба у БиХ (РС) Reviewed by Momizat on . У БиХ има ско­ро шест хиљада српских пре­зи­ме­на ко­ја се ве­зу­ју за 72 сла­ве. Ако је код ис­тог пре­зи­ме­на заступљена са­мо је­дна крсна сла­ва не­сумњиво У БиХ има ско­ро шест хиљада српских пре­зи­ме­на ко­ја се ве­зу­ју за 72 сла­ве. Ако је код ис­тог пре­зи­ме­на заступљена са­мо је­дна крсна сла­ва не­сумњиво Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Крсне славе и презимена Срба у БиХ (РС)

Крсне славе и презимена Срба у БиХ (РС)

У БиХ има ско­ро шест хиљада српских пре­зи­ме­на ко­ја се ве­зу­ју за 72 сла­ве. Ако је код ис­тог пре­зи­ме­на заступљена са­мо је­дна крсна сла­ва не­сумњиво је да се ра­ди о је­дном пле­ме­ну (ро­ду). О пре­зи­ме­ни­ма Срба у БиХ не пос­то­је сис­те­ма­ти­зо­ва­на нау­чна ис­тра­жи­вања та­ко да се о њима је­ди­но не­штo ви­ше мо­же са­зна­ти из црквених по­пи­са или та­ко­зва­них ше­ма­ти­за­ма.

Од са­чу­ва­них ше­ма­ти­за­ма по оби­му и ра­зно­врснос­ти по­да­та­ка по­се­бно се из­два­ја Ше­ма­ти­зам пра­во­сла­вне ми­тро­по­ли­је и ар­хи­ди­је­це­зе Да­бро­бо­сан­ске за го­ди­ну 1882. објављен те ис­те го­ди­не у Са­ра­је­ву.

По мно­гим они­мас­ти­ча­ри­ма то је нај­бољи и нај­де­таљни­ји ше­ма­ти­зам ко­ји је до да­нас ура­ђен и објављен у чи­та­вој адми­нис­тра­ти­вно-те­ри­то­ри­јал­ној упра­ви Српске пра­во­сла­вне цркве. Обу­хва­та го­то­во це­ло по­дру­чје да­нашње БиХ. Ис­ти­на, не­дос­та­ју по­је­ди­ни по­да­ци за не­ке па­ро­хи­је у Звор­ни­чко- ту­злан­ској (Сем­бе­ри­ја) и За­хум­ско-хер­це­го­ва­чкој епар­хи­ји, али то не умањује његов зна­чај.

Пре­ма овом ше­ма­ти­зму и првом по­пи­су ста­но­вниш­тва ко­ји је из­вршен (1879) , у БиХ је кра­јем 19. ве­ка би­ло 5.590 српских пре­зи­ме­на за ко­ја се ве­зу­ју 72 ра­зли­чи­те сла­ве.

Пољо­при­вре­дни ин­жењер Са­во Игњато­вић из Бање Лу­ке го­ди­на­ма се ба­ви ис­тра­жи­вањем ко­ре­на сво­је породице.

– Про­блем је у то­ме што је мно­го пи­са­не гра­ђе о Срби­ма у БиХ уни­ште­но, а цркве и гробља у Фе­де­ра­ци­ји БиХ девас­ти­ра­на. Нај­ви­ше по­да­та­ка о сво­јим пре­ци­ма при­ку­пио сам у му­зе­ји­ма, за­тим ма­ти­чним уре­ди­ма, земљишним књига­ма и из усме­ног пре­дања – ка­же Игњато­вић.

Као што је по­зна­то, нај­ве­ћи број пре­зи­ме­на код Срба нас­тао је у 16. и 17. ве­ку. Пре­зи­ме­на су нас­та­ја­ла по ра­зним осно­ва­ма. Нај­чеш­ће је то би­ло по ли­чном име­ну оца или не­ког дру­гог прет­ка (Бо­гдан – Бо­гда­но­вић, То­дор-Тодоро­вић, Си­мо- Си­мић), мај­ке (Смиља-Смиљић, Ма­ра-Ма­рић, Цви­је­та-Цви­је­тић), по за­на­ту: Ку­јунyић, Са­рач, Ко­вач, Ка­чар, по на­дим­ку: Жде­ро, Прдић, Пи­тар…

Де­сет нај­рас­прос­трањени­јих српских пре­зи­ме­на у БиХ су: Ко­ва­че­вић, Са­вић, По­по­вић, Јо­ва­но­вић, Пе­тро­вић, Ђурић, Ба­бић, Лу­кић, Кне­же­вић и Мар­ко­вић.

Ко­ва­че­вић је је нај­ра­ши­ре­ни­је српско пре­зи­ме у БиХ. За ово пре­зи­ме ве­за­но је чак два­де­сет ра­зли­чи­тих сла­ва. Рас­прос­трањени су од Би­ха­ћа, Кру­пе и Пе­тров­ца, пре­ко Бање Лу­ке, Те­сли­ћа и Са­ра­је­ва, до Ви­ше­гра­да и Власенице.

Пре­зи­ме­на Кне­же­вић и Ман­дић нај­рас­прос­трањени­ја су у Кра­ји­ни, док су у ис­то­чној Бо­сни она ве­ома рет­ка. Слично је и са пре­зи­ме­ни­ма Ђу­кић, Ма­рић и Па­нић. И она су нај­ра­ши­ре­ни­ја у Кра­ји­ни.

Пре­зи­ме­на Јо­ва­но­вић, Мар­ко­вић, Илић, Си­мић, Ни­ко­лић, Ми­трић, Ла­зић, Га­врић и Ми­чић ви­ше су распрострањена у ис­то­чној и средњој Бо­сни, а мање у Крај­ини.

Има слу­ча­је­ва да се због ра­зли­чи­тог из­го­во­ра, или ра­зли­чи­тог адми­нис­тра­ти­вног еви­ден­ти­рања, код припадника је­дног пле­ме­на бележе два ра­зли­чи­та пре­зи­ме­на. То је слу­чај ка­да се, на при­мер, у пре­зи­ме­ну јавља сло­во “ј” или га не­ма: Ба­јић-Ба­ић, Ву­јић-Ву­ић, Гру­јић-Гру­ић, Га­јић-Га­ић, Пе­јић-Пе­ић…

По­не­кад су код при­па­дни­ка је­дног пле­ме­на за­бележе­на два пре­зи­ме­на и због то­га што је до­шло до за­ме­не једног од сло­ва дру­гим: То има­мо ка­да се, на при­мер, “џ” за­ме­ни са “ч”: Ба­руџија-Ба­ру­чи­ја, Екмеџија-Екме­чи­ја. Или ка­да се “џ” за­ме­ни са “ћ”: Инџић-Ин­ђић; ка­да се “т” за­ме­ни са “д”: Ву­ко­брат-Ву­ко­брад, ка­да се “у” за­ме­ни са “о”: Шкун­дрић-Шкон­дрић…

Срби има­ју на­ро­дно-цркве­но славље ко­је је не­по­зна­то код дру­гих хриш­ћан­ски на­ро­да. То је крсна сла­ва или крсно име. О њој пос­то­је мно­га пре­дања.

