Порекло презимена Добројевић

7. март 2012.

коментара: 2

Пише: Сарадник портала Порекло Илија Шикман

ПОРЕКЛО ПОРОДИЦЕ И ПРЕЗИМЕНА ДОБРОЈЕВИЋ / ДОБРИЈЕВИЋ

Порекло: Добројевићи/Добријевићи су пореклом из Херцеговине. Славе Светог Стевана, али се мисли да су некада славили Ђурђевдан. У Далмацију и Лику су дошли из Босне, преко Гламоча, док је један огранак дошао у те крајеве преко Мостара и Книна. Добројевићи славе Архиђакона Стевана. Постоји прича како су неке породице у Лици и Далмацији пореклом од Добројевића, или Добријевића. Роду Добројевића припадају: Торбице, Мандићи, Мијатовићи-Јајчанин-Јеж и Миљевићи-Роквићи-Трнинићи. Из тих крајева су кренули ка Босни, а касније прелазили у Далмацију. Све ове породице славе Светог Стевана и пореклом су од изумрлог херцеговачког “племена” Озгорсатовића, којем су припадали и Добријевићи. Иначе, Добријевићи се помињу и као Горњевуци, који су били властела у средњем веку у источној Херцеговини, а њихово име се везује за Његуше у данашњој Црној Гори. Неки аутори сматрају да су Добријевићи потомци Јабланића/Јаблановића. (Твртко Јаблановић).

Стара свештеничка породица Добријевић, која слави Светог Стевана је из Гламоча прешла у Отон, Шибеник и остала места у Далмацији у 16., или још вероватније 17. веку. Сеоба из Далмације у Босанску Крајину десила се крајем 18., или почетком 19. века.

Забележено је да су Добријевићи из околине Шибеника са славом Свети Стефан пореклом из Босне. У Далмацију су дошли у 17. веку, што само потврђује ону теорију да су или из Јајца, или из Гламоча.

Сеоба из Далмације у околину Санског Моста догодила се пре 1878. године (окупације). За разлику од Далматинаца, Личани су махом после окупације насељавали Босанску Крајину, мада било је пуно оних коју су у Босну дошли и пре 1878. године.

Далматинци су иначе пре Личана населили тај део Босне, тако да може бити да је у питању и 18. век.

Поуздано се зна за једну грану Добријевића, која слави Ђурђевдан да нема везе са личким Добријевићима, да су из Дробњака (Шавник) и огранак су Вуловића.

Међутим, изгледа да су сви Добријевићи у северној Далмацији, Лици и Босанској Крајини, који славе Светог Стевана и Ђурђевдан у сродству.

Госпићки Добријевићи прешли на католичку веру.

Велики број српских породица мењао је своје претходне светитеље за архиђакона Стефана, а поготово са лабавијим везивању за крсне славе уочене породице за које се претпоставља да су пореклом од средњовековникх Саса, понемчених лужичких Срба који су у немаћкој Србији прешли на православну веру и тако се вратили у српство.

О томе би могла да сведочи и светлија комплексија са пегицама, риђа коса и зелене очи, особине које се приписују старим Словенима и северним Србима. Ако се има на уму да је област Босанске крајине насељавана становништвом из Старе Србије, највећим делом из Рашке и Полимља и Потарја, свечарима Светог Стефана и осталих слава, везују за ове просторе, посебно за групу сродних породица: Добројевић/Добријевић, Торбица, Мијатовић, Миљевић и друге. Добројевиће срећемо у околини Крупе, Старог Мајдана и Дубице са славама светог Стефана и Ђурђевдан, док су Добријевићи са истом славом настањени у већем броју око Бањалуке, Петровца, Гламоча, Кључа, Градишке и Ливна. У великој мери и простирање породице Јекића се подудара са овим породицама, те се сматра да су заиста истог корена.

У Поуње ду доселили из околине Јајца. Добројевића је три куће у три насеља. Дошли су из Далмације. Од ових Добројевића и је и Марко Добројевић, трговац у Крупи, трговао са робом из Трста, зарадио много на роби пре пруско-аустријског рата 1866. године. Постао је добротвор Географског друштва у Београду.

