Порекло презимена Јововић

7. март 2012.

коментара: 7

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЈОВОВИЋИ

Јововићи су од Јова Златнопојасовића, који су се крајем 18. вијека одселили у Србију и Босну, а у Загуљу је остао њихов огранак Шушићи.

_______________

ЈОВОВИЋИ

(живе у Тепцима)

Јововићи воде поријекло од Јова Тепчанина, сина Рајичева. Има их исељених у друге крајеве. Ово братство је давало добре и поштене људе у племену. Истицали су се у разним бојевима који су вођени у њихово вријеме. Познат је Јован – Јово Јововић, виши официр и сарадник војводе Степе Степановића у многим бојевима кроз које су пролазили.

У НОР-у су своје животе положили као припадници НОБ-а Божо-Зеко и Милош, Миливојев син, и то: Зеко на Сутјесци 1943. године, а Милош код Бродарева 1944. Њихов брат Перо, врсни интелектуалац из предратног периода, био је борац за демократију, у НОП-у је од првих устаничких дана, илегалац на терену, а у поратном периоду посланик у скупштини ФНРЈ. И његов млађи брат Илија је учесник и припадник НОП-а 1941- 1945. године, активиста у народној власти у свом мјесту, добар и узоран домаћин.

Милун Милинков, борац у јединицама НОП-а, а у 7. омладинској црногорској бригади био је од њеног оснивања, у чијим се редовима истицао, а касније је у ЈНА био истакнути старјешина.

Од Јововића потичу Дринчићи у Рудом Пољу.

Славе Ђурђевдан.

________________

 ЈОВОВИЋИ

(у Тимару)

Потичу од Влаховића из Роваца. У Тимар се доселио Радосав Јовов са рођацима 1859. године, на земљу коју им је даровао књаз Данило.

Презиме Јововић су узели по Јову, оцу Радосављеву.

Милорад Јанков Јововић, из Тимара, био је припадник НОП-а; прво се налазио у Дурмиторском одреду из чијих редова ступа у 7. омладинску црногорску бригаду на дан њеног оснивања и гине у априлу 1941. године на Тарашу код Даниловграда.

Славе Лучиндан, а прислужују зимски Јовањдан.

___________________

ЈОВОВИЋИ

(у Шавнику)

Потичу од братства Јововића из села Бајово Поље из Жупе пивске, одакле се Милан с породицом доселио почетком педесетих година двадесетог вијека у Жабљак, гдје је радио као шумар у шумском газдинству до 1960. године, када прелази на рад у Шавник у тамошње шумско газдинство, гдје је једно вријеме био и руководилац. У Жабљаку и Шавнику био је цијењен и поштован као добар радник и човјек. Милан има два сина: Живка и Бранислава – Брана.

Славе зимски Јовањдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Јововић

    Поштовани желим да пријавим грешку у вези Јововића из Тимара,ја сам њихов наследник,у Тимар је дошао Зеко Јововић 1834 године где је касније 1838 подигао цркву,а његов унук Милорад јесте погинуо у рату али пред крај рата тј 1944. а не 1941., место погибије је тачно.

  2. Бранко Тодоровић

    Од познатих Јововића, јесте и америчка глумица српског порекла Мила Јововић, кћерка српског доктора Богдана Јововића и руске глумице Галине Лонгинове.

    Милини Јововићи су пореклом из Црне Горе, њен прадеда Богић Цамић Јововић био је барјактар из племена Васојевића и перјаник краља Николе I Петровића, и који је имао жену Милицу, по којој је Мила добила име.

  3. Војислав Ананић

    ЈОВОВИЋИ, 3 куће у Штитарима и 5 кућа у Врбасу (има их и у Никшићу и околини — више кућа).