По је­дном крсно име је успо­ме­на на дан ка­да су мно­го­бо­жа­чки пре­ци по­је­ди­них по­ро­ди­ца пре­шли на хришћанску ве­ру. Оту­да и на­зив крсно име од “крсти­ти се” то јест пре­ћи у хриш­ћан­ску ве­ру.

По дру­гом, у вре­ме док су Срби жи­ве­ли у пле­ме­ни­ма је­дно по је­дно пле­ме се кршта­ва­ло иза­брав­ши за тај чин дан је­дног од све­ти­теља или му­че­ни­ка. Тај дан се отад сма­трао ду­хо­вним ро­ђен­да­ном по­ро­ди­це. По­ро­ди­це истог пле­ме­на има­ју ис­ту крсну сла­ву, а ис­ти пре­зи­мењаци са ра­зли­чи­тим сла­ва­ма ни­су од ис­тог пле­ме­на.

Ра­ши­ре­но је и гле­ди­ште ко­је се мо­же на­зва­ти ани­мис­ти­чним, а ко­је по­ла­зи од то­га да је крсна сла­ва са­мо је­дан хрис­ти­ја­ни­зо­ва­ни па­ган­ски култ – култ мртвих, култ пре­да­ка. Ово гле­ди­ште као нај­ва­жни­је уз слављење крсног име­на на­во­ди: кољиво, паљење све­ћа, се­чење ко­ла­ча. Све су то еле­мен­ти жртве­них оби­ча­ја за по­кој­не прет­ке.

По цркве­но-пра­во­сла­вном гле­ди­шту крсна сла­ва је нас­та­ла све­сном акци­јом Српске пра­во­сла­вне цркве, а рашири­ла се по свим српским кра­је­ви­ма то­ком 13., 14. и 15. века њеном ми­си­онар­ском де­ла­тнош­ћу. То је био један вид бор­бе про­тив мно­го­бош­тва и па­га­ни­зма. Зна­чи, не ра­ди се о хрис­ти­ја­ни­зо­ва­ном па­ган­ском кул­ту, већ је то по сво­јој су­шти­ни хриш­ћан­ски и пра­во­сла­вни суп­сти­тут за па­ган­ски култ ко­ји се из­гу­био у пе­ри­оду од сла­вен­ског на­сељавања Бал­кан­ског по­лу­ос­трва. Све­то­сав­ском ре­фор­мом из је­дне цркве­не, оп­ште или по­је­ди­начне, за­ве­тне ин­сти­ту­ци­је ство­ре­на је је­дна српска све­ча­ност ко­ја је у се­би обу­хва­ти­ла оп­ште пра­во­сла­вне и по­се­бне српске еле­мен­те.

Нај­чеш­ће сла­ве Срба у БиХ су: Ђур­ђев­дан, Ни­кољдан, Св. Јо­ван Крсти­тељ, Ар­хи­ђа­кон Сте­фан, Ар­хан­ђел Ми­ха­ило, Си­ме­нон Бо­го­при­мац, Св. Пан­те­ли­ја, Св. Ва­си­ли­је, Ми­хољдан, Пе­тров­дан, Крстов­дан, Све­ти Или­ја…

Дос­та рет­ке српске сла­ве у БиХ су: Св. Про­ко­пи­је, По­кров пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, Кон­стан­тин Ве­ли­ки, Јо­ван Бо­го­слов, За­че­ће Јо­ва­на Крсти­теља, Ва­ве­де­ни­је, Ар­хи­ђа­кон Га­врил…

Ве­ома су за­нимљиви по­да­ци о те­ри­то­ри­јал­ном ра­спо­ре­ду крсних сла­ва у Да­бро­бо­сан­ској ми­тро­по­ли­ји. Та­ко се, на при­мер, Све­ти Вар­то­ло­меј сла­ви са­мо у Кра­ји­ни. Сла­ви га род Ке­цман, Ту­бин, Се­лак, Дра­гић, Бје­ла­јац, Јо­шић, Ми­ја­то­вић и Ни­кић.

За­че­ће Св. Јо­ва­на Крсти­теља сла­ве са­мо Дра­ги­ћи у Са­ра­је­ву, док Ивањдан (ро­ђење Св. Јо­ва­на Крсти­теља) сла­ве не­ке српске по­ро­ди­це у ма­глај­ском и ви­ше­град­ском кра­ју.

Св. Јев­ти­ми­ја сла­ви род Ми­сиљеви­ћа из Бу­гој­на, док сла­ву Св. Јо­ва­на Лес­тви­чни­ка сла­ви дио ро­да Врхо­вац у гради­шкој и ла­ми­на­чкој па­ро­хи­ји.

Све­та Пет­ка је сла­ва Спа­со­је­ви­ћа (Сре­бре­ни­ца, Вла­се­ни­ца) Ми­ло­ше­ви­ћа (Па­за­рић, По­фа­ли­ћи, Бла­жуј) и Ди­ми­ћа (Ду­би­ца, При­је­дор).

Са­бор Св. два­на­ест апос­то­ла сла­ве са­мо Миљано­ви­ћи у па­ро­хи­ја­ма Ма­ши­ћи и Ро­ма­нов­ци, а Св. Ха­ра­лам­пи­ја са­мо Ба­ши­ћи у Доњој Пец­ки.

Цве­ти се сла­ве са­мо у са­ра­јев­ском и вла­се­ни­чком кра­ју. У Са­ра­је­ву их сла­ве Ми­ћи­ћи, Ос­то­ји­ћи, Жив­ко­ви­ћи и Бака­ли­ћи, а на Па­ла­ма Ка­рав­ди­ћи.

Ако је код ис­тог пре­зи­ме­на зас­тупљена са­мо је­дна крсна сла­ва не­сумњиво је да се ра­ди о је­дном пле­ме­ну (ро­ду). То се пре­зи­ме­на: Агба­ба, Агић, Ба­рош, Бе­лен­за­да, Бе­роња, Бо­кан, Бра­тић, Ви­ше­кру­на, Вје­шти­ца, Џепи­на, Ко­пања, Ко­тур, Ка­ра­каш, Ма­за­ли­ца, Ма­цу­ра, Пра­шта­ло, Ри­бић, Те­гел­ти­ја, То­ли­мир, Фур­ту­ла, Че­нић, Чо­ро­ка­ло, Шо­ја, Шер­бу­ла…

Код пре­зи­ме­на код ко­јих но­си­оци је­дног пре­зи­ме­на има­ју је­дну крсну сла­ву, а у не­ким мес­ти­ма је код њих забележе­на дру­га сла­ва, до­шло је до про­ме­не прво­би­тне сла­ве.

