Порекло презимена Радановић

7. марта 2012.

коментара: 5

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

РАДАНОВИЋИ

(у Сировцу)

Поријеклом су из села Орашја, из околине Фоче, одакле се Ћетко Ђуров Радановић одметнуо у ускоке и четовао све до 1885. године, када се оканио четовања и хајдуковања и стално се настанио у Сировцу. Ћетко је имао сина Живка.

Радивоје Радановић је као млад омладинац у шеснаестој години погинуо код Подгорице 1943. године, као припадник јединица НОВ-а Југославије.

Славе Срђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

_________________________

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Бранко Тодоровић

    До тридесетих година 20. века, у мађарском селу Бремену (мађ. Beremend) живела је велика заједница Радановића, од којих се 18 домаћинстава преселило у Краљевину Југославију у време оптације. Из спискова оптаната се види да им је свима била намера да се преселе у неко од места Јужне Барање, али је многима прво место насељења у Краљевини Југославији био Србобран. За неке је у наставку наведено да су из Србобрана пресељени у жељена места Јужне Барање, док је за остале не каже ни да су остали ни да су отишли негде даље.

    Извор: Гојко Маловић, Сеоба у матицу: спискови српских оптаната у Мађарској 1920-1931, Нови Сад, 2010, стр. 277-278

    У попису из 1767. године, у Бремену се спомињу Gyuragy Radanovics и Tripun Radanovics.

    Крсна слава им је Ђурђевдан.

    Извор: Mária Terézia úrbéri tabellák

  2. Војислав Ананић

    РАДАНОВИЋ (п), у Турментима (Зупци). Старином су “од некуд из Црне Горе”, Око 1750. године у Турменте су (“због крвнине”) дошла три брата “Раде, Панто и Топал по чијим су именима потомци прозвани”. Од Рада су, дакле, постали Радановићи. Славе Петровдан, а прлслужују “Велику Гуспођу” (75:1246).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  3. Zvijer

    Bio je ranije podatak na internetu da je dotični Ćetko pobegao u Crnu Goru bežeći od Turaka. Da li neko zna nešto o tome?

  4. Uskok

    Meštrevac u Republici Srpskoj je mjesto iz kog su se 1870. godine raselile brojne srpske porodice i naselile podrucje Crne Gore. Radanovici su bili jedna od tih familija. Hajduk Ćetko Radanović, poznati hajdučki harmabaša, čuven i pod nadimkom Crni Ćetko, poslije sukoba sa plemenom Grdijevići, napustio je svoju djedovinu i prebjegao u Crkvičko polje , Piva, Crna Gora. Tu se zadržao kraći vremenski period, a zatim se preselio pod Ostrog, selo Povija u Centralnoj Crnoj Gori. Zbog sukoba sa porodicom Ferizović i ubistva jednog od članova te turske porodice, prelazi u selo Sirovac, Uskoci, Crna Gora. Tu je bio stalno naseljen i formirao porodicu, oženivši se Ružom Jeknić, sa kojom je imao sina Živka i kći Živanu. Živko je poginuo 1916. kao solunski dobrovoljac. Ćetko je umro 1918. godine, a porodično stablo su naslijedili Živkovi sinovi Jovan i Radivoje. Radivoje je umro u 18 godini života i nije imao potomaka. Jovanovi potomci su nastanjeni u Nikšiću i povremeno borave u Sirovcu.

  5. Stefan

    Da se nadovežem na komentare i dodam da u selu Čokešina (opština Loznica) najmnogobrojnija familija su Radanovići, slave Đurđic.
    Odakle su došli, hmmm, mnogi nagađaju, ali čukunđedov otac je rođen u Čokešini, umro krajem 19tog veka, na spomeniku jasno se vidi 189x- i neka (ne vidi se poslednji broj).