Порекло презимена Симићевић Reviewed by Momizat on . Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ СИМИЋЕВИЋИ (у Алузи и Гом Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ СИМИЋЕВИЋИ (у Алузи и Гом Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Симићевић

Порекло презимена Симићевић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

СИМИЋЕВИЋИ

(у Алузи и Гомилама)

Симићевићи потичу од Симића Живкова Рајичевића. Симић је имао два сина Јована-Нона и Живка-Шора. Живко-Шоро се истицао у бојевима које су Шаранци водили против Турака. Погинуо је код Колашина у борби коју су водили Дробњаци и Васојевићи за ослобођење Колашина 1858. године предвођени Новицом Церовићем и Миљаном Вуковим. Остао му је син Марко, кога је са својих седам синова подигао његов стриц, а Живков брат Јован-Нона је био угледан домаћин и племеник. Од Нониних синова се истицао Јаков као учесник у Херцеговачком устанку. Јаков је имао пет синова, од којих Милинко као наочит и виђен бива позван у сватове када се женио престолонасљедник Данило Петровић. Радован Марков је такође био угледан и виђен братственик.

Када се удавала Јаковљева кћерка Сава за Перуту Жугића 1883. године, приликом испраћаја сватова дошло је до нехотичног убиства малог Милуна кога је мајка Ђурђа држала у наручју. Ђурђа је била родом од Жугића, удата за Тома Симићевића. Кад је видјела мртвог синчића, пође у кућу кријући смрт свог Милуна док сватови не оду, како би избјегла посљедице које би се догодиле да је она у том тренутку објелоданила трагедију. Кад је чуо за овај догађај, књаз Никола позове Ђурђу на Цетиње и за њен изузетни чин дарива је златним одијелом, а књегиња Милена је дарива златним брошем који је скинула са груди. Ђурђа је имала и сину Милију, који је био угледан домаћин и у својој средини уживао велики углед; доживио је дубоку старост – око сто десет година.

Илија Јанков је био официр црногорске војске и истакао се у балканским ратовима 1912-1913. године.

Из овог братства, због тешких животних услова, отишли су на рад у Америку: Спасоје-Паја Јаковљев и његов брат Раде, Петар Милетин и Лазар Марков. Они се као добровољци враћају и учествују у балканским и Првом свјетском рату, а осим њих у овим ратовима учествовали су још и Илија Јанков, Исак Милетин и Мирко Нонин.

Након окупације Црне Горе од стране Аустроугарске 1916. године, у логоре Мађарске су интернирани: Исак Милетин, Радоје Јанков, Радован, Милосав Марков и Илија Јанков.

Симићевићи су учествовали и у НОР-у 1941-1945. године као и у првим ратовима.

Милуна су у Никшићу убили Италијани 1941. године, а његов син Станко био је познати публициста и уредник новина у Врбасу. Пајини синови су били Вељко – погинуо на Трнову 1944. Драгиша на Биочу исте године и Радиш Мирков на Вјетренику такође 1944. године.

Милан Ђорђијев је био припадник НОП-а и као активиста и заслужан човјек колонизован је 1945. године са својом породицом у Бачко Добро Поље. Имао је синове Милована, истакнутог привредника, и Драгомира-Џаја, популарног и омиљеког просвјетара.

Треба поменути Новицу, доброг домаћина, и Момчила са Гомила, угледног и имућног домаћина.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top