Порекло презимена Бојановић

5. марта 2012.

коментара: 20

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (20)

Одговорите

20 коментара

  1. Dragoljub Poljakovic

    Moja baka ili po Bunjevačkom majka, Bojanović Marija, rođena je u Subotici. Poreklom je Bunjevka, po veroispovesti bila je katolkinja. O daljem poreklu ništa neznam.

  2. Владимир Бојановић

    Поздрав свима.

    Живим у Ариљу, имам 37 година, већ више од године истражујем порекло и радим на родослову Бојановића. Мој деда је рођен у селу Брезова, општина Ивањица. Моја крсна слава је Свети Никола, стара слава Свети Лука (деда је променио када је као мали остао без оца и одселио се са мајком на мајчевину у село Бјелушу, Ариље).
    Најстарији писани документ који сам до сада открио а који има везе са нама јесте турски тефтер из 1834, године за Старовлашку нахију који се налази у Архиву Србије у Београду. Ту налазим три пописана домаћинства Бојановића у селу Брезова и једно домаћинство у селу Кушићи, за варош Ивањицу нема пописаних Бојановића.
    Најстарији Бојановић који је пописан у том тефтеру био је Милинко. Имао је тада 68 година што би се могло закључити да је Милинко Бојановић рођен 1766. године. Остале податке сам откривао преко пописа Моравичког краја из 1863, године као и из црквених матичних књига из разних периода које сам пронашао у Историјском Архиву у Ужицу, нешто од књига је изгубљено, нешто уништено али је ипак доста тога остало што би требало прецизно обрадити.
    На основу мог недавног ДНК тестирања и још двојице Бојановића родом из Брезове утврђено је да смо сва тројица исти род односно да сва тројица припадамо истој хаплогрупи. Ради се о хаплогрупи I2-PH908. Иначе за оне који то не знају, хаплогрупа I је најзаступљенија у Срба (више од 40 % до сада испитаних Срба припада овој хаплогрупи).
    Осим што су овим тестирањем побијене приче неких данашњих генерација Бојановића из Брезове који једни за друге веле: “презивамо се исто ал нисмо род”, овај тест је показао и још нешто: по речима уредништва “Порекла” мале су шансе да припадамо роду Никшића. Шта то значи? То значи да са аспекта теста гледано постоји врло вероватна могућност да старим Бојановићима, који су се у Ивањичке крајеве досељавали пре 200-250 година, Лучиндан није била права крсна слава, односно да су је преузели од локалног становништва које су том приликом затекли у Брезови. Разлог за узимање Лучиндана као крсну славу би била могућа крвна освета, од које су побегли из Црне Горе по причању старијих Бојановића. Ову као и остале мистерије надам се да ћу успети да решим даљим ДНК испитивањима. Такође очекујем за неких месец дана да стигне и резултат тестирања једног Бојановића из Подгорице (пореклом из овде бећ помињаног села Круси) па ћемо напокон да видимо имамо ли заиста неке генетичке везе са њима или не. Планирам такође да тестирам и неке Бојановиће родом из Кушића како би се и дефинитивно потврдила или демантовала наша међусобна евентуална сродност. О резултатима свих будућих ДНК тестирања обавештаваћу на овој страници.
    Молим све Бојановиће који имају сазнања да потичу из Ивањичкога краја а да су заинтересовани за упознавање и сарадњу у раду на родослову нека ми се јаве на [email protected] или на 0638959176.

    Поздрав и свако добро!

  3. Владимир Бојановић

    Велики поздрав свим Бојановићима.

    Имам неколико битних вести о пореклу Бојановића из Брезове.
    Након извршених генетских тестирања Y-хромозома у мају ове године, утврђено је да Бојановићи из Брезове код Ивањице и Бојановићи из села Круси код Подгорице НИСУ генетски сродни. Као што сам навео на претходној страници, помоћу теста на 23 маркера утврђено је да Бојановићи из Брезове припадају I2 > Y3120 > PH908 док Бојановићи из Круса припадају E-V13 > Z38456, дакле не само да нисмо једни другима род него да припадамо двема потпуно одвојеним, различитим хаплогрупама.

