Порекло презимена Стаматовић

13. марта 2012.

коментара: 5

Презиме Стаматовић истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске “Вести”):

 

Господин Милентије Стаматовић пише нам из Канаде. Он зна доста о породичном пореклу које води до села Витанац, општина Деспотовац. Од свог деде рођеног 1910. године сазнао је да је родоначелник Стаматовића био дедин прадеда Стамат и да су имали старо презиме Милетић. У околини имају доста сродника са овим презименом и сви славе исту славу – Св. Димитрија, у народу познатом као Митровдан.

Стаматовића има у Црној Гори у Пиперима, у месту Рогами, и познају мушко име Стамат који је и родоначелник овог братства. Међутим, њихова слава је Св. Арханђео Михајло. И други Стаматовићи у малом племену Загарачу у, Катунској нахији, који припадају тзв. Милошевићима, односно групи породица Радмановић–Ђурић–Стаматовић нису нам дали одговор. Стаматовићи којих има и у Љешкопољу и Зети су из пиперског истоименог братства и славе Аранђеловдан.

Слично је и са Милетићима у Горњим Пјешивцима који су пореклом из Залаза у Његушима, а одавде су се исељавали у Србију (не зна се куда тачно) и у Никшићку жупу. Милетићи у Великом Орашју славе Св. Арханђела, а истих има и на Златибору и у Ужичкој Црној Гори, са славама Св. Никола и Св. Јован, а у јасеничким селима Мраморцу, Рајковцу и Тополи су од Сјенице и славе Ђурђевдан.

Тек у области Груже, у Годачици, наилазимо на прави одговор нашем читаоцу. То су Рачићи (Милетићи), пореклом са Косова и славом Св. Димитрије (Митровдан). Родоначелник ових Милетића, именом Милета, доселио се у ове крајеве после Првог српског устанка. Иначе, сродници су са Косовцима у Милаковцу, Карајовићима у Гледићу и Божовићима у Пањевцу. Сви славе исту славу, Св. Димитрија.

На самом Косову Милетића је, до Другог светског рата, према постојећим изворима, било у Великом Алашу (где су забележени још 1840. године као чифчије), затим у Липљану, у Девет Југовића, Коњуху и Слатини код Вучитрна. Сви потичу из локалних миграција, а само у једном случају су колонисти из Топлице у Србији.

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“

 

 

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. niša petronijević

    Stamatović prezime od imena Stamat sreće se i u IstočnoNegotinskim selima a neki su se doselili iz Vlaške. Očigledno da je reč o StaromBalkanskom Imenu koje se zadržalo kako u Istočnoj Srbiji tako i među Hercegovcima i Crngorcima Vlaškog Porjekla.

  2. Ljiljana Zarkov Stamatović

    Moje devojačko prezime je Stamatović i rodom sam iz Beograda tj. iz nekadašnjeg sela Bežanija koje je sad deo Novog Beograda.Moja porodica je jako davno naselila ove prostore.Bežanija se prvi put pominje u turskim spisima još 1512,ali u crkvenim knjigama se moja porodica pominje nešto kasnije .Kada su se tačno doselili ne znam i odakle su se tu naselili isto mi nije poznato,ali nam je krsna slava Sveti Arandjeo.Vodimo se kao starosedeoci u Bežaniji,ali ne znam tačno odakle potičemo.

  3. Stevan Stamatovic

    Moja familija potice iz Zagarac mesta u Crnoj Gori. Otac mi je rodjen na Kosovu, Rznic selo kod Decana, ali su se 70tih vratili u Crnu goru i nastanili u istoj regiji samo u podnozju Garac planine sa druge strane prema Danilovgradu u sadasnjem mestu zvanom Sladojevo Kopito. I dalje se nalaze tamo. Vracajuci se u proslost dosta Stamatovica se razlilo po Crnoj Gori, a i sire po regiji. Roditelji mi imaju i knjigu porodicnih stabala gde je opisane loze crnogorski familija pa tako i Stamatovica. Naknadno vam mogu i reci o kojoj se knjizi tacno radi i od kog autora. Krsna slava nam je Sv Petka .

  4. Tanja

    Porodica Stamatović iz sela Beška kod Indjije