До про­ме­не крсне сла­ве до­ла­зи­ло је рет­ко и то су нај­чеш­ће по­је­ди­на­чни слу­ча­је­ви (кад си­ро­ма­шни мла­до­жења при­хва­ти сла­ву сво­је бо­га­те не­вес­те или кад мла­до­жења при­хва­ти не­вес­ти­ну сла­ву јер у њеној по­ро­ди­ци не­ма му­шких по­то­ма­ка ко­ји би је даље сла­ви­ли).

Та­кви слу­ча­је­ви за­бележе­ни су код пре­зи­ме­на: Амиџић, Аре­жи­на, Бе­рић, Ба­ла­бан, Ба­са­ра, Бил­би­ја, Бркљач, Бунда­ло, Бур­саћ, Га­ће­ша, Гру­бор, Дрљача, Ду­ба­јић, Јун­гић, Ке­цман, Ко­чић, Миљуш, Мо­мић, Обу­ћи­на, Опа­чић, Сабљић, Сту­пар, Тин­тор, Тра­вар, Ћу­лум, Хрва­ћа­нин, Ча­ђо, Че­ко, Ша­ко­та, Ша­ре­нац, Шо­ла­ја…

Пос­то­је и пре­зи­ме­на код ко­јих је за­биљеже­но ви­ше сла­ва. У том слу­ча­ју се ра­ди о ви­ше ра­зли­чи­тих ро­до­ва. То су: Авра­мо­вић, Ан­то­нић, Ба­бић, Ба­јић, Бо­жић, Ву­ка­ши­но­вић, Ву­ко­вић, Га­јић, Гли­го­рић, Гра­хо­вац, Да­ви­до­вић, Да­кић, Ђо­кић, Ду­кић, Ја­кшић, Јањић, Јо­ва­но­вић, Јо­кић, Ка­ла­бић, Кос, Ку­зма­но­вић, Ма­рић, Ми­ја­то­вић, Новаковић, Па­вло­вић, Пе­тро­вић, Рис­тић, Си­мић, Та­дић, То­мић…

У 1882. го­ди­ни еви­ден­ти­ра­на су по­је­ди­на српска пре­зи­ме­на и њихо­ве крсне сла­ве. Та­ко је за­биљеже­но да Авлијаша има на Са­ра­јев­ском пољу и Бла­жу­ју и да сла­ве Јо­ва­на Крсти­теља, Ба­шти­на­ца у Ма­ши­ћи­ма и Романовци­ма и да им је крсна сла­ва Св. Лу­ка, Ај­ду­ко­ви­ћа у Вла­се­ни­ци и да сла­ве Арх. Ми­ха­ил, у Ду­бо­ви­ку им је сла­ва Јо­ван Крсти­тељ, у Круп­ској Гли­ни­ци Ни­кољдан. Бе­лен­за­де су еви­ден­ти­ра­не у Бањој Лу­ци, Бу­гој­ну, Доњем Ва­ку­фу, Ка­ме­ну код Гла­мо­ча и сла­ве Јо­ва­на Крсти­теља. За­пи­си ка­зу­ју да су та­да Ба­са­ре жи­вје­ле у Кру­пи, Ку­лен Ва­ку­фи, Лу­шци Па­лан­ци и Пе­тров­цу и да су сла­ви­ли Ђур­ђев­дан. Во­ћки­ћи су из Стра­жи­це код Кључа и сла­ве Св. Ни­ко­лу, Ло­ли­ћи из Дра­геља код Гра­ди­шке, По­пов­ца код Бање Лу­ке и сла­ва им је Јо­ван Крсти­тељ, а Ло­ли­ћи­ма из Бис­три­це код Бање Лу­ке Ни­кољдан. Ку­тли­је су из Руи­шкеи њихо­ва сла­ва је То­ма апос­тол.

Пре­зи­ме Те­гел­ти­ја еви­ден­ти­ра­но је у Мркоњић Гра­ду, Тра­вни­ку, Ме­дној и Сла­ти­ни код Ри­бни­ка и про­слављају Ђур­ђев­дан. Пе­зе­ри су из Бла­шког код Бање Лу­ке сла­ва им је Јо­ван Крсти­тељ, Гњато из Бу­гој­на сла­ве Арх. Михаила, а Мо­ро из По­фа­ли­ћа (Са­ра­је­во) сла­ве Ђур­ђев­дан…

 По­пи­си ста­но­вниш­тва

Пре­ма првом по­пи­су ста­но­вниш­тва ко­ји су 1879. го­ди­не спро­ве­ле аус­тро­угор­ске влас­ти у БиХ је жи­ве­ло 1.158.000 ста­но­вни­ка. Од тог бро­ја Срба је би­ло 496.485 или 42,88 од­сто, Му­сли­ма­на 448.613 или 38,73 од­сто, Хрва­та 209.391 или 18,30 од­сто, Је­вре­ја 3.426 или 0,29 од­сто и ос­та­лих 249 или 0,02 од­сто.

Од уку­пног бро­ја Срба око 349.000 или 70 од­сто жи­ве­ло је у ми­тро­по­ли­ји Да­бро­бо­сан­ској, а пре­ос­та­лих 147.000 или 30 од­сто у епар­хи­ја­ма Звор­ни­чко-ту­злан­ској и За­хум­ско-хер­це­го­ва­чкој.

По посљедњем по­пи­су ко­ји је обављен 1991. го­ди­не БиХ је има­ла 4.377.033 ста­но­вни­ка. Мул­си­ма­на је би­ло 1.902.956 или 43,47 од­сто, Срба 1.366.104 или 31,21 од­сто, Хрва­та 760.852 или 17,38 од­сто, Ју­го­сло­ве­на 242.682 или 5,54 од­сто, Црно­го­ра­ца 10.071 или 0,23 од­сто, Ма­ке­до­на­ца 1.596 или 0,03 од­сто, Сло­ве­на­ца 2.190 или 0,05 од­сто, Ал­ба­на­ца 4.295 или 0,10 од­сто, Ро­ма 8.864 или 0,20 од­сто, Укра­ји­на­ца 3.929 или 0,09 од­сто…..

Најраспрострањенија презимена

Ме­ђу пе­де­сет нај­рас­прос­трањени­јих су и пре­зи­ме­на: Илић, Ђу­кић, Ву­ко­вић, Си­мић, Ра­дић, Ма­рић, То­мић, Бо­жић, Јан­ко­вић, Ми­ја­то­вић, Ми­ћић, Да­ви­до­вић, Јо­вић…

ИЗВОР: www.prnjavor.rs

 


Коментари (92)

  • mile

    Da li mi moze ko poslati podatke o porijeklu porodice Milinkovic i gdje se sve nalaze i koje slave slave?