    Резултате за Бојановиће из Брезове можете прочитати на овој страници::
    https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.340

    Резултат Бојановића из Круса можете видети на овој страници:
    https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.6940

    С обзиром на то да се на основу мојих вредности на 23 маркера као и остале двојице Бојановића из Брезове није могло закључити којем роду припадамо (спорне су нам биле вредности на маркерима DYS 456=16, DYS 576=17 и DYS 533=13), уредништво Порекла, тачније Милош ми је тада и у каснијим препискама предложио да обавим даље тестирање у компанији YSEQ у Берлину, Немачка i тo на маркере 557 и 561 као и тест на СНП мутацију Y52621, грану која у даљем филогенетском низу за I2 > I-PH908 означава род Никшића. Након свих процедура које сам обавио везаних за пријаву, поручивање маркера и слање брисева у Немачку, стигла је на форум једна занимљива процена од стране Синише Јерковића за род Никшића, а то је да сви досадашњи тестирани Никшићи (било да су они Жупљани или Ровчани) имају на маркеру 490 вредност 13, тако да сам искористио моменат да поручим и тај маркер на предлог уредништва па и самог Синише. Резултати који су ми стигли крајем јула из Берлина одагнали су све сумње и потврдили да Бојановићи, родом из села Брезове, припадају великом и разгранатом роду Никшића (слава св. Лука)!

    Резултати са YSEQ, Берлин, можете видети на следећим страницама форума Порекла:
    https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.380
    https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=578.980
    https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=578.1000

    За оне који то не знају (а морам признати да ја нисам знао ништа о роду Никшића све док нисам започео са истраживањем порекла и док ме неке смернице нису упућивале на тај род), о племену Никшићи писали су разни истраживачи и књижевници: Симо Милутиновић Сарајлија, Вук Караџић, Бранислав Ђурђев, Атанасије Пејатовић, Архимандрит Нићифор Дучић, Радоје Ускоковић и многи други а у скорије време и истраживачи попут Др. Жарка Шћепановића, Предрага Шћепановића и тд. Док нас ови првопоменути не помињу Радоје Ускоковић у свом раду ИСЕЉЕНИ НИКШИЋИ из 1924. године помиње Бојановиће у селу Брезова као једну од многобројних породица из тог племена које су населиле Стари Влах, Божидар Кљајевић нас у књизи ПОТОМЦИ НЕМАЊИЋА У СРПСКОМ ПЛЕМЕНУ-ПЛЕМЕ НИКШИЋИ, директно везује за братство Булатовића (231. страница), једно од четири највећа братства из Роваца (постоје Ровчани и Жупљани, по Жупљанима је име града Оногошт промењено у име Никшић у 15. веку). Цео овај род иначе карактерише вишевековни јак култ светога Луке, као и то да је Никша Први био ожењен ћерком Вукана Немањића Јевросимом, унуком Стефана Немање. Фасцинантан је број одсељених Никшића и њихова генетска блискост који су се вековима одсељавали из својих матичних подручја (Никшићка Жупа, Ровца) у области неослобођене Србије, Босне и Херцеговине, Далмације, Аустро-Угарске па чак и до саме Украјине и Русије, узроковано због разних недаћа, борби са Турцима и свега осталог што је пратио период између 16. и 19. века. С обзиром на то да сам на основу својих резултата и званично упао у род Никшића од стране људи који воде Српски ДНК Пројекат, мене занима где је и када нестало то усмено предање Бојановића из Брезове да потичемо од тог рода, да ли смо заиста од Булатовића из Роваца и одакле смо се доселили у Брезову пре више од 250 година тако да ћу на свему томе базирати своја даља истраживања (иначе речено ми је да са једним тестираним потомком Булатовића који се данас презива Милошевић а који живи у Требаљеву код Колашина делим исту вредност на 21. маркеру од 23.).

    Да споменем још и ово, док сам чекао резултате из Немачке пронашао сам једног Булатовића из Куча код Подгорице преко Facebook-a, који је од некадашњих Будинића-Бојановића, од оних Бојановића које Јован Ердељановић помиње у својој књизи ПЛЕМЕ КУЧИ на 135. страници, као “врло старе досељенике из Роваца у Куче” (нешто даље те исте Будиниће помиње као огранак Булатовића из Роваца). Прихватио је мој позив да се тестира, надао сам се да сам пронашао везу између Роваца и Брезове али резултат је испао негативан: тестирани Булатовић (некада Бојановић) припада хаплогрупи Е, нема никакве везе са родом Никшића, “прибраћени” су некад у прошлости Булатовићима и нашли су му на основу његовог резултата најближег генетског сродника у неком тестираном Секулићу из Берана (колико генетско истраживање може да буде јако и необориво показује и овај случај када му је убрзо наког објаве резултата пронађено предање Секулића које говори између осталог и то да су “преци Секулића пребегли 1774. године из Куча код Подгорице у Беране, због покоља породице од стране Поповића”..).

    Тако је он уз моју “помоћ” пронашао скроз неочекивано своје далеке рођаке а и дошло се до закључка да се овде изгледа ради само о случајној подударности презимена Бојановић, али и да међу Кучима има “прибраћених” и “правих” Булатовића, којима по каснијим речима тeстираног припада породица покојног Момира Булатовића и његових рођака.