Порекло презимена Сремчевић

13. март 2012.

коментара: 33

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (33)

Одговорите

33 коментара

  1. Сремац

    Сремчевићи су велика породица у Буђановцима, Срем. Славе Ђурђиц. У попису Срема из 1736. у Буђановцима је пописан домаћин именом “Stoico Seremczovith”, претпостављам Стојко Сремчевић. У попису села митровачког провизората из 1720. се не помињу.

  2. Slobodan

    За презиме Сремчевић знам да су везане две породице, једна из Чачанског села Петница којој и сам припадам и једна из околине Крагујевца. Можда има још у неким деловима Србије али мени није познато. Чачанска је настала додавањем наставка “ић” на презиме Сремац, једног дошљака из Срема који се населио у околину Чачка. Име му на жалост није остало упамћено.
    Јавићу се са више информација ускоро…

    • Predpostavlja se da je Jovan taj prvi Sremac koji je stigao u Petnicu ,Postoji spomenik na seoskom groblju u Petnici od njega i njegovog jednog sina jako su oštećeni puno su stari,ali svaki Sadašnji Sremcevic će vam pokazati gde su
      Spomenici

  3. Сремац

    Поздрав Слободане, занима ме коју славу Сремчевићи из Чачка, а коју они из Крагујевца?

  4. Stanislava

    I moji baba Stajka I deda Jovan poticu iz sela Petnica kod Cacka. Deda nije slavio slavu jer u to vreme zabranjivalo slaviti slavu… Ali inace slava te porodice je Sv. Jovan…

  5. Katarina

    Ja znam za porodicu koja je iz okoline Kragujevca kojoj i ja pripadam. Ne znam da li su se prezivali Sremčević dok su živeli tu, ali znam da beže od Turaka u Srem (pretpostavljam da prezime datira iz tog perioda). Nakod toga dolaze dva brata (ja sam potomak jednog od njih, a potomak drugog je Stanislav Sremčević, heroj iz Prvog svetskog rata) i naseljavaju se u selu Guncati kod Knića(okolina Kragujevca) i sestra koja se udaje u Lađevce (okolina Kraljeva). Krsna slava je sv. Nikola koju i dan danas slavimo. Toliko ja znam, ali bih volela više da saznam o periodu pre dolaska u Guncate.

    • Порекло презимена Сремчевић Гунцати(Кнић).Сремчевићи из Гунцата су од фамилије Радошевића(црногорских) чијих је кућа у Доброселици(Рековац)пре 40 година било око 12.,иначе Радошевићи су у Доброселицу стигли можда и пре 1690-е године значи и пре сеоба.Миаило Драгић пише да су Сремчевићи пре одласка у Срем живели у Доброселици,а из извора и књига Милета Игњатовића то је тачно и тада су још били Радошевићи.Један од Радошевића је побегао у Срем за време турских освајања и вратио се са новим презименом и старом изворном славом Светим Николом,дошавши у Гунцате код Кнића,говори се да је било Сремчевића и у Жабарима и Рамаћи.У Гунцатима има доста Сремчевића данас.Сви славе Светог Николу.Радошевићи од којих су настали Сремчевићи су досељеници из Мораче,од црногорског племена Братоножићи(углавном је већина Братоножића славила Светог Николу).Данас Радошевићи из Доброселице славе Аранђелов-дан, а преслава им је Велика Госпојина,не знамо из ког разлога је тако.Иначе из Радошевића потичу ове породице у Шумадији(Радишићи, Прокићи, Панићи, Јовановићи, Вићентијевићи, Сремчевићи, Алексићи, Павловићи, Јаковљевићи и Ђорђевићи) .О Братоножићима се зна да су старо племе са севера Црне Горе.Можда су се у нашој породици из тог разлога и задржала таква имена Вукадин,Вукашин,Милун,Боговид… ово су имена мојих дедова и прадедова.Братоножићи су племе у црногорским брдима између Мораче, Мале Ријеке и Црне планине. Почетком 20. вијека бројало је око 400 домова.
      Братоножићи се спомињу први пут 1455. међу племенима Горње Зете. Горњи дио племена се зове Брскут. Земљиште је краско и сиромашно водом. Клима је у јужном дијелу средоземна. Уколико неко има родослове Сремчевића из Гунцата и више података нека ми се јави на мејл [email protected] Ја сам Никола Сремчевић од Рогинаца из Гунцата (Кнић).