    Јововићи су доселили у Голију негдје око 1835. године, до 40-те, из Марковине. Дошао је Мирко Јовов, син Јова, родоначелник ове јуначке и гласовите куће.
    Јово је имао три сина — Петра, Мирка и Лазара. Петар Јовов имао је три сина, гласовита црногорска јунака: Рама, перјаника књаза Данила, попа Луку и попа Мила. Од Луке и Мила није остао нико, а Рамо је имао Новака, гласовитог јунака, Јагоша и Гаврила. Новак Рамов имао је Ђура, а Ђуро Марка. Гаврило Рамов имао је Пера, а Перо Бора. Јагош Рамов је одселио у Србију и имао је сина Глигора, љекара.
    Боро Перов има Марка и Славка.
    Лазар Јовов имао је Тома и Јована. Од Јована нема насљедства. Томо је имао Стевана, Саву и Паја. Од Стевана — Радован, барјактар Иван и Филип. Од Саве нема никога, а од Паја је остао Митар. Јово је имао синовца Марка, који је рано остао без оца и Јово га је подигао. Марко је имао синове Радоја, Спасоја и Лалу; од Радоја је Плањо, Вукота, Саво и Шћепан. Од Шћепана и Плања нема никога, а од Вукоте Мирко и Перко. Саво Радојев имао је пет синова: Ђорђија, Павла, Радована, Милутина и Јована. Мирко Јовов, чији потомци данас живе у Голији, имао је Ђура и Мата. Мато је мушкетан због неке дјевојке, па су му отац Мирко и брат Ђуро утекли у Херцеговину, под Турке и послије се доселили у Голију, у село Штитаре, на читлук Звиздића. Ђуро Мирков имао је пет синова: Баја, Мијајла, Стевана, Петра и Мирка (Чама). Бајо Ђуров имао је Обрена и Која. Којо је погинуо у првом свјетском рату, у америчкој војсци, а Обрен је одселио у Вучитрн, гдје му синови живе. Мијајло је имао Луку и Јована. Лука је умро од »шпањолске грознице«, а Јован је одселио у Врбас, гдје му синови — Милорад и Миливоје, живе. Стеван Ђуров имао је три сина: Ђура, Спасоја и Марка (Дуња). Ђуро Стеванов имао је Радоја и Милана. Спасоје има Радомана, а Марко Радована. Петар Ђуров имао је пет синова — Шпира, Лазара, Зелена, Митра и Ратка. Лазар и Митар су погинули у НОБ-у — неожењени. Шпиро, Зелен и Ратко одселили су у Војводину. Мирко (Чамо) Ђуров, имао је Гаврила и Новака. Новак је погинуо у НОБ-у, а Гаврило има сина Новицу, а Новица има три сина — Милутина, Мирка и Милорада.
    Ђуро Мирков је био имућан човјек у неко вријеме, имао је највећи и најбољи буљук оваца у Голији. За њега је била ријеч: »У некаква Мирковића Ђура, песто гара и чекмеџа пара«.
    Ђуро је био паметан и цијењен човјек мећу Голијанима. Доста му је подигло углед што су му три гласовита јунака — Рамо, поп Лука и поп Мило, били браћа од стрица, а стално су крстарили по Херцеговини с четама.
    Јововића сада нема у Марковини. Сви су се раселили и данас их има у Голији, Никшићу, Милочанима и Трепчима.
    Поред четири оглашена јунака, Рама, попа Луке и попа Мила и Новака Рамова, као и оца им Петра, Јововићи су дали још неколико добрих људи и јунака. Радоје Марков је био велики јунак. Убио је Савељу Горчинова, перјаника владике Рада, за освету свога рођака Мата Миркова и утекао у Голију, код свог рођака Ђура Миркова. Ту је за гатачке Турке био страх и трепет — са сердаром Дуком. За Радоја је рекао Новак Рамов: »Радоје није ништа гори јунак од мене на ножу«. И његов син Саво био је храбар војник и угледан човјек.
    Стеван Томов и његов син Радован, барјактар, били су врло угледни људи у свом племену. Гаврило Рамов био је врло паметан и духовит човјек.
    Марко Вујачић, у својој књизи »Гласовити црногорски јунаци«, каже: »Кад је Штукеља дошао у Голију, послије су дошли код њега његови рођаци Јововићи из Марковине, који и данас ту живе«. За ово је неко погрешно обавијестио Вујачића. Он, даље каже, да је Штукеља расељен из Голије око половине XVIII вијека, значи око 1750. године. Овај податак о Штукељину расељену, отприлике, по свим доказима, је тачан. Но, Јововићи су доселили у Голију послије Штукељине разуре скоро око стотину година.
    Узимамо други податак: по штампаним документима, поп Лука је погинуо 1858. године, а било му је 42 године, што значи да је рођен 1816. По генеалогији, отац од сина је старији око тридесет година, што би значило да је Петар Јовов (отац попа Луке), poђeн око 1785. године, а Јово, отац Петров, родоначелник куће Јововића, око 1755. године. Према томе, питање је да ли је Јово био и рођен, кад је Штукеља расељен из Голије?!
    Поред овога, нико од Јововића у Голији, од којих је било и памтљивих људи, као Стеван Ђуров, није никад причао да они имају икакве везе са Штукељом, што би свакако са поносом истицали. Јововићи, прије родоначелника Јова, звали су се Кривоглави. Најближи су им род Аџићи из Завараца, Тодоровићи у Тиси, Мандићи у Дуги, Милошевићи у Штитарима и Павићевићи у Милочанима.
    Славили су Аранћеловдан, 21. новембра.
    Ганеалогија, пасови: Мирко, рођен 1986, Новица, рођен 1959, Гаврило, рођен 1913, Мирко, рођен 1873. године, Ђуро, Мирко, Јово — родоначелник.
    Стари Бајо Аџић велики памтиша, набраја од Јова пасове овако: Јово, Павић, Шћепан, Вулић, Никола, Сладоје, Јован, Озро син војводе Стевана Стеван, син војводе Николе, Никола, син војводе Милоша, а Милош, син војводе Војина, из Вучитрна.