    Одговори
  • boro

    Interesuje me porijeklo prezimena Bilić.Rođen sam u Gerzovu-M.Grad.Slavim Časne Verige Ap.Petra.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Бориславе, Билићи се 1882 године не спомињу у парохији Подгорје (Герзово) гдје је било 28 кућа и 221 душа. У овој парохији спомињу се презимена:Бабић, Ђурђевић, Ђевер, Мартић, Савановић и Грујичић (или су Билићи изостављени) који славе Часне Вериге,али се спомињу у парохији Шеховци заједно са презименом:Перић, Перићевић, Шервел, Аничић, Луже, Чоин, Бјелић, Ђукелић, Баић, Сладовић, Новаковић, Савановић, Нокић, Ђурђевић и Миљановић.
      У парохији Бараћи (37 кућа-253 душе) коју су чинила још села Богојевићи (18-214), Подкрај (26-225), Вражић (25-126), Дуљци (11-72),Шипово (8-34), Бечујево 16-73), Љубово (24-156), Ступна (42-418) и Беричица (47-375) спомињу се Билићи, али се овдје незна и име села у коме живе.
      Билићи, у дабробосанској митрополији спомињу се 1882 године у већем дијелу Босне и славе девет различити слава.
      (Препис из „Шематизам дабробосански“ за 1882 годину, стр 178-182,коју можеш пронаћи и овдје)

      Билићи су стара мостарска породица која је сахрањивана на православном гробљу Пашиновцу. „Изгледа да је њен родоначелник био Милош кујунџија сахрањен у Пашиновцу 1691“ Билићи су живјели и у Гацку. Доселили су из Мостара у вријеме А_У монархије.
      Билића има и католичка, махом у зап.Херцеговини.
      (Ристо Милићевић: Херцеговачка презимена, стр.237)

      У Далматинском подручју БИлићи се спомињу у Ђеврски крајем 19 вијека, али врло брзо су расељени, као и у Имотском који су доселили из Ливна али су изумрли. Билићи у мјесту Цивљани славе Јовањдан, а у Книнском Пољу су католици. Доселили су из Херцеговине 1780 године. „Били некад православни , те превјерили“.
      (Александар Бачко-Породице далматинских Срба, стр 58-59)

      Презиме Билић први пут се спомиње у писаним документима 1364 године у Дубровачком архиву.

      Толико за овај пут.

      П.С. Ћирилица је моја ђедовна, остављена у аманет нама свима.

      Одговори
      • Александар Ј. Билић

        РОДОСЛОВЉЕ ПОРОДИЦЕ БИЛИЋ

        Херцеговачка породица Билић добила је име по Петру Галову, званом Били, који је још у раној младости имао бијелу косу те га по њој тако и прозваше. Подаци за родословље породице Билића покупљени су из биљежака покојног Димитрија Р. Билића и Саве С. Билића, а урађени по препоруци Дејана Р. Билића 1926. године.

        По предању, породица Галова потјече из села Лисине, сада Требиње. Ово, стољећима напуштено село налази се на 27. километру пута Требиње-Мостар, око 200 метара у десну страну. На удаљености од два километра је село Жаково. Галови бијаху имућни кмети угледне муслиманске породице Ресулбеговића. Немогавши издржати зулум својих ага, оставе сва три брата своје имање и кућу и пребјегну. Најстарији од њих – Ђуро оде у Мостар. Средњи крене преко Саве, стазом и трагом Арсенија Чарнојевића, патријарха српског и настани се у Војводини, те се по очеву имену Јовану прозове Јовановић. Ова породица и данас постоји. Најмлађи брат оде у Венецију гдје и умре без порода. Ђуро имаше два сина: Петра и Јована. Породица Билића (Галова) живјела је у Мостару крајем 17. стољећа.

        Само још да напоменем да славим Ђурђевдан.

        Лијеп поздрав

        Александар Ј. Билић

        Одговори
  • Витомир Радовић

    Да ли зна неко нешто, о пореклу Новаковића из Мокронога,између Рудог и Прибоја на Лиму?
    Славе Ђурђевдан.

    Поздрав од Вита Радовића из Улциња

    Одговори
  • Nikola

    Dobar dan interesuje me znacenje i poreklo prezimena Gavric , selo Gavrici BIH, krsna slava Sv. Arhidjakon Stefan, ako neko nesto zna nek me obavesti na e-mail ngavric4@gmail.com

    Одговори
  • milenko

    dali neko zna za prezime urta odakle poticu koja je to familija…

    Одговори
    • Zdrav

      URTA – urata – ruzan ( rumunski )
      Dva plemena Karavlaha su krenula iz Rumunije prema Bosni . Po nekim izvorima prvo su ostali u Srbiji odakle su otišli u Bosnu. . Jedno pleme se zaustavilo kod Vlasenice i Milića , a drugo otišlo u S E L O Osijek nadomak Sarajeva . Oni su se doselili na područje sela Osijek prije 250-260 godina . Nikada nisu govorili o porijeklu Karavlaha . Od kad se zna za njih ispovijedali su pravoslavnu vjeru . Do rata u Bosni svi su živjeli u selu Osjek nadomak Sarajeva . Nakon rata veći dio odlazi u tada “ Srpsko Sarajevo“ i veće gradove kao što su Beograd. U selu Osjek ima samo još par kuća porodice URTA . Najstariji član ove porodice ( po muškoj liniji) je đed Slavko Urta koji ima oko 80 godina i po mom istraživanju još uvijek živi u selu Osijek . Urte slave Sv. Luku .

      Одговори
    • Zdrav

      Takođe u jednoj knjizi ima cijeli rodoslov porodice Urta i njihovih potomaka , pa čak do djeteta koje je rođeno 2001 godine …

      Одговори
    • Ljiljana

      Urta planina u Gruziji, u blizini Crnog Mora. Karavlasi nisu Romi. To je zasebna nacionalna grupa.

      Одговори
  • Darko Cvijetic

    Postovani mozete li mi reci nesto vise o Cvijeticima iz Semberije koji slave Sv. Luku (31.oktobar)?

    Одговори
  • Boris

    Upravu ste za Urte, davno smo gledali na tv-u nedeljno popodne i gostovao je ansambl Urte iz Rumunije, tamnoputi, vjerovatno romi tj bas ako kazete Karavlasi….Urte su iz Osjeka tacno, ostale trenutno 4 kuce….najpoznatiji pokojni Milenko, koji je projektovao niz velikih hidrocentrala u BiH…

    Одговори
  • Ивица

    Поштовани занима ме порекло презимена Доминиковић

    Одговори
    • Defendor

      А одакле су Доминиковићи, и коју крсну славу славе, ако су православни?

      Пошто без тих неких основних података прилично је тешко овако гатајући тражити порекло неког презимена. 😉

      Одговори
  • Gordana

    Interesuje me poreklo prezimena Kršić,nije tako često

    Одговори
    • Defendor

      Било би корисно кад бисте нам навели одакле су ваши Кршићи и коју славу славе? С озбиром да је презиме патронимичког порекла, настало од имена која имају у свом корену Крст- (Крсто, Крстан, итд…). Мени је нпр. познато да Кршића има у већем броју у Костајници, Придјелу Доњем, те Станарима, све код Добоја, као и у мањем броју у селима Буковица Велика и Грапска Доња.