Добројевићи спадају у групу родова са загаситијом комплексијом. Постоји неколико предања како су настали родови: Трњинићи, Роквићи и Миљевићи од рода Добројевића.

Једно предање да су од три сестре од претка Добројевића, који се жени вилом. По другима да су од три јетрве, одиве разних родова, а по трећима да су од племена Озгорсатовића из Херцеговине. Прве две су женске Миља и Трњина, а трећа је била љута као роква прозвани јој потомци Роквићи. Светог Стевана Архиђакона славе три групе родова са избледелим сећањем да су некако једно: Добројевићи, Торбица, Мандић, Мијатовић, Јајчанин, Јеж и Миљевић, Роквић, Трнинић. У средње Поуње досели се из околине Јајца: Мијатовићи 25 кућа у 8 насеља, Јајчани 5 кућа у 2 насеља, Јежи 5 кућа у 4 насеља и Шикмани 6 кућа у 2 насеља.

У Лици нема евидентираних Добројевића.

Добројевићи славе две славе: светог Архиђакона Стефана и Ђурђевдан.

На простору Далмације Добројевићи су забележени у: Вариводе, Пластово, Ђеверске, Шибеник, Мађаре, Отон, Радовљевац. Славе Свети Стефан.

У Хрватској презиме Добројевић је углавном српско презиме и вуче порекло из околине Слатине. Данас је Добројевића у Хрватској забележено у 18 насеља са 50 домаћинстава, док их је средином прошлог века било око 36 домаћинстава.

У данашњој Босни и Херцеговини евидентирано свега три домаћинства и то у Ребуплици Српској.

У Србији је данас забележено преко 60 домаћинстава Добројевића у 18 насеља. Највише их живи у Београду (19), Шиду (13) и Вашицама код Шида (9).

Порекло презимена: Добројевић је презиме у Србији које припада категорији презимена са завршетком -евић, -овић. По популарности у Србији презиме се позиционира на преко 800-тог места.

Антрометријска основа Доб није фреквентна у нашем ономастичком систему. Етимологија овог корена у многоме зависи од ареалне распрострањености. Наиме, иста оваква основа постоји и у ономастиконима наших суседа Румуна и Мађара. Код првих, доба означава у,егуљу, а код других доб је бубан и глаголска основа у значењу бацати. Треба нагласити да ова словенска основа припада најстаријем хронолошком слоју, јер је срећемо код Лужичких Срба у облику Добомисл (Tabomuizl) већ 862. године као лично име кнеза племена Ободрита. Неприхватљиво је мишљење Јана Станислава да је словенски корен доб постао од придева dobry.

Добројевић, презиме забележено је у Дубровнику 1281. године, очинство у дечанским хрисовуљама 1330. године, те у следећим местима у Бачкој: у Мошорину 1715. године, Локу 1780. године, Темерину 1792. године, Сомбору 1795. године, Шајкашу 1805. године, у Опову (Банат) 1802. године, у селу Кусатку код Смедеревске Паланке 1863. године и братсво у Црној Гори. У Хрватској су евидентирана у околини Подравске Слатине, Дубровника и Вировитице. Настало је од личног имена Добро (околина Београда 1528. године.)

Добријевић, презиме је забележено у околини Котора у Црној Гори 1442. године, затим у попису Срба у Осијеку 1729. године, у Хрватској у околини Книна, Гарешнице и Петриње. Презиме је од личног имена Добриј (1330 године у Србији). Забележен је топоним Добријовце код Сврљига у Србији са историјском потврдом из 1466 године (данас Добрујевац).

Миграција: Миграциони пут Добријевића у Босанску крајину, Лику и Далмацију се може пратити још од Цетиња, па преко Гламоча, касније Далмације. Забележено да су пореклом из Босне у Далмацију су дошли у 17. веку, што само потврђује ону теорију да су или од Јајца, или од Гламоча.

Сеоба из Далмације у околину Санског Моста догодила се пре 1878. године. За разлику од Далматинаца, Личани су махом после окупације насељавали Босанску Крајину, мада било је пуно оних коју су у Босну дошли и пре 1878. године.

Проблем је што се они у Крајини повезују са великим бројем породица које славе Светог Стевана и по Лици и Далмацији су се ширили из Јајца и Мркоњић Града. Мисли се да су пореклом од Мрњавчића из Старе Србије. У сваком случају порекло Добријевића упућује на неку властелинску породицу из средњовековне Србије.