  6. Veljko

    Moj otac je Vojimir Sremcevic, deda, Radovan Sremcevic, a pradeda, Rade Sremcevic. Pradeda mi je poreklom iz sela Petnjica, opstina Cacak, a deda Radovan je ziveo u selu Bukovica, opstina Kraljevo. Koliko znam deda Radovan je imao sestru bliznakinju Grozdanu koja se nije udavala, sestru Slavku koja ima troje dece i brata koji je ostao u Petnjici. Pradeda Rade je bio kmet u selu. Slavimo slavu sv.Jovana.

    • Dragomir

      Pozdrav svim Sremcevicima. Ja sam Dragomir Stremcevic iz Becmena, kod Zemuna.To je inace selo u Donjem Sremu. U crkvenim knjigama lokalne crkve, pise da je krajem 18 veka Ivan Sremcevic bio prvi paroh, dosao iz okruzne parohije. nastanio se oko crkve, od njega svi poticemo. Ostalo je samo 6 porodica. svi slavimo Sv. Jovana.Selo je bilo pola nemacko, pola srpsko. Po karti sela iz 1944 god. kuca gdde se sada nalazimo je bila nasa, za razliku od mnogih drugih, koje su bile nemacke U Beogradu ima mnogo porodica sa ovim prezimenom, ali ih ja ne poznajem. U selu Boljevci,deli nas suma, doselila se pre par godina jos jedna porodica iz Kragujevca. Ja sam dobio ime po dedi, moj otac Kosta po njegovom dedi.Dedin brat Koji se zvao Sava po njegovom dedi. On je inace poginuo 1944 kod Kusatka u okolini Pozarevca, tako kazu. Nije imao dece,bio je mlad. Ne zna mu se grob, i ja bih voleo da saznam sta se desilo sa njim. Kazu da je bio u JKvuO. U jednoj knjizu ima podatak da su cetnici Svete Bogicevica u selu Sepci uhvatili Savu Sremvevica, pa bh voleo da nesto vise saznam o tome.