      Одговори
  • Desa

    Pozdrav.Zanima me poreklo prezimena Kaldesić?Slava Djurdjevdan,opština Vlasenica.Milići.Molim odgovor.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Ово презиме и славу што славе, пронашао сам само у Шематизму д/б за 1882. године у парохији Голићи, и нигдје више.
      У овој парохији било је 172 куће са 1470 душа, а у чијем саставу су била села:
      1.Голићи 11 кућа и 110 душа
      2.Крајичиновићи 11-100
      3.МИЛИЋИ 11-105
      4.Ђуревић 6-56
      5.Голочевина 5-48
      6.Врсиње 16-140
      7.Глушац 17-151
      8.Бишина 17-114
      9.Вукшићи 13-109
      10.Рашковићи 15-129
      11.Павковићи 13-122
      12.Дувница 18-141
      13.Супач 15-120
      14.Нова Касаба 4-25

      Одговори
  • Sanja

    Zdravo. Mene zanima poreklo Bogdanica iz Bosne, okolina Kotor Varosi, mislim da je selo Selacka. Slava Casne Verige. Sve sto sam nasla na internetu ugl. je o Bogdanicima iz Hrvatske, pa sad ne znam da li je to povezano. Hvala.

    Одговори
  • Savan

    Poštovani…. Interesuje me porijeklo prezimena Došlo iz Istočnog Sarajeva, slave Sv. Georgija. Do prije 50-60 godina živjeli na nekoliko lokacija opštine Trnovo a prema nekim nepouzdanim informacijama potičemo iz Hercegovine ma da u Mostaru i danas ima Došla koji slave Svetog Jovana. Postoji i priča da smo se nekada davno prezivali Janjić i da potičemo iz Crne Gore, te da smo se kasnije naselili u Hercegovini (okolnina Popovog polja).

    Pozdrav i hvala.

    Одговори
  • Nenad Karlaš

    Poštovani, interesuje me poreklo prezimena Karlaš iz sela Kopjenica kod Ključa. Znam da Karlaša ima i u selu Peći kod Ključa. Svima nam je slava Sveti Jovan. Hvala

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Карлаши у парохији Ратково код Кључа спомињу се 1882. године као слављеници Марковдана, а у парохији Кључ славили су Јовањдан.

      Одговори
      • Nenad Karlaš

        Poštovani, hvala na odgovoru. Ako Vi ili neko drugi ima još nekih saznanja o poreklu prezimena Karlaš, a da su zasnovana na činjenicama ili pisanim tragaovima ,bio bih veoma zahvalan da ih dobijem. Veliki pozdrav i hvala.

        Одговори
        • Милорад Богдановић

          Хвала Ненаде.

          Можда би најбоље било да извршиш тестирање и сазнаш која си хаплогрупа, јер твоје презиме није тако учестало као друга. Оно што је врло интересантно, доста је презимена са тих простора, а која се ријетко гдје више спомињу.

          Свако добро ти желим у овом племенитом раду, које смо дужни даровати онима који нас наслеђују.

          Одговори
          • Nenad Karlaš

            Od srca vam hvala, kako na informacijama,tako i na Vašem radu,koji mnogo znači nama željnim saznanja o našim precima i našem rodu. Sve najlepše Vam želim i svako dobro. Živeli.

            Одговори
  • Поносни Потомак

    Поштовани интересује ме поријекло презимена Ћутковић из околице Бањалуке, конкретно моји су из мјеста Мали Прњавор из бањалучке мјесне заједнице Сарачице, али ми је познато и за постојање презимена у Колима такође у околици Бањалуке, па ако има неких информација које мени нису познате био бих Вам захвалан ?

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Ниси навео коју славу славе твоји Ђутковићи из Малог Прњавора.

      У парохији Бистрица бањалучка којој је 1882. године припадао и Мали Прњавор спомиње се презиме Ћутуковић, као и у Колима и парохији ман. Гомионица. Сви славе Ђурђевдан
      Ову славу слави и презиме Ћутић код манастира Гомионица као и Ћутурић у Стрминици код Власенице који исто славе и Никољдан. Презиме Ћутан слави Никољдан у Сарајевском пољу а Ћутало Јовањдан у Оборцима код Бугојна.

      Значи, у Малом Прњавору спомиње се презиме Ћутуровић, што не мора да значи да је то исправно уписано. Ако је твоја слава Ђурђевдан, значи да се мисли на твоју породицу.
      Мали Прњавор је те 1882 године имао 11 домова са 112 чељади.

      Одговори
      • Поносни Потомак

        Моја слава је Ђурђевдан, али стварно нисам знао да су те варијације мога презимена уписане у парохији Бистрица, углавном сазнао сам више него што сам знао. Хвала Вам на одговору.

        Одговори
  • Милош З. Ћургуз

    Сви Ћургузи овог света славе име Св. оца Николаја ( Св. Николу )

    Одговори
  • Danilo

    Postovani ako biste mogli da mi pomognete… interesuje me prezime Glogovac i slava nam je djurdjevdan.. unapred hvala..

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Нажалост Данило, ниси написао гдје се ти налазиш, тј. одакле да почнемо.

      Презиме Глоговац махом се спомиње у Херцеговини и то на више мјеста. Спомињу се у Зарјечју и Мирушама у Билећким Рудинама, Дражељеву и Грачаници у Гатачком Пољу, Требињу, Коњицу, Мостару, као и у Метковићима. Најсјеверније презиме Глоговац, спомиње се 1882. године у парохији Осјек-Блажуј код Сарајева. Сви ови Глоговци славе само једну славу, Ђурђевдан.

      ————————————————————————————————
      И кад ме нестане, будићу ЛАТИНИчне грешне душе, често опомиње ћирилица.

      Одговори
  • slavisa

    Zanima me porijeklo prezimena Lazarevic, Teslic, krsna slava Djurdjevdan

    Одговори
  • Марија

    Поштовани, занима ме поријекло Јовановића, крсна слава је Јовањдан. Задње информације које смо успјели да пронађемо (одакле је чукундјед) су везане за семберски засеок Буквари (Доња Буковица, општина Бијељина).

