Порекло презимена Спасојевић

12. март 2012.

коментара: 45

Објављујемо прилог о презимену Спасојевић који је послао наш читалац Синиша Спасојевић:

Крсна слава: Свети Алимпије Столпник
Родоначелник: Спасоје Павловић (1797)
Спасојевићи са крсном славом Свети Алимпије Столпник потичу из Стрмова на обали Дрине. Ово место се у време доласка родоначелника Спасојевића налазило у тадашњој Соколској нахијиm, а сада припада општини Бајина Башта и чешће се користи назив Бачевци на Дрини. Подаци о Спасојевићима могу се наћи у књизи Љубе Павловића „Соколска нахија – порекло становништва“. Спасојевићи у Стрмову потичу од Спасоја Павловића, који се у Стрмово доселио после Другог српског устанка и настанио у близини Прокопа. Спасојевићи  потичу од Петронијевића из Дуба, из родовске заједнице Бурмаза,  у којој је било више братстава и који су се у 18. веку населили око речице Дервенте у селу Дуб. Дошли су „ с горњег Лима однекуда од Плава и да им је презиме отуда”.
Спасоје Павловић ( 1797)  доселио се у Стрмово из Дуба непосредно после Другог српског устанка .Он се налази се већ у првом српском попису мушких глава Стрмова у Соколској нахији који је извршен 1823. године.  После 1834. купио је од бачевачких бегова Јајића ливаде у потесу Лугови и земљу у Бачевачком пољу поред Дрине. Имао је синове Богосава, Милоша, Раку, Срећка, Илију и Недељка и ћерку Филипу.У попису из 1863. године породица Спасоја Павловића има укупно 16 чланова. Спасојеви потомци узели су презиме Спасојевић а после деоба део Спасојевића спушта се у Бачевачко поље и насељава на његовим рубним деловима, „под крајем“, па овај нови засеок називају Поткрај. Породице су им биле веома бројне, па су се пуно селили по трговинама и занатима.

Многа деца су им помрла у епидемијама с краја деветнаестог века а нарочито су страдали у ратовима 1912 – 1918. године када је погинуло 10 Спасојевића. Преживели су само они који су пали у заробљеништво. После тих ратова неке породице Спасојевића су се потпуно угасиле.
Поред Стрмова Спасојевића данас има у Београду, Чачку, Бајиној Башти…

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (45)

Одговорите

45 коментара

  1. ДЕЈАН

    Спасојевића има и у околини Зворника.Ми славимо Ђурђевдан.По предању смо дошли из Црне Горе, не знам тачно одакле.Мој прадјед је био Филип, његов отац Спасоје, његов Остоја….мислим да је тако, и даље не знам, претке прије њега.Поздрав од Дејана.
    [email protected]

  2. Lazar

    U Republici Srpskoj u ima mesto Velika Snjegotina gde zive Spasojevici a svi slave Krsnu slavu svetog apostola Marka,8 maja.

  3. Ovo su podaci o mojim precima po muškoj liniji.
    Ako imate neka veća saznanja molim vas da me obavestite

    Krsna slava Sv. Arhangel Mihailo

    Opština Trstenik,
    selo Rujišnik (https://www.google.rs/maps/place/Rujisnik/@43.6716865,21.0419512,13z/data=!4m2!3m1!1s0x4756f43be1d36e6b:0xa43ee894391ba2d2?hl=en),
    crkva Medvedja

    moji preci:
    otac Milutin Spasojević g.r. 1937 god selo Rujišnik kod Trstenika
    deda Živan Spasojevic g.r. 1913 god selo Rujišnik kod Trstenika
    pradeda Mijuško Spasojević g.r. 1886 god selo Rujišnik kod Trstenika
    čukundeda Sima Spasojević g.r. 1858 god selo Rujišnik kod Trstenika
    navrdeda Dimitrije Spasojević g.r. 1821 god selo Rujišnik kod Trstenika
    kurdjel Spasoje Spasojević g.r. nepoznata mesto rodjenja nepoznato