    • Dragomir

      Pozdrav svim Sremcevicima. Ja sam Dragomir Stremcevic iz Becmena, kod Zemuna.To je inace selo u Donjem Sremu. U crkvenim knjigama lokalne Pozdrav svim Sremcevicima. Ja sam Dragomir Stremcevic iz Becmena, kod Zemuna.To je inace selo u Donjem Sremu. U crkvenim knjigama lokalne crkve, pise da je krajem 18 veka Ivan Sremcevic bio prvi paroh, dosao iz okruzne parohije. nastanio se oko crkve, od njega svi poticemo. Ostalo je samo 6 porodica. svi slavimo Sv. Jovana.SePozdrav svim Sremcevicima. Ja sam Dragomir Stremcevic iz Becmena, kod Zemuna.To je inace selo u Donjem Sremu. U crkvenim knjigama lokalne crkve, pise da je krajem 18 veka Ivan Sremcevic bio prvi paroh, dosao iz okruzne parohije. nastanio se oko crkve, od njega svi poticemo. Ostalo je samo 6 porodica. svi slavimo Sv. Jovana.Selo je bilo pola nemacko, pola srpsko. Po karti sela iz 1944 god. kuca gdde se sada nalazimo je bila nasa, za razliku od mnogih drugih, koje su bile nemacke U Beogradu ima mnogo porodica sa ovim prezimenom, ali ih ja ne poznajem. U selu Boljevci,deli nas suma, doselila se pre par godina jos jedna porodica iz Kragujevca. Ja sam dobio ime po dedi, moj otac Kosta po njegovom dedi.Dedin brat Koji se zvao Sava po njegovom dedi. On je inace poginuo 1944 kod Kusatka u okolini Pozarevca, tako kazu. Nije imao dece,bio je mlad. Ne zna mu se grob, i ja bih voleo da saznam sta se desilo sa njim. Kazu da je bio u JKvuO. U jednoj knjizu ima podatak da su cetnici Svete Bogicevica u selu Sepci uhvatili Savu Sremvevica, pa bh voleo da nesto vise saznam o tome.lo je bilo pola nemacko, pola srpsko. Po karti sela iz 1944 god. kuca gdde se sada nalazimo je bila nasa, za razliku od mnogih drugih, koje su bile nemacke U Beogradu ima mnogo porodica sa ovim prezimenom, ali ih ja ne poznajem. U selu Boljevci,deli nas suma, doselila se pre par godina jos jedna porodica iz Kragujevca. Ja sam dobio ime po dedi, moj otac Kosta po njegovom dedi.Dedin brat Koji se zvao Sava po njegovom dedi. On je inace poginuo 1944 kod Kusatka u okolini Pozarevca, tako kazu. Nije imao dece,bio je mlad. Ne zna mu se grob, i ja bih voleo da saznam sta se desilo sa njim. Kazu da je bio u JKvuO. U jednoj knjizu ima podatak da su cetnici Svete Bogicevica u selu Sepci uhvatili Savu Sremvevica, pa bh voleo da nesto vise saznam o tome.crkve, pise da je krajem 18 veka Ivan Sremcevic bio prvi paroh, dosao iz okruzne parohije. nastanio se oko crkve, od njega svi poticemo. Ostalo je samo 6 porodica. svi slavimo Sv. Jovana.Selo je bilo pola nemacko, pola srpsko. Po karti sela iz 1944 god. kuca gdde se sada nalazimo je bila nasa, za razliku od mnogih drugih, koje su bile nemacke U Beogradu ima mnogo porodica sa ovim prezimenom, ali ih ja ne poznajem. U selu Boljevci,deli nas suma, doselila se pre par godina jos jedna porodica iz Kragujevca. Ja sam dobio ime po dedi, moj otac Kosta po njegovom dedi.Dedin brat Koji se zvao Sava po njegovom dedi. On je inace poginuo 1944 kod Kusatka u okolini Pozarevca, tako kazu. Nije imao dece,bio je mlad. Ne zna mu se grob, i ja bih voleo da saznam sta se desilo sa njim. Kazu da je bio u JKvuO. U jednoj knjizu ima podatak da su cetnici Svete Bogicevica u selu Sepci uhvatili Savu Sremvevica, pa bh voleo da nesto vise saznam o tome.

  7. Sremcevic Dejan

    Zdravo svim Sremcevicima
    Ja sam od Sremcevica iz Guncata
    I ja sam cuo da su dva brata i sestra dosli
    Iz srema
    Ali sam cuo da su sremcevici iz loze Karadjordja Petrovic i da nam je prezime
    Promjenjeno zbog krvne osvete a da smo u srem dosli iz crne gore

    • Katarina Sremčević

      Dejane, da li znaš nešto detaljnije o tome ili koga bih mogla da pitam jer me interesuje, a gde god sam probala da saznam uglavnom su različite verzije jedne priče. Ovo za Karađorđa i Crnu Goru prvi put čujem. Pozdrav 😀

      • Aleksandar

        Meni je majka iz Sremčevića iz Guncata koji slave Sv. Nikolu, istraživao sam malo to poreklo. Našao sam u ovoj knjizi da je oko 20 kuća Sremčevića bilo oko 1900. godine kada je Mihailo Dragić sakupljao podatke za knjigu. Piše da su došli iz Srema, da su bili jedno vreme u Dobroselici (pretpostavljam kod Rekovca), pa da su došli u Guncate. Ono što sam našao u matičnim knjigama, jeste da ja potičem od Miloša i Ljubice koji su se venčali 1855. godine. Mislim da imam spisak Sremčevića iz matične knjige rođenih sve do 1912. godine, mogao bih da vam dostavim ako vas interesuje.

        Inače, danas su Sremčevići veoma brojna familija u Guncatima, a ima ih i svuda po svetu. Recimo, imamo i naučnike u institutu za fiziku u Denveru, mislim.