    Одговори
    • Defendor

      Марија, покушах нешто да нађем, али без успеха. Уочих једино да се Доња Буковица раније звала Буковица Доња. Проблем прави и то што је Јовановић врло често презиме, па ја рецимо нађем у Сопоту Јовановиће-Јованштаке, али они вероватно немају никакве везе с вашима. За претпоставити је да су ваши дошли негде из Херцеговине или Црне Горе. У оваквим случајевима, најбоље решење је тестирати (днк тестирање Y-хромозома) неког од мушких Јовановића, па на основу резултата видети у коју групу родова упада, односно да ли се може приближније одредити крај одакле су дошли…

      Овако, готово једини начин за прогрес у истраживању, је враћање на лице места, дакле у Буковицу Доњу, и трагање кроз црквене матице и пописе, те разговор са рођацима и суседима. Уколико случајно нисте направили овај корак, он вам је свакако препоручљив, и спада у прве кораке код истраживања порекла. 😉

      Одговори
  • Gordana Ostojic

    Interesuje me porijeklo prezimena DUJDUP.Slava je Djurdjevdan.Samo dve porodice prezimena zive u selu i kazu da nismo bliznji rod sto je vrlo cudno.Nemamo nikakvih vise podataka.Hvala.

    Одговори
  • Gordana Ostojic

    Interesuje me porijeklo prezimena DUJDUP.Slava je Djurdjevdan.Samo dve porodice prezimena zive u selu i kazu da nismo bliznji rod sto je vrlo cudno.Nemamo nikakvih vise podataka.Hvala.Drugovici Op.Laktasi

    Одговори
  • Gordana Ostojic

    Interesuje me porijeklo prezimena DUJDUP.Slava je Djurdjevdan.Samo dve porodice prezimena zive u selu i kazu da nismo bliznji rod sto je vrlo cudno.Nemamo nikakvih vise podataka.Hvala

    Одговори
  • Maka

    Postovani,
    Da li znate nesto o porodici Gladic,slavimo Svetog Alimpija.
    Zivimo u Banatu ali mislim da poreklom nismo odavde.
    Hvala

    Одговори
  • Djordje

    Pozdrav. Pokusavam da nadjem poreklo svoje porodice ali to je prilicno komplikovano pa bi mi svaki trag dobro dosao. Prezivamo se Petrovic ali je predak po kome smo uzeli prezime dosao sa porodicom u selo Jancici kod Cacka iz sela Korita pre nego sto je uspostavljeno prenosenje stalnog prezimena. Takodje, problem je to sto Korita postoje i u danasnjoj Crnoj Gori, a i u danasnjoj Hercegovini. Neki izvori kazu da su dosli iz Crnogorskih ali porodicna tradicija kaze da su ipak iz Hercegovackih Korita. Stvari jos vise komplikuje cinjenica da se granica pomerala i da su Hercegovacka Korita nekada mogla biti u CG. Prilicno sam siguran da su slavili Svetog Jovana jer je to Slava moje porodice dok je familija Kecovic nastala od rodjenog brata mog pretka za Slavu uzela letnji Sveti Jovan da bi, prema porodicnom predanju, mogli medjusobno da se posecuju. Bio bih vam izuzetno zahvalan ako bi ste mi mogli reci da li u tim krajevima ima porodica koje slave istu Slavu. To bi ili potvrdilo moju teoriju ili me poslalo u drugom pravcu ka Crnogorskim Koritima sto bi bar znacilo da sam korak blize resenju ove moje male misterije. Dodao bih jos samo da sam nasao podatke da pleme Orlovici slavi istu Slavu i da njihovih potomaka ima u tim krajevima ali je sve to neprovereno a i Orlovici su ogromno pleme pa je sve to prilicno klimavo. Vi mi delujete kao neko ko bi mogao da ima konkretnije podatke. Hvala unapred.

    Одговори
  • Kalina

    Dobar dan mozete li mi reci poreklo porodice Boloban koji slave Petrovdan i iz Donjeg Vakufa smo

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Вјероватно да су твоји претци доселили из Лике у Доњи Вакуф, доласком АУ окупације, јер презиме Болобан не спомиње се 1882. године на простору митрополије дабробосанске.

      У епархији Горњо-Карловачкој за 1883. годину презиме Болобан спомиње се као слављеници Петровдана и Јовањдана, али нажалост овдје се не наводи мјесто гдје су били настањени.

      Нисам више нигдје пронашао да се спомиње ово презиме.

      _______________________________________________________________________
      Ко се поноси својом ћирилицом, поноси се и претцима својим.

      Одговори
  • Борислав

    Поштовани,
    Презивам се Пушац, јер је након првог свјетског рата приликом пописа становништва у Омарској, дошло до погрешног уписа презимена. Преци су се презивали Микић и ми славимо св. Николу, док Пушци славе Ђурђевдан.
    У „Шематизам из 1882 године“ сам у Омашкој пронашао презиме Никић, а нигдје Микић. Колика је вјероватноћа да је приликом преписке из црквених књига грешком уписано презиме Никић.
    Унапријед хвала на одговору,
    Борислав Пушац

    Одговори
  • Немања

    Интересује ме порјекло презимена Регода. Rođen sam u Бања Луци, чуо сам да су Регоде потекле са Мањаче, и то је све што знам о презимену. Свети Димитрија-Митровдан.

    Одговори
    • Defendor

      Регода је некада било највише у Борковићима код Бање Луке. Даље у БиХ их није било у значајнијем броју. Регодићи, што вам је сродно презиме, забележени су у немалом броју у Лусићима, такође код Бање Луке. Према шематизму Митрополије дабро-босанске из 1882. године, Регодићи су пописани у парохији Соколово, у протопрезвитерату Кључком – са истом славом. У том правцу треба трагати, ако нема у књигама, онда тестирати неког мушког Регоду/Регодића, како би се прецизније одредило даље порекло, географско, али и сродничко.

      Одговори
  • Dusan

    Postovani interesuje bilo kakvo saznanje o prezimenu Mastalo.
    Slavimo Djurdjevdan
    Naseljeni u selo Kosjerovo op.Laktasi

    Одговори
  • NemanjaKusic

    Interesuje me dali imate neke informacije za prezime Kusić???

    Одговори
    • Bariša

      Očito postoje dva odvojena porijekla prezimena Kusić. Jedno je srpsko. Drugo je hrvatsko iz imotske krajine, opčina šestanovac, selo grabovac. Pisani podaci crkvenih knjiga spominju prezime od kada se vode (17.stoljeće) i prezime Kusić se smatra starosjediocima. Prezime ima vjerojatno korijen u tjelesnoj mani i nadimku kuso, kusav (malen, kržljav). Obzirom na prosiječan stas nosioca prezimena možebitno se radi i o sprdanju sa visinom (grgo kusič visok 237 cm, najviši hrvat svih vremena)

      Одговори
  • Sanela

    Cao svima!
    Najprije bi zeljela pohvaliti sav trud ulozen u ovaj sajt! Stvarno je super da postoji mogučnost za sakupljanje ovakvih informacija!

    Pokusavam pronaci bilosto uvezi porodice Ivić (Miholjdan je slava). To je prezime moje majke Vide (Vidosave) Ivić koja je bila usvojena kao mala beba. Riječ je o Ivićima iz sela Ivići u okolini Prijedora.
    Pokusavala sam googlovati i po ovoj stranici čitati ali nikako da naletim na neki trag.