Милан Радека бележи да су Добријевићи сами или са Јекићима дошли на просторе Билаја, Бужимске жупе и градове на Уни, вероватно још у време Немањића, а најкасније после Косовске битке.

Претпоставља се да је породица Добријевић у Пластово из околине Шибеника доселила око 1797. године о чему сведочи податак на старој кући првог досељеника Пане Добријевића.

Биле су три куће Добријевића у селу Мајске Пољане, општина Глина, Банија. Крсна слава им је Ђурђевдан.

Распрострањеност: Петар Рађеновић и Милан Карановић истражујући област Бјелајског поља и Поуња у Босанској Крајини бележе Добројевиће-Добријевиће у:

Бјелајски Ваган (Бјелајско Поље)-Добријевић 1 кућа, слава свети Стефан. Дошли око 1860. године од Гламоча. Били прво у најму.

Крупа-Добројевићи 1 кућа, слава Стефањдан. Дошли са Калата више Кулен Вакуфа. Пореклом су са Југа и дошли у северну Далмацију. Три брата крену из Далмације у Босну. Марко умре без потомака. Марко је из породице Родића. Сво имање оставио је Српској школи у Плавну. Добротвор Српског географског друштва.

Перна (Крупа)-Добројевић 1 кућа, слава Ђурђевдан. Дошли из Лике пре Окупације.

Подвран (Крупа)-Добројевићи 2 куће, слава Ђурђевдан. Дошли пре Окупације из Лике.

Пишталине (Цазин)-Добројевићи 1 кућа, славе Ђурђевдан. Дошли из Далмације пре Окупације.

Буковица (Цазин)-Добројевић 1 кућа, слава Ђурђевдан. Доселили из Далмације пре Окупације. Пред Други светски рат ова породица је имала десет чланова. Преживела је само једна чланица породице и после рата населила се у Врдник (Војводина).

У Српским Биљанима-Добријевићи 3 куће, слава Свети Стеван. Досељени су из Далмације пре 70 година.

У Корјенову-Добријевић 1 кућа, слава Свети Стеван . Пореклом из Далмације.

У Пиштеници-Добријевић 1 кућа, слава Свети Стеван. Доселио из Далмације, пре Окупације.

Мајске Пољане (Глина-Банија)-Добријевићи, 3 куће, крсна слава Ђурђевдан.

Иначе има још две породице у Смедереву које носе исто презиме и пореклом су из Хрватске.

Данас је у Србији регистровано 48 породица Добројевића у 17 насеља. Највише их је настањено у Београду 19 и у Шиду 13. У осталим насељима су од једне до 4 породице. У Републици Српској регистроване су само 3 породице Добројевића: Влика Буковица 1 и Брчко 2. У Федерацији БиХ нема регистрованих Добројевића.

Познати: Марко Добројевић, трговац, добротвор Географског друштва у Београду

Извори:

– Петар Рађеновић,” Унац”, Београд

– Милан Карановић, “Поуње у Босанској Крајини”,

– Новак Мандић, “Српске породице војводства Светог Саве”,

– Јован Ердељановић, “Стара Црна Гора”,

– Милан Карановић “Саничка Жупа”, Београд 1930. година

– Петар Демић „Истражимо корене“

– Др Велимир Михаловић “Српски презименик”

– Јевто Дедијер, “Херцеговина”Српски етнографски зборник” – Књига дванаеста, Насеља српских земаља, Књига VI, Београд, 1909.

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Bane

    Hvala na opsirnom tekstu.Moja porodica Dobrojevic je iz Vasice/Sida u Sremu i slavimo Svetog Stefana.Interesuje me odakle i u kom veku su doselili u Srem?

  2. Miloš

    Najverovatnije krajem 30ih godina 18og veka u drugoj Velikoj seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem IV Jovanovićem Šakabentom(selo Šake klan Banjani) kao i svi Srbi tog vremena u Vojnoj krajini. U ovom klanu slavi se Sv. Jovan uglavnom, a druga slava je Sv. Stefan. I od moje majke su odavde, samo što su oni otišli u sev. Dalmaciju i Liku.