        • Никола Сремчевић

          Мислим да су наши Сремчевићи од Стевановића из Доброселице на Златибору(Чајетина),моји су исто из Гунцата…пошаљи рођо на мој мејл ако имаш неких података

        • Порекло презимена Сремчевић Гунцати(Кнић).Сремчевићи из Гунцата су од фамилије Радошевића(црногорских) чијих је кућа у Доброселици(Рековац)пре 40 година било око 12.,иначе Радошевићи су у Доброселицу стигли можда и пре 1690-е године значи и пре сеоба.Миаило Драгић пише да су Сремчевићи пре одласка у Срем живели у Доброселици,а из извора и књига Милета Игњатовића то је тачно и тада су још били Радошевићи.Један од Радошевића је побегао у Срем за време турских освајања и вратио се са новим презименом и старом изворном славом Светим Николом,дошавши у Гунцате код Кнића,говори се да је било Сремчевића и у Жабарима и Рамаћи.У Гунцатима има доста Сремчевића данас.Сви славе Светог Николу.Радошевићи од којих су настали Сремчевићи су досељеници из Мораче,од црногорског племена Братоножићи(углавном је већина Братоножића славила Светог Николу).Данас Радошевићи из Доброселице славе Аранђелов-дан, а преслава им је Велика Госпојина,не знамо из ког разлога је тако.Иначе из Радошевића потичу ове породице у Шумадији(Радишићи, Прокићи, Панићи, Јовановићи, Вићентијевићи, Сремчевићи, Алексићи, Павловићи, Јаковљевићи и Ђорђевићи) .О Братоножићима се зна да су старо племе са севера Црне Горе.Можда су се у нашој породици из тог разлога и задржала таква имена Вукадин,Вукашин,Милун,Боговид… ово су имена мојих дедова и прадедова.Братоножићи су племе у црногорским брдима између Мораче, Мале Ријеке и Црне планине. Почетком 20. вијека бројало је око 400 домова.
          Братоножићи се спомињу први пут 1455. међу племенима Горње Зете. Горњи дио племена се зове Брскут. Земљиште је краско и сиромашно водом. Клима је у јужном дијелу средоземна. Уколико неко има родослове Сремчевића из Гунцата и више података нека ми се јави на мејл [email protected] Ја сам Никола Сремчевић од Рогинаца из Гунцата (Кнић).

      • Порекло презимена Сремчевић Гунцати(Кнић).Сремчевићи из Гунцата су од фамилије Радошевића(црногорских) чијих је кућа у Доброселици(Рековац)пре 40 година било око 12.,иначе Радошевићи су у Доброселицу стигли можда и пре 1690-е године значи и пре сеоба.Миаило Драгић пише да су Сремчевићи пре одласка у Срем живели у Доброселици,а из извора и књига Милета Игњатовића то је тачно и тада су још били Радошевићи.Један од Радошевића је побегао у Срем за време турских освајања и вратио се са новим презименом и старом изворном славом Светим Николом,дошавши у Гунцате код Кнића,говори се да је било Сремчевића и у Жабарима и Рамаћи.У Гунцатима има доста Сремчевића данас.Сви славе Светог Николу.Радошевићи од којих су настали Сремчевићи су досељеници из Мораче,од црногорског племена Братоножићи(углавном је већина Братоножића славила Светог Николу).Данас Радошевићи из Доброселице славе Аранђелов-дан, а преслава им је Велика Госпојина,не знамо из ког разлога је тако.Иначе из Радошевића потичу ове породице у Шумадији(Радишићи, Прокићи, Панићи, Јовановићи, Вићентијевићи, Сремчевићи, Алексићи, Павловићи, Јаковљевићи и Ђорђевићи) .О Братоножићима се зна да су старо племе са севера Црне Горе.Можда су се у нашој породици из тог разлога и задржала таква имена Вукадин,Вукашин,Милун,Боговид… ово су имена мојих дедова и прадедова.Братоножићи су племе у црногорским брдима између Мораче, Мале Ријеке и Црне планине. Почетком 20. вијека бројало је око 400 домова.
        Братоножићи се спомињу први пут 1455. међу племенима Горње Зете. Горњи дио племена се зове Брскут. Земљиште је краско и сиромашно водом. Клима је у јужном дијелу средоземна. Уколико неко има родослове Сремчевића из Гунцата и више података нека ми се јави на мејл [email protected] Ја сам Никола Сремчевић од Рогинаца из Гунцата (Кнић).

