Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
11. децембар 2017. у 23:11
Зоран Вујасиновић
Вујасиновићи су из околине Книна, из Ивошеваца, крсна слава је Свети Стефан, колонизирани су после Прво светског рата у Македонију у село Ново Лагово поред Прилепа, након Другог светског рата неке продице су отишле у Банат, у Јабуци код Панчева.
14. фебруар 2018. у 18:05
zoran vujasinović
Vujasinovići su iz Šarinaca kod Prnjavora Republika Srbska krsna slava im je Sveti Jovan postoje pisani podatci iz crkvenih knjiga iz 1883. godine.Većina je i dalje u Šarincima dok jedan deo odlazi u Neštin 1961.
5. јул 2018. у 12:55
Војислав Ананић
ВУЈАСИН(ОВИЋ), стара угледна кнежопољска породица. Прото Славко
Вујасиновић пише: “Стари су нам дошли преко Лике и Баније у Босну, у Клековце, половином XIX вијека. Можда за „Наполеоновог доба” (“Србп као Uuuiue”, 2994, 26). То се подудара са општим llpouio С.кшко Вујасиновић енциклопедијским наводом: Породица Вујасиновић потиче старином из Кистања код Книна” (Популарна енииклопедија, 1976, 1200), гдје је била прилично бројна.
Могуће је да су поједине породице овога презимена стигле и преко западне Босне, од Ливна и Гламоча. Иначе, Вујасин(овићи) су оставили доста трагова по мјестима гдје су живјели: тих презимена има и са десне и са лијеве обале Уне; доста их је у пакрачкој епархији, у цазинском крају; Вујасиновић је име засеоку у госпићком крају, Вујасински поток велики је заселак у општини Босанска Костајница (25, XXI, 606). Славе Томињдан.
Свештеник из Босанске Дубице прото Славко Вујасиновић (1880-1945) био је освједочени родољуб и добар публицист. Његова су главна дјела: Кнешпоље и Bojeoga Пеиија Петар (хајдук Пеиија) 1830-1875, Бања Лука, 1933; Манастир Моштанииа, 1933′, Срби као птшие, Мемоари, Бања Лука, 1994. Писао је и чланке у “Врбаским новинама”, и био добар познавалац народног живота и прошлости свога краја. У ствари, прото Славко је настављао публицистичку дјелатност свога претходника, врло плоднога писца игумана моштаничког Петра С. Иванчевића.