    Hvala unaprijed!

    Sanela

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Нигдје нисам мога пронаћи Ивиће који славе Михољдан.Имају Ивановићи што се 1989 спомињу у парохији Бјеловар, који славе ову славу.
      Вјероватно да се овдје ради о новоме презимену, или измјена славе. У парохоји Бистрица приједорска Михољдан су славила презимена Цвијић, Малић и Шпирица.
      Једино рјешење је да неко од мушких чланова ваше породице изврши тестирање, сазна којој хаплогрупи пропадате и увелико олакшате ову загонетку.

      Одговори
  • триле

    Добар дан поштовани,занима ме поријекло презимена Тришић,крсна слава Ђурђевдан,Братунац
    Ако постоје било какви подаци молио бих вас да ме обавијестите.
    хвала

    Одговори
  • Milenko

    Interesuje me porijeklo prezimena Puzavac. Veliko dvoriste( Kozarska Dubica) . Slava sv. Nikola

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Презиме Пузавац спомиње се у БиХ 1882. године само у парохији Двориште и Костајница, чија је слава Никољдан. Никољдан су тада славили и Пузићи у парохији Глиница код Крупе. Такође, ово презиме и њихова слава још се спомиње 1898. године у парохији Поучје код Ђакова у Славонији, што их доводи у претпоставку да су почетком 18. вијека доселили са простока између Сане, Уне и Врбаса.
      Нисам пронашао да се ово презиме и ови слављеници спомињу у Банији (?), Лици, Кордуну, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори.

      Одговори
      • Milenko

        Hvala Milorade,da li postoji mogucnost da saznam kako je samo prezime nastalo. Ja imam nekih saznanja da ovo prezime nije uvijek bilo Puzavac. Ako ne mozete Vi da mi kazete,mozda znate gdje da saznam

        Одговори
        • Милорад Богдановић

          Ево вечарас сам прегледао сву нашу дигиталну библиотеку и нигдје нисам пронашао како је настало презиме Пузавац. Вјероватно да је презиме настало по биљки звана пузавац.

          Још само да ти кажем да се у књизи Карловачко владичанство, аутор Манојло Грбић на стр. 113 спомиње свештеник Јован Пузавац који је 1788. године с народом из Јапре прешао у Банију, да би се послије три године заједно повратили у Јапру. Вјероватно да је то твоја лоза.

          Одговори
  • Bratislav

    Postovani,zanima me poreklo Rajevic krsna slava Pantelejmon

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Може ли се Братиславе знати гдје су сада твоји Рајевић.
      Ја сам пронашао да се ово презиме спомиње 1882. године само у граду Сарајево, као слављеници Никољдана, и нигдје више се не спомињу у тадашњом митрополији дабробосанској.
      Колико видим до краја 19. вијека не спомиње се ни у Славонији, Банији, Кордуну, Далмацији.

      Одговори
  • Соња

    Поштовани,

    Прије свега, све похвале за овај сајт!

    Интересује ме поријекло презимена Тривић, крсна слава Ђурђевдан, и како је презиме настало. Уколико постоје неки подаци, била бих заиста захвална ако бисте јавили.

    Срдачан поздрав

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Хвала Соња

      Тривић као презиме спомиње се 1882. године у митрополији дабробосанској као слављеници пет различитих слава. Најбројнији су слављеници Ђурђевдана настањени у парохијама: Драговићи, Кокори и Штрбци код Прњавора; Драксенићи, Међеђа и варош Дубица; Јошавка код Бања Луке и Осиња код Тешња. Иначе, сви ови слављеници различитих слава махом су настањени на простору од Дервенте и Тешња ка Санском Мосту и Дубици.

      У епархији Горњо-Карловачкој за 1883. годину, нема Тривића који славе Ђурђевдан. Спомињу се као слављеници Јовањдана и Ђурђевдана.

      У Славонији 1898. године ово презиме се не спомиње у епархији пакрачкој.

      Пошто видим да се до сада није нико од Тривића тестирао, било би добро да се тестира неко од мушких особа, како би сазнавши која су хаплогрупа, олакшали истраживања с ким су у сродству и који простор заузимају њихови сродници.

      Одговори
      • Соња

        Хвала Вам на брзом и детаљном одговору.

        Гдје се може обавити поменуто тестирање? Предложићу мушким члановима породице, па да знам уколико би неко био заинтересован.

        Срдачан поздрав

        Одговори
        • Милорад Богдановић

          Овдје се можете информисати о свему што вас занима, а ако има још нејасноћа слободно питајте.
          dnk.poreklo.rs

          Останите и даље са нама.
          Свако добро вам желимо.

          Одговори
  • Тања

    Поштовање,
    сајт је одличан!
    Већ неко вријеме покушавам пронаћи поријекло и вријеме настанка презимена Кесар, село Марини код Приједора, славимо Светог Јована Крститеља, али немам баш неког великог успјеха.
    Постоји прича да је презиме настало од заната, прављење врећа (кеса) од овчијих кожа, а како смо се до тада презивали, никако да сазнам.
    Нажалост не постоје ни подаци у Шематизму Митрополије из 1881.г.
    Ако имате било какав траг, молим да ми јавите.
    Срдачан поздрав!

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Ја мислим Тања да је покојни Остоја Кесар писао о вашем презимену.

    У књизи Ђорђа Јањатовића – Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993, који се углавном служи преписом из Шематизна митрополије дабробосанске за 1882. годину, на стр. 175 спомиње се презиме Кесар као слављеници Јовањдана у парохији Пољавнице, што доводи до забуне јер се у Шематизму у овој парохији то не спомиње, стр.38 и 149.

    Велику пометњу учинио је парох марински Стево Бера који није доставио списак слављеника својих парохијана као што је већина свештених лица тада учинила. Видјела си на стр. 35 и 141 шта је остало записано.
    Презиме Кесар спомиње се још у парохији Церовица код Тешња, али они славе Никољдан.

    У епархији Горњо-Карловачкој за 1883. годину Кесари се воде као слављеници Ђурђевдана, али се не наводи парохија нити мјесто гдје се слављеници налазе.

    Такође, у пакрачкој епархији за 1898. годину, Кесари се спомињу у парохији Ратковац код Машића и Нове Градишке, чија је слава Јовањдан, стр.20.
    Можда је ово најбољи путоказ за рарешење овога беспотребно замотаног клупка.

    Одговори
  • mihajlo vladetic

    Miso
    poreklo prezimena Kicic ima ih u B. Gradiski i pokatoliceni se znate li nesto o ovom prezimenu

    Одговори
  • Савић

    Поштовани,
    Интересује ме порекло породице Савић село Доња Каменица код Зворника. Крсна слава Св. Мрата

    Одговори
  • Дејан Илић

    Помаже Бог,

    На једвите јаде сам успео да пронађем барем неки траг о проеклу породице Илић из села Горњи Давидовићи, покрај Билеће. Памтим само да ми се прадеда звао Манојло, а његови синови Ристо и Гојко. Породица Риста Илића, одселила се у Сарајево, након Другог светског рата. Мој деда, Гојко, преселио се у Београд, након што је преживео рањавање на Сремском фронту. По једном родослову, порекло нам је од племена Васојевића, јер славимо Аранђеловдан – светог Архангела Михајла, али за сваки случај молим за помоћ. Унапред Вам се неизмерно захваљујем.

