Порекло презимена Стојаковић

13. марта 2012.

коментара: 20

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (20)

Одговорите

20 коментара

  1. Vesna Stojaković Balaban

    Malo znam o poreklu mog devojačkog prezimena.Moj pradeda je živeo u sremskim Boljevcima.Ovde nije imao familiju sem sestara.U crkvenim knjigama se ne pominje da je u Boljevcima rođen.Ovde je bio venčan i ovde je umro 1929 -te.Stojaković Lazar je slavio svetog Jovana 2o -tog januara.Ovde postoje još jedni Stojakovići koji slave drugu slavu.Volela bih da znam postoji li još Stojakovića sa ovom slavom.
    Srdačan pozdrav Vesna

  2. Snežana Stojaković Tomić

    Село Кусадак, општина Смедеревска Паланка, стање из 1925. године

    Некада је село било у Селишту, северно од данашњег Кусатка, ту у близини и стара црква Пиносава. Због помора који је завладао почну се расељавати и заузимати данашње положаје.

    Најстарије породице досељене су у 17. и 18. веку:

    Стојаковићи (Митровићи, Марковићи, Бркићи, Петрушићи, Перићи (50 дом., Митровдан). Доселио се њихов предак Остоја, и од њега се запатила ова породица. Становали у старом Селишту. Старином су од Бијелог Поља (данашњи север Црне Горе). Род су са Михајловићима и Јовановићима у Умчарима (општина Гроцка).

    • rada stojakovic republika srbska

      interesuje me porijeklo prezimena stojakovic iz donjih cerana opstina derventa, slave sv jovana krstitelja.

      • Postovana, to je moje devojacko prezime.STOJAKOVIĆ

        Prema šematizmu Srpske pravoslavne crkve za 1882. godinu, slava Stojakovića u Bukovači kod Petrovca, Gomionici kod Banjaluke,
        Kozlici kod Sanskog Mosta i u Krupi i selima oko nje – Gudavac, Dobroselo, Dubovik, Jasenica i Ruiška, jeste Sv. Nikola.

        Na rečnoj zaravni, iznad doline reke Sanice, u selu Prisjeci, žive Stojakovići za koje je zabeleženo da kao svoje krsno ime slave Sv. Jovana i da su tu došli iz sela Vojić, u okolini Krupe, još pre austrijske okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine.
        U Bosni, međutim, ima mnogo Stojakovića sa još devet slava.

  3. Uglješa

    Okolica elike Plane , Novo Selo – Stojakovići, slava Sveti kralj Stefan Dečanski ( Sv Mrata ) …

  4. Zeljka

    Selo Veliko Nabrdje (ne postoji od 1964) raseljeno,pradeda Milorad slavili Svetog Jovana navodno u 15 veku presli iz istocne Bosne u Slavoniju

  5. Kristijan Stojakovic

    Deda rođen u Jazovcu a otac u Varešu posle drugog svetskog rata preselili se u Novu Pazovu. Krsna Slava Sveti Marko

  6. Јелена

    Породица Стојаковић, досељена у Земун у другој половини 19. века. Ту су добили надимак Крњић, да ли по месту одакле су дошли, или по нечем другом.
    Крсна слава је свети Трифун.
    Може ли се сазнати одакле су дошли у Земун?
    Хвала!

  7. Војислав Ананић

    СТОЈАК(ОВИЋ), родоначелник им се звао Стојак, а то је и презиме. Стојак је мотка за млаћење жита, или дугачак штап уопште. У списима се спомињу почетком XIV вијека. Један влашки кнез између Купе и Уне звао се 1699. Рудеш Стојак. Стојак Ђодић био је каплар у Костајници 1713, а поп Стојак у истом мјесту 1714. године. По Лици има топонима са овим именом (околина Госпића). А Стојаковића има доста по Босни и по Славонији (гдје су досељени у XVI и XVII вијеку). Нису истог поријекла, славе разне славе (34, 246-248). Стојаковићи у Великом Дворишту доселили су се из Лике, славе Аранђеловдан.

    Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.

  8. Ivan

    Moji su iz Djakova u Slavoniji. Slavimo Sv. Jovana. Prica se da smo sa Kozare poreklom.

    • Kristijan Syojakovic

      To je tacno posto moji su poreklom iz Jazovca selo u podkozarju. Jos uvek ih tamo ima ali jako malo puno ih je pobijeno tokom 2og svetskog rata od strane NDH. Posle rata preselili se u Novu Pazovu gde i dan danas zive u velikom broju.

  9. stojakovic dobrivoj

    moji su iz okoline pecinaca poreklom, brestac selo. trecina sela nosi to prezime a druga trecina je u rodbinskoj vezi pod drugim prezimenima. koliko sam istrazivao tu su barem 500 godina. previse izvora da bi ih sve ovde navodio. kada sam testirao moj dnk (ne mitohondrijalni jer znam odakle je majka, crnogorsko pleme modernih evropljana pobeglih u bosnu od krvne osvete) saznao sam da smo i ja i otac I2. znaci kromanjonci. ocigledna genetska povezanost sa direktnim pretkom (pradeda, nisam nasao ranije nista konkluzivno da mogu da uporedim genetske markere na npr slikama ili neki odrziv izvor dnk za testiranje) pokazuje da nije novopridoslo u porodicu pogotovu kada se uporedi ostatak rodbine koji, cak i one malo dalje linije gde se nismo mesali preko 200 godina (a na to se pazi u takvim sredinama), jasno utvrdjuje da smo, izgleda, starosedeoci.
    po mom, amaterskom ali temeljnom i cinjenicno orijentisanom, istrazivanju nisam nasao definitivan naziv i iskreno se pitam kako da nazovem moju etnicku pripadnost. iako sam srpske nacionalnosti kao i cela moja porodica koliko god mogu da iskopam, nikad nisu sebe naveli kao nesto drugo, cisto me interesuje kako bi strucnjaci resili tu nedoumicu.

  10. Savo Stojaković

    Ja živim u podnožju Kozare i mogu samo da potvrdim sve navedeno. Ovdje nas ima podosta sa prezimenom Stojaković i svi slavimo Djurdjevdan

    • Саша Панчевачки

      Ако сте повезани рођачки са Стојаковићима из Српске Костајнице подно Саве што славе Ђурђевдан, то значи да рођаке имате и у Панчеву, који су првобитно досељени у Качарево. Драгољуб Стојаковић био је једно од деца Козаре које су ухватили усташе 1942.године, и као дете био је у усташким концентрационим логорима за децу Сисак и Јасеновац. Рат је преживео највероватније захваљујући Дијани Будисављевић која је тако спасила хиљаде Српчића и Српкиња.

      • Саша Панчевачки

        Драгољуб је први који је дошао у Банат и породицу основао са Илинком Милковић из Кољана у Далмацији, имају сина Небојшу. Драгољуб је несретно погинуо је у земљотресу у Скопљу..