    Milosav Spasojević g.r. 1956 Trstenik 37240

    • milutin

      Zivim u Zici kod Kraljeva u mojoj blizini ima dosta Spasojevica koji slave Sv. Arhangela Mihaila

    • Ђорђе

      Порекло становништво села Рујишњик, општина Трстеник. Стање из 1955. године

      У Рујишњику имају 72 куће. Породице су:

      Михајиловићи (Спасојевићи), досељеници из Рогачева, славе Аранђеловдан;
      извор: https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-ruji%C5%A1njik-trstenik/

      Претпостављам да вам се најстарији предак Спасоје презивао Михаиловић, а да је његов син Димитрије узео презиме презиме Спасојевић по имену оца. Иначе, Рогачево је село у Македонији, у близини Тетова. За неко даље истраживање потражите књиге о пореклу и миграцијама становништва из Македоније, тј. Старе Србије. Мени прво на памет пада монографија Јована Трифуноског “Полог”. У њој имате података о селу Рогачеву. Ево и линк књиге:
      https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEU29kRktmWVRYTTA/edit
      Надам се да сам вам помогао. Поздрав.

  4. marko

    Mi smo Spasojevići iz Sarajeva.. porijeklom iz Mercegovine Trebinje-Mesari moje ime Marko
    ime oca Milan 1953god ime dede Dušan 1923 ime pradede Jovo navodno sahranjen u Vojvodini negdje slava mislim da je Đurđevdan nisam siguran.. pozz

  5. Lazar

    Evo ovako, mi imamo stablo od Vukosava i Stanice koji su iz okoline “Bijelog Polja” dosli u Lomnicu(Rekovac).
    Slavi se Sv. Nikola…
    Ako neko ima podatke ispred Vukosava, nek se javi 🙂
    [email protected]

  6. milan

    ja sam Spasojevic iz Bijeljine a pokusavam da povezem poreklo znam samo da su moji predaci dosli iz Gradačca,a pre toga iz Hercegovine i slavimo Sv.Nikolu.pa ako neko ima nesto o Hercegovini i Gradačcu

  7. Vanja Spasojevic

    Mi smo Spasojevici iz sela Bela Voda, opstina Krusevac. Po predanju smo se naselili iz Crne Gore, i kazu da prezime potice iz plemena Vasojevic. Slavimo Sv. Marka i Sv. Luku.

  8. Jovan Spasojevic Kraljina

    I ja sam Spasojevic. Zovu me Komsija Joca

  9. Nataša

    Pozdrav, mi smo Spasojevići iz sela Vasiljevci,kod planine Ozren, BiH…Krsna slava Sv. Simeon. Volela bih da saznam tačno poreklo ovih mojih Spasojevića…Pa ako ima neko neku informaciju nek se javi 😁

  10. Srđan

    Pozdrav, po majčinoj liniji sam Spasojević. Tačno znamo da Spasojevići iz sela Velika Šnjegotina, Opština Čelinac kraj Opštine Banja Luka potiču iz Crne Gore tj stare Hercegovine odnosno danas opštine Nikšić, podno manastira Ostog i slave Sv. Marka. Trenutno u tom selu pod Ostrogom (2019. godina) naseljene su samo dvije kuće u kojima žive stariji ljudi i prezivaju se naravno Spasojevići i slave takodje Sv. Marka. Ono što ne mogu pouzdano da tvrdim, a to je da prema priči mog dede (Ostoje Spasojević, rodjenog 1931. još živog) u Veliku Šnjegotinu je se iz stare Hercegovine doselio njegov pradeda Pejo i tu zadrzao. Trenutno u Velikoj Šnjegotini ima oko 6-7 naseljenih kuća i svi se prezivaju Spasojević i slave Sv. Marka. Moguće je da postoje razne varijacije porijekla Spasojevića i da nisu svi istog korijena jer postoji velika mogućnost da su mnogi Spasojevići dobili prezime po nekom predku koji se zvao Spasoje, pa zbog toga i mnogi Spasojevići slave razlicite slave, ali vjerovatno oni koji slave Sv. Marka imaju zajedničkog predka.