Порекло презимена Ружић

10. марта 2012.

коментара: 8

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’, Лоле Рибара 48, Београд

РУЖИЋИ

(живе на Превишу)

Ружићи воде поријекло од попа Андрије Кујунџића који је био ожењен Ружом од братства Јакића, с којом је имао два сина Стева и Јована. Они се послије преране очеве смрти, по мајци, прозваше Ружићи. Ружа је била угледна и паметна жена. Њен син Стево се пресели у Ужице. Јован се истакао у Вукаловићевом и Невесињском устанку. Био је командант Дробњачког батаљона; имао је сина Арсенија, а овај Јевта који су се истакли у балканским и Првом свјетском рату. Никола Ружић је командовао Дробњачким батаљоном у Првом свјетском рату, а посебно се истакао у чувеној Мојковачкој бици 1916. године. Његов син Војин погинуо је у Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године. Потпоручник Иван се истакао у Мојковачкој бици, а у првим устаничким данима НОР-а био је на страни и у редовима НОВ-а. На сињајевинском сектору је командовао батаљоном, када је у тешким тренуцима по партизанске снаге, из само њему познатих разлога, напустио партизане и прешао код четника Павла Ђуришића, гдје је касније био и командант бригаде. Нестао је у вихору рата у завршним операцијама за ослобођење наше земље.

Ово релативно мало братство по бројности давало је племену истакнуте војне старјешине.

Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан.

____________

РУЖИЋИ у Ужицу су од Стева Ружића, који се тамо доселио из Превиша, средином 19. вијека.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поеијекло, 1997. (страна ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

___________________________

(према књизи Риста Милићевића “Херцеговачка презимена”)

РУЖИЋ (п). у Поплату и Бурмазима (Столац), Јасеници (Луг, Требиње) и у Стоцу. Ружићи у Поплату потичу од Руже, ћерке неког Мирковића који је живио у Доњем Поплату, у Махали Мирковина. Према народном предању. тај Мирковић је дошао из Бањана око 1600. године. Његова ћерка Ружа “рано обудовље”, а имала је више дјеце. Ту су дјецу назвали “Ружина дјеца” и по томе су добили презиме Ружићи, а махала Марковина прозвана је Ружића махала. Ружићи су славили Јовањдан, али касније су узели нову славу Аранђеловдан. Није познато због чега су Ружићи на Попалту промијенили славу.

Ружићи у Бурмазима су, према Дедијеру, из Стоца, а у Јасеницу су доселили из Тврдоша код Требиња. Други тврде да се један Ружић “удомазетио” код Милаковића у Јасеници око 1855. године и од њега су Ружићи у овом селу. Славе Јовањдан. Др Љубо Михић каже да су “према свим разматрањима” Ружићи на Поплату и Јасеници једно братство и да Ружићи у Јасеници воде поријекло од ових са Поплата (59:268.289.282,292; 155:719). Ружића има и у Мостару.

 

 

Претходни чланак:

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Ljiljana

    Postovani,zelela boh da nabavim knjigu Rodoslova porodice Ruzic sa Poplata,cula sam da je jedan od tvoraca tog dela Dr \ljubo Mihic.Moji daleki preci vode poreklo od tih Ruzica,mada su moji otac,a i deda, rodjeni u Bosni-Bosanski Samac.Zato Vas molim da mi pomognete da dodjem do tog dela.
    Unapred zahvaljujem.
    Ljiljana

