Порекло презимена Ђаковић

7. март 2012.

коментара: 4

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Ђаковић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ђаковић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места, који су постављени или ће бити ускоро постављени.

    -Пркосава
    -Венчани
    -Мали Црљени
    -Тулеж
    -Шопић

  2. Бранко Тодоровић

    Чувена личност која је носила ово презиме био је митрополит крушедолски Исаија Ђаковић (-1708). Током преговора о статусу Срба, који су се повлачили под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем из Старе Србије у Хабзбуршку монархију, а који ће важити од њиховог доласка на те просторе, Исаија Ђаковић је успео да испослује једнака права за све Србе на простору Монархије, што је био велики успех за поправљање положаја српског народа у Царству, који је тих година нарочито био изложен унијаћењу од стране Римокатоличке цркве.

    Био је родом из Грабовца код Сланкамена (Срем), вршио је функцију и епископа арадскопољског и темишварског, умро је изненада у Бечу 20. јула 1708. године.

  3. đakovići

    Koreni prezimena Đaković nalaze se i u Semberiji. U jednom selu na samoj tromeđi, tj. ušću Drine u Savu još uvek ima živih potomaka Đakovića koji se doduše prezivaju sada drugačije. Prezime Đaković je promenjene pre oko tri generacije. Žena koja je njihov potomak seća se da joj se pradeda i njena braća prezivali Đaković. Bili su za ono vreme izuzetno bogata i napredna porodica. Jedna sestra im je bila učitelj (školovana u Rusiji), a sinovi izuzetni tesari i stolari. U selu još uvek postoji stara porodična kuća (stara preko 120 godina) na čijoj gradnji bi joj pozavideli najbolji građevinari i arhitekte. Veruje se da su došli negde iz Hercegovine samo iz razloga što su pomenuta braća iz rodnog kraja sa sobom poneli sadnicu bora pinjola koji i danas prkosi vremenu svojom kišobranastom krošnjom i među ravničarskim listopadnim drvećem.

  4. Војислав Ананић

    ЂАКОВИЋ (п). бивши род у Струјићима (Попово). За неког Ђаковића из овог села предање каже; ”Кад су Млечићи дошли у Попово, њихови војници потерали су коње Ђаковића. Кад су их појили на реци, он потајно преплива, узме своје коње и дотера их кући. Због тога га прозову Коњевод” (84:181). Ђаковића сада има настањених у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.