Порекло презимена Кричковић

7. март 2012.

коментара: 1

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА КРИЧКОВИЋ

    Класификацијом личких презимена, презиме Кричковић, по свом настанку,
    спада у групу презимена која су настала по психо-физичким особинама.

    Према казивању добрих познавалаца прошлости племена у Херцеговини
    “Кричима се називао онај део Матаруга, који се после првог надирања
    у Доњу Херцеговину и погибије матарушког краља Сумора повукао у крајеве
    око реке Таре. Они су се, причају, простирали на запад до Јелеча и
    Сутјеске код Фоче, а на исток до данашње вароши Колашина. Нијесу нам
    познате границе њихове на сјеверу. Нема сумње, да се у ранија времена
    Кричком називала велика област у новопазарском срезу (Санџак).

    Предање надаље каже “да су Кричи имали вароши у Пљевљима и Фочи и да
    им је седиште највеће власти било у Пљевљима.

    Име Кричи, прича се још увијек у народу, добили су од Срба, који су их
    так0 назвали по томе што су “кричали” кад су говорили. Међутим, касније
    сам сазнао, да су они “кричали”, односно викали, кад су нападали непри-
    јатеља. На тај начин су покушавали да застраше своје непријатеље и уви-
    јек су у томе успјевали. Назив “Кричи” проширио се на све Матаруге,
    који су били сјеверно од Таре. Временом су ово име примили и касније по
    њему прозвали цијелу област гдје су живјели “Кричком”. И данас постоји
    Кричак у Потарју.

    Ово се дешавало пре XIII вијека. “То дознајемо из једне повеље краља
    Стефана Уроша I, писане око 1260, у којој се каже да село “Прошћење
    граничи с Кричком.

    Нићифор Дучић пишући о Кричима и Колашину каже следеће: “да се цео тај
    предео звао Кричак по становништву које је у њему становало и да је
    имао своје војводе, који су се презивали Кричковићи, а да се данас Кри-
    чком назива само један мањи предео између Пљеваља и Бијелог Поља.

    Дучић је, путујући 1865. године, по областима племена Дробњака, слушао
    о честим борбама између Крича и Дробњака, те записао ово: “Кричковићи
    се у старо доба заваде с Дробњацима око Језера, те дође до боја. Раз-
    бојиште је било у планини Ивици, огранку Дурмитора, међу Језерима и
    Дробњацима. Ту од обје стране мноштво изгине. Ту погине и војвода Крич-
    ковић. У Ивици се, заиста, и сада види у долу код извора један камени
    споменик с биљезима на њему: мач и копље. Предање вели, да је то гроб
    војводе Кричковића.”

    Из предања сазнајемо за два њихова лична имена: једном кричком војводи
    било је име Калока, а једном јунаку Рамеза. Можда нам је од Крича остало
    име планине Дурмитора, јер Кричи су дуго живјели подно Дурмитора, све док
    их нијесу протјерали Новљани, који су опет, захваљујући Кричима, прозвани
    Дробњацима.

    Кричи који су припадали Матаругама, временом су се асимилирали у Србе, те
    су се одржали до данашњег дана у Презименима: КРИЧКОВИЋ, КРИЧКА, КОКОТОВИЋ, МИШКОВИЋ и ДРОБАЦ.

    Сви славе Ђурђевдан.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ ВОДАЦ (из народа за народ),
    Нови Сад, 2000. године