  2. Војислав Ананић

    Ружићи

    Породица Ружић (Срби) настањена је у Опличићима (Чапљина). Ружићи су доселили са Поплата (Столац). Презиме (матроним) према мајци Ружи. Ружићи су дошли из Црне Горе и настанили се на Баљке изнад Билеће. Тада су се презивали Бојовићи. Селидба са Баљака ишла је у правцу Поплата, гдје је на почетку двадесетог вијека Дедијер забиљежио: „И у Ружића Махали била је негда једна кућа Мирковића, па се негда та махала звала Мирковина. Славе Ђурђевдан. Од његова сина су Михићи, а од његове кћери Ружићи. Од Ружића су и Дугалићи.“ Породично предање казује исту причу о поријеклу као и Дедијер. Породица се бавила земљорадњом. Ружићи се сахрањују у Ружића гробљу, као и у заједничком сеоском гробљу код школе.
    Јован Ружић је родоначелник гране Ружића званих Дугалића. Он је, према причи, бацао добро камена с рамена, и кад је некад у Житомислићу пребацио свим противницима ставили су му ловоров вијенац, а како је био висок преко два метра, неко је рекао да је побиједио онај дугајлија. Према њему су Ружићи Дугалићи. Ружићи су познати као радна и поштена фамилија у Херцеговини. (Породично предање испричао је Милован Ружић из Стоца.) Ружићи су данас дисперзирани у Стоцу, Житомислићу, Дабрици, Мостару, Београду, Крагујевцу, Требињу, Новом Саду, Шпанији, Канади, САД-у.
    Ружићи су дали доста образованих људи. Др Марко Ружић је из ове поплатске породице, врстан хирург и дијагностичар у болници у Мостару. Др Жарко Ружић је професор на Филозофском факултету у Новом Саду.

    Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.

    • Никола Аралица

      Бака моја, ћаћина мајка, из Личких Дољана, Боја Ружић. На жалост, не знам имена њених родитеља или нешто више. Удала се за Аралица Николу из Шкара, са славом Светог Архангела Михаила, 21. новембар…дедина слава. Страдала деца у 2 светском рату… И тд… С поштовањем.

  3. Mladen Ružić

    Poštovani, postoji selo u podnožju Velikog Jastrebca, zove se Vukanja, nalazi se na tromeđi, Kruševca, Prokuplja i Aleksinca, inače je Aleksinačka opština, moji Ružići su odatle, ima nas puno u selu, inače živimo u Nišu, ima i dosta Ružića u Prokuplju. Selo je poznato jer je bila granica između Srbije i Turske dok nije oslobođen jug, naravno pipadalo je Srbiji 🙂u toj podeli. Za vreme Kraljevine bila je opština Vukanja. Pozdrav i sve najbolje.

  4. Војислав Ананић

    РУЖИЋ (п), у Поплату и Бурмазима (Столац), Јасеници (Луг, Требиње) и у Стоцу. Ружићи у Поплату потичу од Руже, ћерке неког Мирковића који је живио у Доњем Поплату, у Махали Мирковина. Према народном предању, тај Мирковић је дошао из Бањана око 1600. године. Његова ћерка Ружа “рано обудовље”, а имала је више дјеце. Ту су дјецу назвали “Ружина дјеца” и по томе су добили презиме Ружићи, а махала Марковина прозвана је Ружића махала. Ружићи су славили Јовандан, али касније су узели нову славу Аранђеловдан. Није познато због чега су Ружићи на Поплату промијенили славу. Ружићи у Бурмазима су, према Дедијеру, из Стоца, а у Јасеницу су доселили из Тврдоша код Требиња. Други тврде да се један Ружић „удомазетио“ код Милаковића у Јасеници око 1855. године и од њега су Ружићи су у овом селу. Славе Јовањдан. Др Љубо Михић каже да су “према свим разматрањима” Ружићи на Поплату и Јасеници једно братство и да Ружићи у Јасеници воде поријекло од ових са Поплата (59:268.289,282.292; 155:719). Ружића има и у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  5. Gordana

    Zelela bih da saznam nesto vise o svojim precima Rosi i Stojanu Ruzicu iz sela Trnjana kod Negotina; Srbija. Znam da su ziveli u vreme drugog svetskog rata, i da je baba bila istaknuta partizanka, ali je umrla mnogo pre mog rodjenja oko 1950.god. Kako nemam zivih predaka volela bih, ako ste u mogucnosti da me informisete ili bar uputite gde mogu licno da pronadjem podatke o svojim precima!

    S´postovanjem!

  6. ruzic dejan

    Zeleo bi da znam ako je moguce za RUZIC koji Zive UStarom Selu kod Velike Plane. Odakle poticemo
    Je po Price od Mog dede Znam samo Da je Cukun baba dosla sa 4 sine i naselila se u radovanje i posle njena deca to jeste braca naselili se u Starom Selu.
    Ruzic koji su u starom selu Slave Svetog Nikolu