    Извор: Обрад Вишњић – Голија и Голијани, Требиње, 1987.

    • Miroslav

      Samo ispravka: Boro Jovovic iz Niksica (Dragova Luka) je imao sinove: Marka i Veselina (Veska), a ne Marka i Slavka.
      Samo tu ispravku,
      Potomci Borovi i sada zive u Dragovoj Luci.
      Marko ima dva sina: Bora i Luku,
      a Veselin sina Nikolu i dvije kceri: Jelenu i Milicu.

  4. Војислав Ананић

    ЈОВОВИЋ (п). у Липнику (Гацко). Доселили су 1945. године из Забрђа у Црној Гори (147:580). Некада су Јововићи живјели и у Мостару. Сахрањивани су у гробљу на Пашиновцу, гдје се налази споменик Јефта, сина Милована Јововића из 1796. године. Јововићи су, изгледа, „рано ишчезла породица. Ни једног њеног члана не сусрећемо међу надгробницима 19. века.” (236:163).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • Јововићи у Забрђу, општина Плужине (Пива) су староседеоци у Пиви.Тренутно у 2 села у Пиви – у поменутом Забрђу и у Бајовом Пољу живе само они.Име су добили по Јову Вујиновићу, једином потомку свога далеког претка попа Вујина Браниловића.Као и сви староседеоци Браниловићи крсна слава им је св.Јован, не прислужују другу славу.Највише их се иселило у Никшић и новије време Подгорицу и у Србију (око Лознице, село Зајача, у новије време Београд и Врбас).У Републици Српској су давно одселили са Забрђа, променили презиме и сад су Гутаљи – живе на Романији. Друге фамилије Јововића у Црној Гори (Марковина-Голија, Црмница-Глухи до, Бјелопавлићи-Косићи,Даниловград) и у Србији (Азбуковица, Ивањица, Прислоница) нису у сродству са пивским Јововићима.
      Извор: ,Пива’ Обрен Благојевић, ,Пива и Пивљани’ Светозар Томић, ,Јововићи’ Илија Јововић