Презиме Стаматовић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске “Вести”):
Господин Милентије Стаматовић пише нам из Канаде. Он зна доста о породичном пореклу које води до села Витанац, општина Деспотовац. Од свог деде рођеног 1910. године сазнао је да је родоначелник Стаматовића био дедин прадеда Стамат и да су имали старо презиме Милетић. У околини имају доста сродника са овим презименом и сви славе исту славу – Св. Димитрија, у народу познатом као Митровдан.
Стаматовића има у Црној Гори у Пиперима, у месту Рогами, и познају мушко име Стамат који је и родоначелник овог братства. Међутим, њихова слава је Св. Арханђео Михајло. И други Стаматовићи у малом племену Загарачу у, Катунској нахији, који припадају тзв. Милошевићима, односно групи породица Радмановић–Ђурић–Стаматовић нису нам дали одговор. Стаматовићи којих има и у Љешкопољу и Зети су из пиперског истоименог братства и славе Аранђеловдан.
Слично је и са Милетићима у Горњим Пјешивцима који су пореклом из Залаза у Његушима, а одавде су се исељавали у Србију (не зна се куда тачно) и у Никшићку жупу. Милетићи у Великом Орашју славе Св. Арханђела, а истих има и на Златибору и у Ужичкој Црној Гори, са славама Св. Никола и Св. Јован, а у јасеничким селима Мраморцу, Рајковцу и Тополи су од Сјенице и славе Ђурђевдан.
Тек у области Груже, у Годачици, наилазимо на прави одговор нашем читаоцу. То су Рачићи (Милетићи), пореклом са Косова и славом Св. Димитрије (Митровдан). Родоначелник ових Милетића, именом Милета, доселио се у ове крајеве после Првог српског устанка. Иначе, сродници су са Косовцима у Милаковцу, Карајовићима у Гледићу и Божовићима у Пањевцу. Сви славе исту славу, Св. Димитрија.
На самом Косову Милетића је, до Другог светског рата, према постојећим изворима, било у Великом Алашу (где су забележени још 1840. године као чифчије), затим у Липљану, у Девет Југовића, Коњуху и Слатини код Вучитрна. Сви потичу из локалних миграција, а само у једном случају су колонисти из Топлице у Србији.
ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“
Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
29. септембра 2013. у 14:50
niša petronijević
Stamatović prezime od imena Stamat sreće se i u IstočnoNegotinskim selima a neki su se doselili iz Vlaške. Očigledno da je reč o StaromBalkanskom Imenu koje se zadržalo kako u Istočnoj Srbiji tako i među Hercegovcima i Crngorcima Vlaškog Porjekla.
15. марта 2016. у 07:01
Ljiljana Zarkov Stamatović
Moje devojačko prezime je Stamatović i rodom sam iz Beograda tj. iz nekadašnjeg sela Bežanija koje je sad deo Novog Beograda.Moja porodica je jako davno naselila ove prostore.Bežanija se prvi put pominje u turskim spisima još 1512,ali u crkvenim knjigama se moja porodica pominje nešto kasnije .Kada su se tačno doselili ne znam i odakle su se tu naselili isto mi nije poznato,ali nam je krsna slava Sveti Arandjeo.Vodimo se kao starosedeoci u Bežaniji,ali ne znam tačno odakle potičemo.
31. октобра 2019. у 08:21
Nikola Stamatovic
Verovatno iz Pipera kod duklje ako slavite Arandjelovdan! Sretna slava uskoro!
4. септембра 2018. у 18:54
Stevan Stamatovic
Moja familija potice iz Zagarac mesta u Crnoj Gori. Otac mi je rodjen na Kosovu, Rznic selo kod Decana, ali su se 70tih vratili u Crnu goru i nastanili u istoj regiji samo u podnozju Garac planine sa druge strane prema Danilovgradu u sadasnjem mestu zvanom Sladojevo Kopito. I dalje se nalaze tamo. Vracajuci se u proslost dosta Stamatovica se razlilo po Crnoj Gori, a i sire po regiji. Roditelji mi imaju i knjigu porodicnih stabala gde je opisane loze crnogorski familija pa tako i Stamatovica. Naknadno vam mogu i reci o kojoj se knjizi tacno radi i od kog autora. Krsna slava nam je Sv Petka .
17. септембра 2018. у 19:33
Tanja
Porodica Stamatović iz sela Beška kod Indjije