    • Порекло презимена Сремчевић Гунцати(Кнић).Сремчевићи из Гунцата су од фамилије Радошевића(црногорских) чијих је кућа у Доброселици(Рековац)пре 40 година било око 12.,иначе Радошевићи су у Доброселицу стигли можда и пре 1690-е године значи и пре сеоба.Миаило Драгић пише да су Сремчевићи пре одласка у Срем живели у Доброселици,а из извора и књига Милета Игњатовића то је тачно и тада су још били Радошевићи.Један од Радошевића је побегао у Срем за време турских освајања и вратио се са новим презименом и старом изворном славом Светим Николом,дошавши у Гунцате код Кнића,говори се да је било Сремчевића и у Жабарима и Рамаћи.У Гунцатима има доста Сремчевића данас.Сви славе Светог Николу.Радошевићи од којих су настали Сремчевићи су досељеници из Мораче,од црногорског племена Братоножићи(углавном је већина Братоножића славила Светог Николу).Данас Радошевићи из Доброселице славе Аранђелов-дан, а преслава им је Велика Госпојина,не знамо из ког разлога је тако.Иначе из Радошевића потичу ове породице у Шумадији(Радишићи, Прокићи, Панићи, Јовановићи, Вићентијевићи, Сремчевићи, Алексићи, Павловићи, Јаковљевићи и Ђорђевићи) .О Братоножићима се зна да су старо племе са севера Црне Горе.Можда су се у нашој породици из тог разлога и задржала таква имена Вукадин,Вукашин,Милун,Боговид… ово су имена мојих дедова и прадедова.Братоножићи су племе у црногорским брдима између Мораче, Мале Ријеке и Црне планине. Почетком 20. вијека бројало је око 400 домова.
      Братоножићи се спомињу први пут 1455. међу племенима Горње Зете. Горњи дио племена се зове Брскут. Земљиште је краско и сиромашно водом. Клима је у јужном дијелу средоземна. Уколико неко има родослове Сремчевића из Гунцата и више података нека ми се јави на мејл [email protected] Ја сам Никола Сремчевић од Рогинаца из Гунцата (Кнић).

  8. Milan Sremcevic

    Pozdrav narode, ja samo da potvrdim ovo sto je Veljko rekao jer i sam zivim u Budjanovcima i slavim Sveti Djurdjic a inace nas u selu ima 25%.

    • Сремац

      Поздрав Милане ,
      пошто смо рођаци, јер је и моје порекло из Буђановаца, ако можеш јави ми се на мејл [email protected]
      Уколико има још Сремчевића заинтересованих да заједнички истражимо и разменимо информације о пореклу нека се јаве.

    • jasminka

      i moj otac je rodom iz Budjanovaca Djordje Sremcevic.Takodje slavimo Djurdjic

  9. Драгана

    Поздрав свим Сремчевићима,

    Читала сам ваше коментаре о Сремчевићима. Па сам дошла и ја да кажем нешто о мојој баби по мајци која је исто Сремчевић. Рођена у Рековцу 1898. године 21. новембра, звала се Милица и имала је два брата Миодграга и Миладина. Њен отац (мој прадеда) се родио у Футогу(Аустроугарска) 1871. године звао се Ћира Сремчевић (син Предрага и Љубице Сремчевић) и погинуо је за време Првог светског рата. Слава моје бабе Милице Сремчевић је Ђурђиц и после Првог светског рата живела је у Београду.

    Ако неко нешто зна о породици Сремчевић из 1870-их која је живела на територије тадашње Аустроугарске где се родио мој прадеда Ћира Сремчевић нека се јави!

  10. Uros Sremcevic

    Pozdrav za Sremcevice. Ja sam od Sremcevica iz Stublina kod Obrenovca. Jedna smo od vecih familija u opstini Obrenovac. Ono sto znam jeste da smo poreklom iz Srema. A u Stubline smo se nastanili 1850god. Zena udovica sa malim detetom,Aksa se zvalo dete,je dosla iz Srema i nastanila se ovde. Aksa je kasnije imao 11 dece,8 sinova i 3 cerke. Od 8 sinova sa solunskog fronta su se vratila sestorica,a za dvojicu preostalih se veruje da su u povratku ostali negde kod Kraljeva i tamo se nastanili i kasnije stvorili porodice.