Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
19. август 2015. у 12:00
Aлександар Станичић
Презиме Станичић се у Даросави код Аранђеловца јавља први пут у попису 1867. године. У питању је фамилија настала од рода Сердара који су се у Даросаву доселили из околине Сјенице у првој половини 18. века. Сердар Сима из Даросаве је био Карађорђев побратим, учесник Сретењског збора у Орашцу којим је отпочео Први Српски устанак, погинуо у бици код Баточине 1804. године.
Према истраживању Јована Ердељановића, у Даросави је 1909.године било 4 куће Станичића (Јован Ердељановић, “Етнолошка грађа о Шумадинцима”, Београд: Научна књига, 1951, стр. 30), мада Ердељановић овде погрешно наводи да су настали од Неговановића, који су потпуно други род.
Према истраживању Петра Ж. Петровића, 1936. године је у Даросави било 8 кућа Станичића (Петар Ж. Петровић, “Шумадијска Колубара”, Београд, 1963, стр. 153-154). Занимљиво је да и Ердељановић и Петровић у својим делима погрешно наводе презиме “Станчић” уместо Станичић.
И данас највише ових Станичића има Даросави, а затим у Аранђеловцу (и околини), Београду и Бечу. Не зна се да ли су сродству са Станичићима у Смедеревској Паланци, Кусадаку, Медвеђи, Ћуприји… Ако неко има податке о томе, молио бих да ми се јави.
Славе св. архангела Гаврила (8.април).
др Александар Станичић, дипл.инг.арх.