    У здравље!

    Одговори
  • Слободан Араповић

    Поштовани занима ме поријекло презимена Араповић, крсна слава је Свети Тома односно Томиндан, село Соколово код Кључа.

    Хвала пуно и срдачан поздрав.

    Одговори
  • Drljic

    Postovani
    Zanima me porijeklo prezimena Drljic iz Koz.Dubice ( Veliko Dvoriste Pobrdjani)
    Hvala

    Одговори
  • Drljic

    Postovani
    Zanima me porijeklo prezimena Drljic iz Koz.Dubice. ( Veliko Dvoriste Pobrdjani ) Krsna slava Sveti Jovan. Pozdrav Hvala

    Одговори
  • Dusan

    ..nesto o porijeklu prezimena Raljic… naizgled obicno prezime ali nazalost nisam uspio dosad naici ni na kakav trag o porijeklu… Prvi Raljici su doselili na podrucje danasnje opstine Knezevo(pre rata Skender Vakuf)…po dolaaku su se vjerovatno podijelili i uzeli tri krsne slave… Mitrovdan, Arandjelocdan i Nikoljdan.vjerovatno da mogu jedni drugima dolaziti posto su tada ovo bila rijetko naseljena podrucja.. Inace imam porodicno stablo od neke 1800 g… ..dali mozda prezime ima veze sa podrucjem Ralja u Srbij..i i dali smo se pre drugacije prezivali… ..inace Raljica ima jos u Kotor Varosu i isti su porijeklom od nas i slave Mitrovdan…… nadam se da ce te pronaci bar neke podatke i hvala unapred i naravno podrska ovome sto radite… S postovanjem, Raljic Bore Dusan..

    Одговори
  • Tanja Ćelić

    Postovani,zanima me poreklo prezimena Ćelić.Krsna slava Đurđevdan.Opstina Teslić.

    Одговори
  • Filip

    Занима ме порекло презимена Ћебић БиХ.

    Одговори
  • Senada Sevlić

    Postovani,zanima me poreklo prezimena Sevlić?
    otac mi je rodjen u Bosanskoj Dubici,njegov otac takodje a majka u Sanskom Mostu.

    Одговори
  • Senada Sevlić

    Moja baka,oceva majka se prezivala Zukić

    Одговори
  • zoran

    Zanima me poreklo Vasić slave Djurdjevdan opstina Srebrenica Republika srpska.

    Одговори
  • Tatjana Pejović

    Interesuje me porijeklo Pejovića koji su se prije oko 200 godina naselili u Mojkovcu- Crna Gora i slave Đurđevdan.Ne znam da li su mijenjali slavu.

    hvala,
    Tatjana Pejović, udata Ćupić

    Одговори
  • Tatjana Pejović

    Molila bih Vas za porijeklo plemena Ćupić nastanjenih u Zagarču – opština Danilovgrad, Crna Gora.
    Slave sv.Petku. Da li im je to izvorna slava i je li tačnije pisati Ćupić ili Čupić, jer je skoro bila emisija da su to isti.

    Hvala ,
    Tatjana Ćupić

    Одговори
  • Gordana

    Postovanje,

    Mozete mi li nesto reci o prezimenu Milojica (Donja Ravska, Miska Glava kod Prijedora) slave Sv. Jovana i prezimenu Latiovic (Vrtoce, Bosanski Petrovac) isto slave Sv. Jovana.

    Unapred zahvana,
    Gordana

    Одговори
  • Gordana

    Postovanje,

    Mozete mi li nesto reci o prezimenu Milojica (Donja Ravska, Miska Glava kod Prijedora) slave Sv. Jovana i prezimenu Latinovic (Vrtoce, Bosanski Petrovac) isto slave Sv. Jovana.

    Unapred zahvalna,
    Gordana

    Одговори
  • Прота Драган Крстанов Велеушић

    Ја имам Haplogroup: I-S17250. Објавио сам књигу (“Равна Врховина и породица Велеушић по Станковој линији“. То је резултат вишегодишњег истраживања. Ђед мога ђеда ЛАКО наводно је добегао у Босну из Црне Горе (ја мислим чак и Херцеговине) због убиства бега. Он, брат му Стојан и још два брата, чија имена не знамо, заједно су дошли на просторе Равне Врховине. Када – не знам. То је простор данашњег Кнежева, а раније Скендер Вакуфа. Мој ђед Јован био је рођен 1878 од оца Станка и мајке Јелке. Станков отац Лако – непозната година рођења. Славимо св. Архиђакона Стефана. Презиме нам је јединствено, јер га осим нас који се скоро сви познајемо, нигде нема. У Шематизму Митрополије Дабро-босанске из 1882. године постоји само презиме Велауловић са нашом славом. Да ли је грешка у писању или не, ко зна? Али, то се односи само на сроднике нам из Храстика код Котор Вароша. За тај Шематизам надлежни свештеник није доставио податке за села одакле сам ја. Цео један крај Равне Врховине недостаје у том Шематизму. Да га нје било, вероватно би се нашли и Велеушићи. Не могу двојица на два различита места да направе исту грешку. Иначе, ја живим у Милвокију, САД и свештеник сам СПЦ-е. Простудирао сам и Ј. Цвијића, Ј. Ердељановића, Ј. Дедијера, М. Карановића, П. Рађеновића и многе друге. Члан сам УКСрбије и УКРепублике Српске.
    Надам се да ћемо заједничким напорима нешто више пронаћи.
    С искреним поздравом
    ВелеушићУколико би се нашао неко у чијој листи сродника из почетка 19. вијека стоје ЛАКО и СТОЈАН, који су се одселили у Босну, много би ми значило.

    Одговори
  • Ilinka

    Postovani interesuje me porijeklo prezimena Andzic koji su u Sarajevu iz sela Mrkovica a slave slavu Djurdjevdan . Unaprijed zahvalna …

    Одговори
  • Nikola

    Dobar dan interesuje me porijeklo prezimena bozic ako neko nesto zna neka mi posalje

    Одговори
  • Новица

    Поштовани,
    интересује ме презиме Богдан,крсна слава св. Димитрије,село Горњи Церани, Осиња, општина Дервента.Хвала.

    Одговори
  • Aleksandar Lazic

    Dobar dan postovani.
    Da li znate nesto o poreklu prezimena Lazic? Okolina Milici-Vlasenica. Krsna slava Sveti Nikola.
    Unapred hvala

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top